Nije jedino pitanje srušiti ovu vlast, već i kakvu budućnost stvaramo masovnim pokretima, kaže pisac Vladimir Arsenijević.

Upitan da li je Vidovdan simbol i da li su „studenti Vučiću ukrali Vidovdan“, Vladimir Arsenijević je mišljenja da se u studentske proteste „prilično vešto infiltrirala etnonacionalistička desna ikonografija“.

„Jedna teorija je da su studenti vrlo vešto kidnapovali sve to od političkog i društvenog mejnstrima i dekonstruisali čitavu tu stvar. Ja lično nisam baš siguran. Mi smo 15. marta bili prilično šokirani obiljem kokardi, četničkih zastava koje su uglavnom počele da se pojavljuju na marševima u Nišu, Kragujevcu. Tako smo 15. marta mi izašli sa zastavama Ukrajine i Palestine, u nameri da pokažemo da ti protesti takođe reaguju empatijski na stradanja ovih ljudi i da razumeju da mi živimo na planeti Zemlji, da nas se sve to zajedno tiče. Takođe sa zastavom Gruzije, jer su istovremeno događali gruzijski protesti koji su prepoznali odmah na početku proteste u Srbiji kao sebi bliske i pružili im ruku. I takođe sa zastavom EU, jer to je prostor kom pripadamo. I doživeli smo poprilično nasilje od strane nekih ljudi. Nama su zastave iscepane, prilično su se agresivno ophodili prema nama. To su bili neki mladi ljudi meni liče na desničarsku huligansku omladinu, a ne na nekakve studente. Masa nije reagovala, a ni redari, što nam je pokazalo da u tim protestima postoji čitav niz različitih energija“, rekao je on.

Govoreći o zvučnom topu, Arsenijević kaže da svi znamo da se to desilo.

„Međutim, takođe je istina da to nije moralo neophodno da predstavlja dovoljan motiv da se protesti raziđu. Sećam se protesta 1996-1997, onih velikih stodnevnih zimskih protesta, gde smo zaista demonstrirali na minus temperaturama. Međutim, kako bi se pojavio, recimo, vodeni top, ili nešto što je predstavljalo to nasilje, nasilje države, demonstranti su se razilazili. I ja sam tada verovao da to jeste jedna vrsta dokaza neke civilizacijske tekovine. Da mi ne moramo da srljamo na bajonete da bi došlo do promene, da se to može odviti na jedan drugačiji način. Međutim, mi smo sada se suočili sa poprilično obespokojavajućom činjenicom da, i kada dođemo do te kritične mase od 350.000, 500.000 ljudi na ulicama – bude ništa. I sutra opet ostane novi dan i vi imate te ljude iz političkog mejnstrima koji spinuju beskrajno medije. Dakle, ako neko ne uviđa realno što vi radite, na kraju mu morate opaliti šamar“, rekao je on.

Na pitanje da li to misli logistički ili može da se desi i nešto drugo, Arsenijević kaže da ne zna, da može da se desi da ljudi odu na odmor i da od protesta ne bude ništa.

Ovogodišnji Krokodil festival trebalo je da se održi od 27. do 29. juna, međutim program za 28. će biti prebačen za druge dane.

„Sada smo više akcenta stavili na dnevne programe koji se odvijaju neposredno uz tu našu glavnu binu koja se nalazi na onom predivnom otvorenom amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, u Hajd parku. Na rubu Hajd parka imaćemo različite zone, debatnu zonu, zonu slobode, dečju, radioničarske zone i tako dalje. Ali središnji program je trebalo da bude u subotu uveče, 28. Zbog protesta, prosudili smo da bi bilo nepametno i logistički izazovno održati program tada, ali i da bismo možda bili pogrešno shvaćeni. Tako da smo večernji program, koji je najavljen za subotu, 28. juna i za koji se plaćaju ulaznice, pomerili u petak 27. juna. I njemu smo dodali takođe tu javno snimanje podcasta ‘Zašto kažeš ljubav, a misliš na rat’, u kojoj učestvuju voditelji čuvenih podkasta, koje će biti od 18 do 20 sati na velikom stejdžu, a onda od 20h taj naš fenomenalan program Krokodila, po kojem ljudi zapravo i vole Krokodil. A takođe u petak, tokom popodneva i u nedelju, tokom čitavog dana, ćemo imati jako zanimljive programe na tim zonama o kojima sam govorio, koje su listom svi besplatni“, rekao je on.

(N1/foto: Autonomija)