Kineski predsednik Si Đinping veći deo svoje petodnevne turneje u Evropi ove nedelje provešće u dve male zemlje u istočnom delu kontinenta, u regionu koji je Peking koristio kao uporište za svoje ambicije o ekonomskom širenju u Evropi, piše agencija AP u članku o poseti kineskog predsednika Srbiji i Mađarskoj.

Posle Pariza u nedelju i ponedeljak na počeku svog prvog evropskog puta posle pet godina Si će otputovati u Mađarsku i Srbiju, dve zemlje sa autokratskim vođama koje se smatraju prijateljskim prema Kini i bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, piše agencija.

Kako su konvencionalne evropske vođe sledile više protekcionističku politiku da ograniče pristup Pekinga i Moskve kontinetu, vlade nacionalističkih konzervativnih vođa Viktora Orbana iz Mađarske i Aleksandra Vučića iz Srbije žustro su razvijale ekonomske veze sa Kinom, nudeći velike investicije u infrastrukturu, proizvodnju, energetiku i tehnologiju. Mađarska kao prva zemlja EU, koja je učestvovala u Sijevoj inicijativi Pojas i put, zauzima srednji položaj između članstva u Uniji i NATO-U i neobično je otvorena diplomatski i trgovinski prema istočnim autokratijama.

Tamaš Matura, stručnjak za Kinu i vanredni profesor na univerzitetu Korvinus u Budimšešti, rekao je da se u Mađarskoj nalaze velike kineske investicije i proizvodni pogoni i da je njena spremnost da posluje sa zemljama sa ne tako sjajnim učinkom po pitanju demokratije i ljudskih prava otvorila važna vrata Kini unutar trgovinskog bloka EU.

„Mađarska vlada je poslednji pravi prijatelj Kini u celoj EU. Vrlo je važno sada za Kineze da se instaliraju u zemlji koja je unutar EU granica i koja je prijateljski nastrojena prema kineskom političkom sistemu“, rekao je Matura.

Jedna od glavnih prednosti za Kinu, ako uspostavi baze unutar EU, je da izbegne skupe carine. Evropska komisija razmišlja o podizanju carina za uvoz kineskih električnih vozila sa sadašnjih 10 odsto da bi zaštitila evropske proizvođače automobila i glavne industrije u Nemačkoj, kao najvećoj privredi u 27-očlanoj EU.

Ipak, Mađarska je u decembru objavila da će jedan od najvećih proizvođača električnih vozila na svetu, kineski BYD otvoriti svoju prvu proizvodnju u Evropi na jugu zemlje, što je ulazak u EU koji bi mogao da poremeti konkurentnost evropske autoindustrije.

Promene su već vidljive u Budimpešti gde jedan auto diler smanjuje broj evropskih vozila i uvodi modele koje proizvodi BYD.

Nepotvrđeni izveštaji ukazuju da će tokom Sijeve posete Mađarskoj od srede do petka on i Orban objaviti još jednu investiciju u proizvodnju električnih vozila koja uključuje kineskog Great Wall Motor. Iz Orbanove kancelarije nisu želeli to da komentarišu, piše AP.

U Srbiji, južno od Mađarske, Kina ima rudnike i fabrike širom zemlje, a zajmovima od više milijardi za infrastrukturu finansirala je puteve, mostove i nove objekte, navodi AP.

Mađarska i Srbija, podseća američka novinska agencija, imaju sporazum sa Pekingom da modernizuju železnicu između glavnih gradova, Budimpešte i Beograda, u okviru plana Pojas i put, da bi se povezali sa lukom Pirej u Grčkoj, koja je pod kineskom kontrolom i ulazna je tačka za kinesku robu na putu za centralnu i istočnu Evropu.

Očekuje se da će veći deo projekta, posle brojnih odlaganja, biti završen 2026. uz finansiranje kineskih banaka, što je vrsta kapitala koje su Mađarska i Srbija rado koristile, kaže AP.

Najviše kineskih zajmova za Mađarsku i Srbiju

Prema istraživačkoj laboratoriji AidData sa američkog univerziteta Vilijam i Meri, kineski zajmodavci su dali zajmove vredne više od 22 milijarde dolara za devet zemalja centralne i istočne Evrope između 2000. i 2021. godine.

Od te sume 9,4 milijarde dolara je otišlo u Mađarsku i 5,7 milijardi u Srbiju, što je mnogo više nego za ostale zemlje regiona.

AP navodi reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je „počastvovan“ da će Si, koga on opisuje kao „prijatelja“, posetiti zemlju u utorak i da je najavio da će Srbija tražiti dodatne kineske investicije posebno u naprednim tehnologijama.

AP citira međutim ekonomskog analitičara Mijata Lakićevića koji kaže da ne očekuje bilo kakve veće nove investicione poslove, zato što je, po njegovim rečima, „sve što Srbija radi sa Kinom već dogovoreno“.

I Mađarska je stvorila povljno investiciono okruženje za Kinu dajući joj izdašne poreske olakšice, subvencije i infrastrukturnu pomoć kineskim kompanijama i pomažući im da prolaze kroz mađarsku birokratiju, kaže AP.

Navodi se da se blizu Debrecena gradi pogon za električne baterije na 222 hektara vredan 7,3 milijarde evra, što je najveća direktna strana investicija u Mađarskoj.

Orban se nada da će fabrika kojom upravlja kineski gigant za baterije CATL, napraviti od zemlje globalni centar za proizvodnju litijumsko-jonskih baterija u vreme kada vlade sve više nastoje da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte prelaskom na električna vozila.

Takve investicije dolaze u vreme kada spora mađarska privreda ima dodatne teškoće zbog rekordne inflacije i zamrzavanja više milijardi evra sredstava EU, zbog Orbanovog neispunjavanja demokratskih standarda i nepoštovanja vladavine prava, prema oceni Unije.

Matura je rekao da je Kina sada, kad su sredstva EU blokirana, Kina spremna da popuni prazninu u mađarskom budžetu.

„EU sredstva su gotovo potpuno prestala da ulaze u mađarsku privredu, te sada postoji očajnička potreba u Mađarskoj da se okrene drugim alternativma, drugim izvorima finansijskog kapitala, rekao je on.

Orban je otvoren u vezi sa kineskim investicijama, on veruje da su zapadne privrede na silaznoj putanji, a da je Kina u usponu, navodi AP.

(Beta/AP, Foto: Pixabay)