Na parlamentarnim izborima u tri evropske zemlje ove jeseni značajnu ulogu će izgleda imati populističke, desničarske ili antisistemske partije koje bi mogle da utiču kako će izgledati nove vlade na već iscepkanoj političkoj sceni Evrope.

Poslednjeg dana septembra, u Slovačkoj će biti održani parlamentarni izbori koji bi mogli biti ključni za podršku Evropske unije Ukrajini ako se na vlast vrati proruska, populistička partija Smer bivšeg premijera Roberta Fica.

U Poljskoj, gde će izbori biti u oktobru, ankete pokazuju da bi ostanak na vlasti partije Pravo i pravda mogao da zavisi od ekstremno desničarskog saveza Konfederacija.

Zatim će u novembru na izbore izaći Holanđani, a njihovu ionako fragmentisanu politiku bi dodano mogao da poremeti veoma popularni bivši demohrišćanski poslanik i njegova nova antisistemska (anti-establishment) partija, kao i grupa koja tvrdi da govori u ime nezadovoljnih poljoprivrednika, piše evropski dopisnik Gardijana Džon Henli.

“To su sve veoma različite partije. Sve što im je zajedničko jeste da su, u različitoj meri, antisistemske. Nije ih lako ideološki kategorizovati, delom zbog toga što se prilagođavaju različitim oblastima nezadovoljstva”, izjavila je stručnjak za populizam i krajnju desnicu Ketrin Fiši.

Činjenica da će svaka izgleda imati značajnu ulogu u predstojećim izborima, prema njenom mišljenju pokazuje koliko je evropska politika postala više fragmentisana i, u mnogim slučajevima, polarizovanija.

“Sprema se savršena oluja između reakcije protiv ekonomskog liberalizma i reakcije protiv zelene agende”, rekla je Fiši, dodajući da su razočarani birači spremni da “probaju nešto novo” u nekoj vrsti političkog konzumerizma i u “očajničkoj potrazi za zaštitom od vetrova promene”.

Prema novom istraživanju koje je Gardijan objavio, gotovo svaki treći Evropljanin je prošle godine glasao za antisistemsku partiju.

Istraživanje koje je sprovelo više od 100 političkih naučnika u 31 zemlji pokazalo je da je 32% evropskih birača glasalo za antisistemske partije, u poređenju sa 20% početkom 2000-ih i 12% početkom 1990-ih godina.

“Sa koalicijama koje uključuju ili podržavaju partije krajnje desnice na vlasti od Finske do Italije, izbori ove jeseni bi mogli da budu ključni test buntovničkog raspoloženja, sa posledicama koje bi se osetile u celoj Evropi”, ocenio je Henli u svojoj analizi.

Slovačka prozapadna vlada je pokazala čvrstu podršku Ukrajini, ali u izbornim anketama sada vodi, uprkos optužbama za korupciju, Ficova partija Smer-SD – populistička, nacionalistička, socijalno konzervativna.

Ta partija bi, prema anketama, dobila 21% glasova, a nije isklučila formiranje vlade sa ekstremtno desničarskom, antimanjinskom partijom Republika, moja bi zauela četvrto mesto.

Fico je za rusku invaziju optužio “ukrajinske fašiste” i izjavio da će obustaviti vojnu pomoć Ukrajini i ukinuti “beskorinse i kontraproduktivne” sankcije Rusiji.

U zemlji je rašireno prorusko raspoloženje, a samo 40% Slovaka krivi Moskvu za rat, što je najniži procenat u centralnoj i istočnoj Evropi.

Politički naučnik sa Univerziteta u Amsterdamu Matajs Rodojn navodi da je do nedavno “zlatna formula” populista, posebno krajnje desnice, uvek bila nativizam, anti-imigracija, evroskepticizam, ali da se to menja.

“Za neke je bio važan odgovor vlade na kovid, za druge rodni i poljoprivredni interesi, a za većinu su klimatske promene i zelena agenda. Za Smer-SD, to je takođe i evropski odgovor na rat u Ukrajini i njegova cena”, rekao je Rodojn.

Izbori u Poljskoj 15. oktobra će izgleda biti najneizvesniji, najprljaviji i najvažniji u poslednjih nekoliko decenija.

Dve najveće snage, vladajuća populistička partija Pravo i pravda (PiS), koja je na vlasti od 2015, i opoziciona Građanska platforma Donalda Tuska, verovatno neće osvojiti dovoljnu većinu da same formiraju vladu.

Analitičari ocenjuju da bi ishod izbora mogao biti ključan u određivanju da li će se Poljska vratiti nedvosmisleno proevropskom putu ili će nastaviti neliberalnim kursom ka sve većim i dubljim sporovima s Briselom oko vladavine prava.

Ankete daju prednost PiS, sa 38% podrške, ali bi desničarska Konfederacija mogla da dobije 11% glasova, što bi moglo da utiče na ishod izbora.

Kopredsednik saveza Slavomir Mencen (36) protivi se imigraciji i abortusu, protiv je visokih poreza, skupih socijalnih programa, obaveznih penzionih i zdravstvenih doprinosa.

Taj savez je obećao da neće sarađivati ni sa jednom od dve najveće partije, što bi moglo da dovede do političke krize i eventualno novih izbora.

Na izborima u Holandiji, mesecima se smatralo da će najjača antisistemska partija biti Pokret poljoprivrednika i građana (BBB), koji su odneli veliku pobedu na pokrajinskim izborima u martu.

BBB je stekla popularnost zahvaljujući nezadovoljstvu poljoprivrednika vladinim ekološkim politikama, pre svega planom o otkupu farmi i drastičnim smanjenjem broja stoke u cilju smanjenja emisija azota.

Podrška partiji je u anketama dostigla vrhunac u maju, sa 22%, ali je od tada opala na 11%, sa pojavom nove, umerene ali antisistemske partije koja je došla na prvo mesto.

Partiju Novi društveni ugovor pre mesec dana je osnovao bivši poslanik Demohrišćanske stranke Piter Omciht, a već sada u anketama vodi sa 19% podrške, više od Narodne partije ze slobodu i demokratiju (VVD) odlazećeg premijera Marka Rutea i saveza socijalista i Zelenih.

“On je centrisitčki, antisistemski kandidat. Ljudi žele alternative mejnstrimu, uključujući, možda, alternative malo mirnije od populista”, izjavio je Kas Mude sa Univerziteta u Džordžiji.

Njegov dolazak, koji ovećava “novi način upravljanja”, mogao bi da izazove “eksploziju” holandske političke scene, kao što je uradio Emanuel Makron u Francuskoj 2017. Možda će biti teško da formira koaliciju koja bi, ako uspe, mogla biti krhka.

“Evropska nestalna politika postaje sve kompleksnija”, zaključio je dopisnik Gardijana.

(Dnevni evropski servis, foto: N1)