Zlatni vinil/reizdanje albuma „Lacrimae Christi“ („Kristove suze“) legendarnog ex YU benda Videosex iz 1985. nedavno je izašao u našoj zemlji, posredstvom izdavačke kuće Mascom.

Kultni, drugi album na jugoslovensku scenu osamdesetih doneo je hitove „Sivi dan“, „Stakleno nebo“, „Tko je zgazio gospođu Mjesec“… a grupu su činili Anja Rupel (vokal), Janez Križaj (bas gitara), Iztok Turk (bubnjevi), Matjaž Kosi (klavijature) i Nina Sever (klavijature).

Jednu od ključnih uloga u bendu odigrala je tada šesnaestogodišnja Anja Rupel, pevačica, sada i radio voditeljka i još uvek „moderna djevojka“, koja „otpuhne dim u sivi dan“ – pop ikona osamdesetih kojoj su čak i Goblini posvetili pesmu prepevavši „Kako bih volio da si tu“ od Videosexa, sa novim naslovom – „Anja, volim te“.

–Jako sam vesela što je izašla ta ploča! Nisam je imala, a sad je imam. Iako smo u to vreme svi dobili ploče, jednu si dao jednom prijatelju, drugu drugom, i nisi razmišljao da nešto sačuvaš za ćerku, za sebe… Kad je ponovo izašla prva ploča dobila sam je, sada imam i drugu. Čekam da neko izda i treću – kaže Anja kroz smeh.

Prema njenim rečima, sve je počelo ’83. godine.

–Tada je jedan mladi bend tražio pevačicu, i ja sam otišla na audiciju. To je bio Videosex – priseća se Anja i primećuje kako se potom sve brzo odvijalo.

Iste godine izdali su EP. Na jednoj strani je bila pesma „Moja mama“ na drugoj „Kako bih volio da si tu“. Usledio je čuveni koncert u LJubljani, na Novom Roku. NJemu su prisustvovali novinari svih bivših republika tadašnje Jugoslavije, te su ponude krenule da pristižu. Pozivi za nastupe u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu… Godine 1984. izlazi njihov prvi album „Videosex ’84.“, sa pesmom „Detektivska priča“, još jednim ostvarenjem koje ih je utisnulo u povest jugoslovenske muzike i domaćeg synthpopa.

Povodom reizdanja, Anja Rupel govori za Danas.

Jedan od vaših prvih nastupa je bio u SKC-u sa Ekatarinom II (EKV). Pamtite li ga?

–To je bio prvi nastup Videosexa u Beogradu. Otroci Socializma, EKV i mi smo svirali. Sećam ga se jer sam bila oduševljena bendom, a naši dečki iz benda bili su oduševljeni klavijaturisticom (Magi). Nastupa se takođe sećam, jer sam imala strašnu tremu. Celu noć sam u vozu učila tekstove za njega, zato što su neke pesme nastale samo par dana pred koncert. To je u stvari bio moj prvi koncert sa grupom Videosex. A prvog ne zaboraviš nikada… (smeh)

Kad smo kod prvih, na prvom albumu imate sjajnu pesmu „Chestnut tree“ koja u refrenu direktno citira Orvelovu „1984“ pa me zanima da li ste taj period doživljavali kao „orvelovsku distopiju“? Kako je iz vašeg ugla bilo osamdesetih?

–Meni je tada bilo super, bila sam mlada. Imala sam 16-17 godina i sve je bilo uzbudljivo, novo, super! Pre toga nisam puno izlazila, išla sam u gimnaziju, pevala u horu, svirala flautu i vodila normalan život. A onda, odjednom sam počela nastupat, putovat… Odjednom te ljudi vole, ljudi ti pišu, prilaze ti na ulici, postaješ popularan. Bilo mi je super u to vreme! Osamdesete su bile period dobrog vajba i dobra muzika se tada radila. Svi smo živeli u veri da će biti još bolje. Vladao je optimizam. Barem u jednom periodu, dok se krajem osamdesetih nije sve počelo raspadati. Do tada se dosta dobro živelo. Naročito kada je u pitanju muzika, u Jugoslaviji je u to vreme bilo odlične muzike. Vi ste imali Ekatarinu, bio je tu novi val, početak MTV-a… Puno više informacija je dolazilo do nas. Iako smo bili kao socijalistička država, ja nisam imala taj osećaj da sam zatvorena. Bilo je dosta slobodno. Barem sam ja tako doživljavala.

Još jedna sjajna stvar od Videosexa „Balkan federation“ me je navodi na pitanje o stanju stvari, te i ako pretpostavljam da se bolje živi kod vas u Sloveniji, nego ovde u Srbiji – da li vi imate, nazovimo ih, „balkanskih“ problema?

–To što mi živimo bolje nego vi – pa ne znam. Ni ovde se ne živi nešto super. I ovde od kada smo u EU sve je poskupelo, naročito nakon korone. Nema više srednje klase. I u Sloveniji ljudi sve teže žive.

Mislila sam da bar neka od ex YU zemalja ima lep život, međutim, kapitalizam…

–Sve je borba… (smeh) Kapitalizam, da. I kod vas i kod nas. Kod vas je možda još malo „balkanskiji“, ne? Ali, u stvari i kod nas je. I mi Slovenci smo ceo život živeli na Balkanu, imamo nešto toga u sebi.

Da se vratimo na muziku, „Sivi dan“, takođe pesma „Ana“ – koja je čak i pomalo kvir stvar, muzički i tekstualno su neverovatno progresivne i za taj period i za naše prostore, a opevane su iz ženskog ugla. Pojavom, nastupom i pesmama bili ste primer za tadašnje devojke. Kako vam danas deluje položaj žene u tom kontekstu?

–Sedamdesetih je to polako počelo – nije bilo ništa čudno da žene budu u popu ili rokenrolu. Osamdesetih je, od Blondie pa na dalje, puno tih rokerica – pevačica dolazilo u prvi plan, i imale su istu moć kao i muškarci. Mislim da su u to vreme žene bile emancipirane, više nego sada kada je sve moguće i kada su svi „jednakopravni“, dok u stvari nije tako. Imamo puna usta toga, sto hiljada spolova i svega, a u stvari sam osamdesetih imala veći osećaj slobode da svako može da napravi nešto od sebe, nebitno da li je žensko ili muško. I ne znam da li je sad nešto bolje, jer ako u to vreme nije bilo idealno, nije ni sad.

Inače, „Sivi dan“ je, pored „Tko je zgazio gospođu Mjesec“, meni jedna od omiljenih. Stalno razmišljam o tome da napravim njen „rimejk“, jer osećam da sam i dalje ta „moderna djevojka“ iako malo starija. Ta moderna djevojka koja otpuhne dim u sivi dan…

Da li imate najdraže sećanje iz perioda Videosexa?

–Moram priznati da nikada nisam volela snimanje ploča, to mi je uvek bilo mrsko. Nikada ne znaš šta će iz toga nastati, da li će to ljudi voleti… To je tehnički posao. Snimaš sto puta jednu stvar i tako… Sa druge strane, uvek sam volela nastupe. I volela sam putovati. Super uspomenu imam na snimanje pesme „Za milion godina“ u Beogradu (Yu rock misija), jako lepa uspomena! Uvek se rado sećam nastupa u SKC-u u bašti sa grupom Dorian Gray, i sa pokojnim Massimom sa kojim smo ostali prijatelji do njegove smrti. Sećam se rasprodatih koncerata u Zagrebu… To su neke lepe memorije.

Kad smo kod koncerata, da li postoji šansa da vas čujemo uživo?

–Ja bih to volela, jer volim nastupat. Nastupala sam sa Zoranom Predinom, čini mi se 2019. u Kolarcu u Beogradu. Izvodila sam Videosex pesme. Pevala sam kao gošća. Zajedno Videosex neće nastupati nikada više, ali mogla bih zajedno sa bendom pošto izvodimo pesme i Videosexa i iz svoje solo karijere. Možda bi koncert bio super, ja bih to volela!

Širom svemira sa Laibachom

Još jednu sjajnu saradnju i pesmu imate sa slovenačkim bendom Laibach, koji ovde takođe jako volimo, a u pitanju je obrada od sastava The Beatles „Across the universe“. Kako se to desilo?

–Iztok i Janez, članovi Videosexa, su radili dosta sa njima. Iztok je bio i njihov bubnjar neko vreme. Bila je to stalna veza… Prvi omot Videosexa radio je Knez iz Laibacha i on je dao ime bendu, bila je to takva veza… I kada je Laibach snimao album „Let It Be“, trebao im je ženski vokal za „Across the universe“ od The Beatlesa jer su zamišljali pesmu – ne da Milan sa dubokim glasom recitira, već ženski vokal. Iztok je radio tu priredbu i bilo je nekako normalno da ja pevam, jer sam ja bila pri ruci (smeh). Snimila sam pesmu, i otišla u Beograd da napravim spot, Bucko i Tucko su ga radili. Tada nisam imala osećaj da je to nešto važno u mom živtu. No, to se stalno pominjalo po intervjuima – Prva Slovenka na MTV-u i tako… Mi u to vreme nismo imali MTV, nismo videli tog programa. Zato i nisam imala taj osećaj. Međutim, sada kada pogledam taj spot – stvarno je dobro urađen i pesma je super. Ponosna sam da sam je dobro otpevala.

(Una Miletić, Danas / Foto: YouTube printscreen)