Otvoreno pismo Anne Oreg, narodne poslanice i predsednice Vojvođanskog odbora Pokreta slobodnih građana, Balintu Pastoru, narodnom poslaniku i potpredsedniku Saveza Vojvođanskih Mađara, povodom njegovog gostovanja u emisiji Fókuszban na Drugom programu Radiotelevizije Vojvodine 24. novembra.

Kolega Pastor,

Gledam ja, „neka tamo“ Anna Oreg Vas, kako, kao pravi naslednik dinastije Pastor, zaštićeni i sami u TV studiju, koristite priliku da me javno blatite i da mi podmećete mnogo toga što nisam rekla i što je još gore – koristite priliku da neometano obmanjujete javnost.

Prestolonasledniče Pastor, ja, „neka tamo“ Anna Oreg, sticajem okolnosti poslanica Pokreta slobodnih srađana u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, skrenula sam vam pažnju na NEPOBITNU ČINJENICU da na spisku nevinih žrtava zločina nad mađarskim stanovništvom 1944/45. godine postoje osvedočeni ratni zločinci.

Nikada, ni u jednom trenutku, uprkos svim lažima i spinovima kojima ste se poslužili niste uspeli da pobijete ovu činjenicu. Tvrdili ste da spisak ne postoji, a priznali da postoji. Nečovečno ste u Skupštini Srbije manipulisali imenima beba koje su ubijene, pokušavajući da stvorite utisak da neko ima nešto protiv spomenika tim bebama. Nema i niti je ikad imao.

Optuživali ste me, „neku tamo“ Annu Oreg, da pokušavam da urušim dobre odnose između Srbije i Mađarske. Čime? Time što ne pristajem da izjednačim žrtve i zločince, što vam ne dam da uz mrtve bebe, oplakujemo i mrtve zločince?

Mogla bih ovako da nabrajam sve sramne i nedostojne medijske tehnike obmane javnosti koje ste koristili. Vidim da mislite da niko nema pravo da osporava ništa što Vi radite, ali u tom narativu ste potpuno izgubili pravac u kom se krećete. Bez obzira na Vaše ubeđivanje, kako jedino vi zajedno sa vašim koalicionim partnerima činite dobro građanima Vojvodine, činjenica je da nas je sve manje i da smo sve siromašniji.

Da se ne bismo dalje igrali gluvih telefona i odgovarali posredno – pozivam vas na direktni TV duel, da pred očima javnosti sučelimo stavove i činjenice.

Ovo više nije samo problem jednog tužnog spomenika, ovde se radi o pravu javnosti da zna da li je rehabilitacija zločinaca iz Drugog svetskog rata zvanična politika vlasti u Vojvodini ili to samo porodica Pastor lovi u mutnom.

(Danas)