Opštinom Apatin od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji gotovo neprikosnoveno vlada Socijalistička partija Srbije, odnosno predsednik opštine Živorad Smiljanić. Jedini prekid zabeležen je 2000. godine, kada je na talasu petooktobarskih promena na mesto prvog čoveka Apatina došao Milan Dražić iz DSS-a, sada predvodnik jedine opozicione struje, odnosno Grupe građana Pokret za Apatin. Opština sa nešto više od 17.000 stanovnika ima “šta poželi”, ali je sve očiglednije da ništa od toga nije zapravo zaživelo.

Danas u lokalnoj skupštini gotovo da nema opozicije: svi su vlast, osim tri odbornika pomenute Grupe građana “Pokret za Apatin”. Konstitutivna sednica održana je 13. juna, na kojoj su verifikovani mandati 29 odbornika. Najveći broj, njih 13, čine predstavnici liste „SPS-PUPS-dr Živorad Smiljanić“, a u koaliciji koja će voditi opštinu Apatin naredne četiri godine su još DS (6 odbornika), SRS (2) i SVM (2). Odbornici SNS podržali su glasanjem ovu koaliciju, iako nisu deo koalicionog sporazuma. Predsednik SO je Goran Orlić (DS), dok je mesto zamenika, drugi mandat za redom, zauzeo Mirko Cvjetićanin (SRS). Za sekretara Skupštine opštine imenovan je Damir Rastović (DS). Opština Apatin, reklo bi se, u poređenju sa političkim previranjima u ostalim samoupravama zapadnobačkog okruga, ima “savršen život”. Međutim, sa tim se ne slaže, “jedini opozicionar” na lokalu, Milan Dražić.

– Nama ne trebaju novi spomenici i trgovi po Apatinu, već proizvodni pogoni. Nakon izbora, socijalistima i radikalima su se priključile DS i SNS te su u opoziciji ostala samo naša tri odbornika GG “Pokret za Apatin”. Stranke na vlasti su svoje glasove dobile na praznim a neispunjenim obećanjima. To se pre svega odnosi na DS koja je tvrdio da neće ući u koaliciju sa socijalistima i radikalima pa čak i da predsednik skupštine obavlja posao volonterski, što nije istina. Kako ta stranka više nije na vlasti u Republici, a radikali nisu ni prešli cenzus, ja ne očekujem ništa pozitivno za građane Apatina. Mi spadamo u grupu od pet opština u Vojvodini koja je izgubila najviše stanovnika od 2002. godine i to više od 12 odsto, tako da se Apatin sveo na varošicu od 17.000 stanovnika, a efektivno ovde ne živi više od 14.000 ljudi. Sa takvim malim potencijalom i nedostatkom kvalitetne radne snage, što investitori znaju, mi ne možemo očekivati da će ovde biti ozbiljnijih investicija u budućnosti – smatra šef jedine opozicione odborničke grupe u Apatinu.

– Po podacima, mi smo jedina opština u Vojvodini koja od 2004. godine nije otvorila ni jedan proizvodni pogon. Šta je problem – periferni položaj opštine, nesposobnost opštinskog rukovodstva ili struktura ljudi koja vodi opštinu, koji s obzirom na životnu dob nemaju više motiva da razmišljaju o budućnosti već o kraju svoje političke karijere i penzionerskim danima? Verovatno to građani Apatina bolje znaju od nas – upitao je Milan Dražić, šef odborničke grupe GG „Pokret za Apatin“.

Smiljanić: Moja opština!

S druge strane, priča se u superlativima. Saradnja partnera u vlasti, po oceni prvog čoveka opštine, je izvanredna. – Šteta je što je Pajtić isključio SPS iz pokrajinske vlade. Lično, bio sam veoma zadovoljan saradnjom sa DS u prethodnom mandatu. Iako nisu bili u vlasti u Apatinu, moja opština je bila četvrta po investiranjima pokrajinske vlade – rekao je nedavno Smiljanić, koji je peti put u političkoj karijeri izabran na mesto predsednika Skupštine opštine Apatin. Ponovni izbor njegovog zamenika Miodraga Bakića (SPS), potvrđuje da nema suštinske promene u lokalnoj vlasti, koja je sada još čvršća, obrazovanjem širokog fronta gotovo svih političkih činilaca. Doktor Živorad Smiljanić je više puta bio u žiži javnosti kao čovek sa najviše funkcija, kojih mu ne manjka ni danas. Pored dužnosti predsednika opštine, on je i poslanik u Skupštini AP Vojvodine, direktor Banje Junaković, predsednik Opštinskog odbora Crvenog krsta i nekoliko drugih lokalnih organizacija i udruženja. U vreme ovogodišnje predizborne kampanje, podneo je ostavku na mesto direktora Doma zdravlja u Apatinu, jer se ta pozicija kosila sa državnim propisima o nespojivosti funkcija.

Baš na sferu zapošljavanja, aktuelna opozicija ima najviše zamerki. Po navodima Dražića, posao se dobija isključivo putem stranke ili rođačkom linijom i smatra da je njihova politička akcija najbolji dokaz za to. – Zameramo im i što se isključivo zapošljavaju članovi SPS i SRS, a sada, DS i SVM. Mi smo mala sredina, poznajemo sve ljude i jasno vam je, kad uđete u zgradu opštine, da su svi zaposleni članovi tih partija ili, još gore, članovi porodica funkcionera. To se radi beskrupulozno. Mi smo godinama nudili nagradu od 500 evra onom ko nađe funkcionera koji nije zaposlio nekog člana svoje porodice, ali nam se niko nije javio, jer takvih nema. I funkcioneri DS su po ulasku u vlast, najpre pozapošljavali članove svojih užih porodica. Direktori su uglavnom iz vladajućih stranaka, a ona nekolicina koja nije, poslušno radi za vlast. Zamerka je i što je teško doći do tačnih podataka u Opštinskoj upravi o trošenju narodnih para. Opština Apatin, u odnosu na budžet i broj stanovnika ima najviše službenih automobila i najveću potrošnju goriva. Razumeo bih da putuju po svetu i traže nove investitore, međutim kreću se samo do Novog Sada i Beograda i po opštini obilazeći razne manifestacije i svečanosti od kojih građani nemaju nikakvi koristi – naglasio je Dražić.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu opštine Apatin, u administraciji lokalne samouprave danas radi 109 stalno zaposlenih i sedam radnika po ugovoru. Godišnje se za njihova primanja izdvaja 9 odsto opštinskog budžeta, odnosno oko 90 miliona dinara. Projekcija budžeta za narednu godinu iznosi 1,04 milijarde dinara sa iznenađujućim podatkom da će biti umanjen za sedam odsto u odnosu na ovogodišnji rebalans. Apatinski budžet najviše se oslanja na poreze i naknade, od kojih bi trebalo da prihoduje 479 miliona dinara. Značajna stavka, koja dostiže čak petinu budžeta, biće transferi drugih nivoa vlasti. Od predviđenih 224 miliona dinara, samo iz republičke kase sliće se 181,5 milion dinara – navedeno je u nacrtu budžeta.

Projekti na kojima mnogi zavide?

Živorad Žika Smiljanić je jedan od ljudi zaslužnih za očuvanje Socijalističke partije Srbije, posle petooktobarskih promena. Na mesto čelnog čoveka opštine vratio se ubedljivo osvojenom većinom, i od 2004. godine Apatin je po ulaganjima vodeća lokalna samouprava na teritoriji Zapadnobačkog okruga. Finansiranje kapitalnih projekata uglavnom je stizalo sa republičkog, odnosno pokrajinskog nivoa vlasti. Za prethodnih osam godina, Apatin je dobio robno-transportni centar (industrijsku zonu) na samom ulasku u zaštićeni rezervat prirode. Izgrađena je najmodernija dunavska marina, vredna četiri miliona evra, te nešto jeftiniji pristan za putničke brodove. Upravljanje ovim firmama povereno je novoosnovanom javnom preduzeću “Marina i pristan”, koje još uvek, i sa minimalnim brojem zaposlenih, nije u stanju da samostalno funkcioniše. Ovog proleća iz lokalne samouprave najavljen je početak izgradnje, trećeg dunavskog projekta, Luke sa drumski terminalom. Uz tu investiciju, RTC bi dostigao cenu od 25 miliona evra.

Krajem leta 2012. robno-transportni centar je samo prošaran putevima i nasut peskom. Nema investitora, a dosadašnje interesovanje završavano je uglavnom na kurtoaznim posetama.

– Što se tiče neispunjenih obećanja, nije ispunjeno ono o ulaganju od više stotina miliona evra u RTC i zapošljavanje, između dve i pet hiljada ljudi. RTC je bajka o kojoj aktuelna vlast priča više od decenije. Ideja je još iz perioda stare Jugoslavije, kad se razmišljalo o značaju luke i za gradove u Hrvatskoj. RTC je megalomanska utopija, od koje neće biti ništa. U Apatinu se nikada neće utovarati i istovarati roba koja treba da ide na tržište Beograda i Novog Sada, jer ako treba da se pretovara, onda će se pretovarati kod njih. U kampanji, pred majske izbore, intenzivno smo od vladajuće koalicije u opštini, slušali o novim investitorima, Švajcarcima, Belgijancima, konzorcijumu iz Bačke Palanke, te da smo potpisali tri sporazuma, memoranduma o razumevanju, pisma o namerama, da će se pokrenuti izgradnja RTC-a, da bi se, evo, nakon pola godine, pokazalo da od toga nema ništa, da su to bila, po običaju, predizborna obećanja – kaže Milan Dražić.

Druga na spisku najvećih projekata je “buduća” turistička atrakcija. Banja Junaković bi trebalo da postane najveći spa i velnes centar na Balkanu. – Površina novog kompleksa biće 9.000 kvadrata. Ukupna vrednost kompleksa je 12 miliona evra, a do sada je uloženo 7 miliona. Očekujemo skori nastavak izgradnje. On zavisi od obezbeđivanja novca jer je moguće da ćemo dobiti sredstva iz NIP-a, Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine ili putem dokapitalizacije stranog partnera – izjavio je Živorad Smiljanić krajem 2011. godine. Gradnja možda i najvećeg apatinskog poduhavata stoji poslednje dve godine, a radovi su zaustavljeni na “betonskom kosturu” zgrade. Lider jedine opozicione grupe smatra da je velnes centar samo jedno u nizu neispunjenih obećanja i da niko u vladajućoj strukturi ne vidi suštinske muke Apatinaca.

– Najveći problem u opštini Apatin, čega su svesni svi građani, i zaposleni i nezaposleni, je problem otvaranja novih proizvodnih pogona i radnih mesta. Sve ostalo što se radi nema takav značaj. Više puta smo ukazivali da ono što se gradi i u šta se ulagalo neće doneti nova radna mesta. Mislimo pre svega na novu pijacu, koja je početa još pre skoro šest godina i još nije završena, gradnju novih 30 lokala, uz postojećih 120 praznih. A u pristan, koliko god izgledao kao ulaganje u budućnost, za četiri godine brodovi su pristali samo tri puta (od čega dva puta zbog smrtnih slučajeva putnika). Tu je i marina koja veoma lepo izgleda i koja je progutala više od pet miliona evra. Sada je pretvorena u privezište za čamce sportskih ribolovaca, dok obećanih jahti koje bi tu pristajale i zimovale nema – kazao je Milan Dražić.

No, bez obzira na sve, Apatin je ipak i dalje među prvih pet opština u Vojvodini po visini prosečne plate, koja premašuje pokrajinski i republički nivo. Takvom je mahom drže zaposleni u Apatinskoj pivari, o kojoj se i danas govori kao o privatizaciji veka u Srbiji. Površinski najmanja opština u okrugu, uglavnom je imala sreće i u privatizaciji poljoprivrednih preduzeća, pa tako Jedinstvo Apatin uspešno posluje u okviru Delta grupe, PIK Prigrevicom solidno upravlja Lučić grupa, dok je samo Mladi Borac iz Sonte imao nesreću da kupac bude baš Mile Jerković. Danas se ova firma nalazi u restrukturiranju.

Grandiozne skulpture krase dunavsku obalu

Posebno zanimljiv segment prethodnog mandata apatinske većine su ulaganja u grandiozne skulptorske projekte. Na obali Dunava pojavila se boginja Nika, vredna 120.000 evra. Odmah za njom doletela je četiri miliona teška, siva, metalna čaplja Anja, visoka osam metara. Nikola Tesla koji sedi pronašao je svoje mesto u renoviranom centru Apatina, zajedno sa komandantom Šeste ličke divizije, generalom Đokom Jovanićem, te mađarskim kraljem Stefanom Prvim.

– Ovo su ujedno i jedina stvarno ispunjena obećanja. Izgradnja spomenika, otvaranje izložbi, kulturne manifestacije… Naime, svakih nekoliko dana održava se neka kulturno-zabavna manifestacija, izložba, pesničko veče, na kojima redovno prisustvuju opštinski funkcioneri i 10-15 pasioniranih zaljubljenika u likovnu, muzičku umetnost, književnost i tako dalje. Ne zameramo im što se bave kulturom, umetnošću, ali im zameramo što ne rade ništa na zapošljavanju mladih ljudi, na sprečavanju masovnog odlaska svih fakultetski obrazovanih, koji već na početku studija kažu da nemaju nameru da se vrate u Apatin, jer ne veruju da ovde ima budućnosti – izjavio je lider Grupe građana “Pokret za Apatin”, Milan Dražić.

Jalova Strategija zapošljavanja?

Neretko je Apatin predstavljen kao primer dobre prakse po pitanju socijalne zaštite i međunacionalne tolerancije. Na ovom području živi više od deset nacija, a karakteristično je da su ovdašnja sela, poput Sonte, Kupusine, Svilojeva, Prigrevice u većoj meri nacionalno homogena. Opština Apatin je jedna od retkih samouprava koja je već izradila Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. godinu i pripremila Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnosti koji će na snazi biti do 2015. godine.

– Zapošljavanje je jedan od segmenata za koji je doneta strategija, kao i brojne druge, koje su veoma mnogo koštale, a koje u praksi ne donose nikakav rezultat. Formirani su saveti koji se niti sastaju, niti bilo šta rade. Socijalna zaštita je jedan od najznačajnijih segmenata u sredinama u kojima je veliki broj nezaposlenih. Problem je što sredstva budžeta ne mogu ni izbliza da pokriju sve zahteve i što se veoma često dešava da su korisnici ovakvih sredstava ljudi kojima to nije preko potrebno i što se ova sredstva koriste za kupovinu glasova i socijalnog mira. U kampanji je aktuelna vlast Romima pretila da ako mi dođemo na vlast da će morati da plaćaju struju! Naravno da nismo očekivali nikakav rezultat u sredini u kojoj ljudima koji koriste struju ne smete reći da moraju i da je plate! Mnogo ljudi u Apatinu je ugroženo, možda neki čak i više nego stanovnici romskog naselja, ali moraju da plaćaju struju, dok se struja u romskom naselju ne seče iz političkih razloga, baš kao i voda. To je jedna od strategija kako se lokalna vlast održava. Jedan stari profesor je dobro rekao: „Počeo sam raditi sa sunđerom i kredom, a odlazim u penziju sa sunđerom i kredom u boji“. I to je istina. Razlika između obrazovanja šezdesetih godina i današnjih vremena što se tiče opreme i sredstava za rad skoro da i ne postoji. Sva oprema u školama je na nivou šezdesetih godina i u nju se skoro ništa ne ulaže – istakao je Milan Dražić iz Pokreta za Apatin. Po njegovim rečima postoje podobni i nepodobni mediji, a sliku iskrivljuju budžetska izdvajanja za sredstva informisanja, koja su veća nego u nekim mnogo većim sredinama.

– Jedini način da dođemo do informacija je postavljanje odborničkih pitanja. Kad dobijemo odgovore prosledimo ih sredstvima javnog informisanja koja se ne finansiraju iz budžeta i na taj način se javnost informiše o tome gde se troši novac iz budžeta. Mislim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina opština u kojoj nema javnih prenosa zasedanja SO. Opština godišnje podeli 12 miliona medijima koji ne prenose sednice SO, što dovoljno govori o javnosti rada lokalne samouprave. Mediji prenose samo ono što je afirmativno za lokalnu vlast, a o onome kako stvarno izgleda život građana opštine Apatin teško se išta može videti u sredstvima informisanja koji se finansiraju iz budžeta – predočio je drugu sliku Apatina, lider tročlanog opozicionog bloka, Milan Dražić.

Tivadar Farago i Sava Majstorov (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)