Nakon, kako kažu, dve godine konstantnih pretnji, voditelj emisije „Lični stav“ Nenad Mihailović i njegov partner i saradnik Bojan Babić od 18. decembra ne smeju da izađu iz stana zbog toga što imaju dojavu da im se sprema napad.

Mihailović nije precizirao o kakvoj se dojavi radi i od koga su je dobili, ali navodi da im je „izvor kome jako veruju rekao da se sprema nešto što nimalo nije dobro“, i to pre svega Babiću.

Od tada, već više od mesec dana, žive u kućnom pritvoru i u strahu za sopstvenu bezbednost, a prijatelji im donose hranu i lekove.

U 21. veku mesec dana smo Bojan i ja u zatvoru. Zašto? U ime čega? To je najgore, jer ja sam u kolicima, jer moja bolest je takva da uopšte ne mogu da pomeram čitavo telo. Ja fizički propadam ovih mesec dana. Kao da je nečiji cilj upravo to – fizički nauditi mom partneru i snimatelju ‘Ličnog stava’ Bojanu Babiću, i meni psihički, jer fizički nema kud više“, kaže Mihailović.

Nije prvi put da strahuju za svoj život, jer pretnje, kaže, dobijaju već dve godine u anonimnim komentarima na kanalu njihove emisije na Jutjubu, kao i putem Fejsbuka.

„Pretnje su uglavnom zbog moje emisije, ali i zbog činjenice da sam gej i da živim s partnerom koji snima i montira ‘Lični stav’. Zato što napadam crkvu, zato što nisam rusofil i zato što sam protiv Vučića. Ali to je samo jedan deo priče. Drugi deo priče je da šest godina radim u Savetu za borbu protiv korupcije i znam mnoge stvari, ne samo za vladajuću stranku. Dobijam pretnje i uvrede i od ljudi koji su danas opozicija“, navodi Mihailović.

Na desetine pretnji su, kaže on, prijavili policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali, kako tvrdi, u MUP-u su im rekli da ne mogu da procesuiraju anonimne pretnje – zato što za tako nešto „nemaju para“.

„Rekli su nam da im treba međunarodna pravna pomoć za koju im je potrebno 12.500 dolara ili evra, a oni taj novac nemaju. U prevodu: procesuirali su, prema mojim informacijama, pet ljudi od više desetina onih koji su nam pretili, i to onih koji su se imenom i prezimenom potpisivali. Jedan iz Užica je prvostepeno uslovno osuđen, za jednog iz Smedereva, koji je u tom trenutku bio maloletan, ne znamo šta se događa, a o ostaloj trojici ne znamo ništa“, kaže ovaj novinar.

Najveći broj onih koji im prete su, kaže, anonimni, i niti su procesuirani „niti policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal imaju želju, a, kako kažu, ni novca, da to učine“.

Poslednju dojavu o tome da im se možda sprema fizički napad nisu zato ni hteli da prijave.

„Ja više ne prijavljujem policiji, naročito ne ovo, jer ovo je donekle uz ‘saglasnost’ ili uz saznanje policije. Ja ne vidim smisao da prijavljujem nekome ko zna za to i ne da mi policijsku zaštitu koju smo zatražili još avgusta 2015. godine“, ogorčen je Mihailović.

Najteže mu pada to što ne mogu ni da pretpostave do kada će biti zatvoreni u kući.

„Najviše me plaši to što ne vidim kraj. Da znam da će to trajati pola godine, pa da shvatim to kao zatvor, pa će proći. Ali ne. I što je najgore, ja pod lekovima za smirenje i za spavanje ne vidim kraj ni smisao. Znam da neću odustati od emisije (a možda to i ne valja), kao ni Bojan. Nastavljam da radim i dovodim goste, neću odustati, neću se povući, ali je pitanje koliko moje zdravlje može da izdrži. Prošle godine sam dvaput operisao tumor, i ponovo je izrastao na istom mestu, tako da me čeka i to. Sve ovo ostavlja posledice, hteo ja to da priznam ili ne“, kaže Nenad Mihailović.

(Cenzolovka)