Andrej Tanko, student Elektrotehničkog fakulteta, poznat po čuvenoj fotografiji gde stoji licem u lice sa muškarcem koji je vređao učesnike protesta, kaže da je u tom trenutku razmišljao o nenasilju.

„Ako uprljam ruke, samo ću unazaditi ideju za koju se borim. Bolje da primite udarac u bradu i da ona ostane visoko uzdignuta“, istakao je. Za N1 je još govorio o tome kako je biti student, o postupku koji se vodi protiv njega i šta za njega znači biti deo studentskog pokreta.

Tanko je student, bio je đak generacije u gimnaziji u Pančevu, aktivan je od prvog dana u studentskim protestima. On je nakon jednog od protesta u Pančevu uhapšen, pa pušten, pa ponovo priveden. Tri meseca je proveo u kućnom pritvoru a sada je u toku postupak pred Osnovnim sudom u Pančevu pod sumnjom da je izvršio krivično delo napad na službeno lice u toku vršenja službene dužnosti.

Njegovi advokati su tražili izuzeće sudije jer sumnjaju na njegovu nepristranost, a Andrej Tanko je za N1 objasnio i kako teče sudski proces, ko su svedoci i šta svedoci imaju da kažu. Ističe da su dva svedoka ključna – jedna policajka i jedan pripadnik Interventne jedinice.

“Po sopostvenom priznanju, policajka nije obavljala nikakvu službenu dužnost u tom kritičnom trenutku. Ona je prva svedočila. Pripadnik Interventne se nije pojavio na prvom ročištu. Nije obrazložio sudu. Sledeći put je došao spreman i on je sada krunski svedok tužilaštva. On je svedočio da je kordon koji je bio postavljen usled mog delovanja bio probijen. Po njegovim navodima, on je bio odgurnut i da nisam ja bio taj koji ga je gurnuo, ali da je usled mog delovanja, prskanja iz prskalice, što je bio performans, omogućeno da kordon bude probijen. Na naše pitanje da li ste identifikovali bilo koje drugo lice koje je tog dana bilo na protestu, nismo dobili odgovor. Nama je onemogućeno da napravimo širu sliku. Sudija je očigledno odlučio šta je istina i mi smo tražili izuzeće”, objasnio je Tanko.

Student ističe da se u ovom postupku izjasnio da nije kriv i da je odgovorio na pitanja tužioca jer, kako dodaje, nema šta da krije.

Ističe i da je njegov advokat kazao da nikada nije video takav proces, a Tanko se nada da će sve ovo biti “jedna pravnička anegdota” u budućnosti.

Student ističe da se slučajevi krivičnih dela često ne istražuju i ne sprovedu do kraja jer “institucije ne rade svoj posao”.

“One su za to dizajnirane… Ja i ne bi trebalo da se bavim takvim stvarima i da ulazim u nadležnosti. Ovo što znam iz svog primera o krivičnom pravu, i to ne bih znao da nije iz moranja naučeno, očigledno je primer prioriteta slanja političke poruke umesto slanja poruke da smo svi jednaki i da možemo da se oslonimo na pravni sistem kao sistem koji tu da zaštiti slabijeg od jačeg, a ne da je jači imao pravo što je kinjio slabijeg”, ukazuje sagovornik N1.

Student kaže i da je on “vrlo trdoglav” i da je “njihov posao da ga nauče pameti izgleda da nije urodio plodom”.

„Ljudima poslati poruku da je vlast kod njih“

Andrej Tanko kaže da je “određenoj klasi ljudi u državi mnogo dobro” a da, ako se žališ, imaš dve opcije – jedna je da patiš, druga je da sagneš glavu i radiš “ono što je u tvom najboljem interesu”.

“Važno je poslati poruku ljudima da je moć kod njih. Mislim da su ljudi konačno shvatili da ne moraju da budu eksploatisani i da mogu da veruju bar jedni drugima, ako ne institucijama. Da mogu da naprave paralelni sistem i da iz toga nastane budućnost u kojoj se svi čuju – radnici, profesori, naši seljaci”, obrazlaže on svoj prethodni komentar.

Tanko ističe da su krize u mnogim sektorima jer su “do vrha dogurali ljudi svojim neuspehom”.

„Mogu da razumem, ako je neko životno ugrožen…“

Tanko kaže da jako malo ljudi, govoreći o ljudima koji podržavaju ili sprovode odluke vlasti, radi to zato što zaista veruje već jer su ucenjeni.

“Ne mogu da ih ne razumem. Mi smo jedno različito, duboko podeljeno društvo. Ali, naš diverzitet je ono što nam daje snagu i ono što je napravilo tolike fenomenalne umove koje su promenili istoriju. Naša trenutna borba je posledica politike mržnje. Ali, naravno da razumem i mislim da svako može da razume da lični interes i interes porodice jeste na ličnom mestu, ali postoji granica. Ako ste životno ugroženi, to je lakše shvatiti nego da imate ambicije da npr. kupite novu kuću, novi automobil i te ambicije znate da ne možete da ispunite ako ne ukradete od naše budućnosti”, dodaje on.

„Nema brzih promena, i urušavanje institucija trajalo dugo“

Student elektrotehnike Andrej Tanko kaže da različiti mladi različito doživljaju studije. Ističe i da mnoge njegove kolege, sa izuzetnim prosekom, moraju često da se vrate u mesta u kojima su rođeni i da rade za mnogo manji novac u odnosu na ono za šta su skolovani.

Ističe da je sve to posledica državne politike.

“Ne mogu da nađu posao u Beogradu, u gradovima koji su bliži njihovom kraju, posao koji je dostojan onome što zaslužuje… Meni se čini da u Srbiji ne možete da se bavite ozbiljnim biznisom ako nemate političke veze. Čast izuzecima, ljudima koji su protivnici režima i koji uspevaju da imaju uspešne biznise, ali sav uspeh koji imaju bi bio veći kada bi samo otišli na drugu stranu”, objašnjava on.

Ističe da su ga dešavanja u Srbiji promenila.

“Shvatio sam da treba biti veći optimista i čak iako ništa ne ispadne od cele ove priče, u defetizmu nema koristi, što mi je ostalo zapisano u DNK – optimizam, vera, nada… Postao sam siguran da je nenasilan otpor jedini način da dobijete promenu koju želite i najbrži način da utičete na javno mnjenje i političke promene. Da sam ja nekog povredio, oni bi me uhapsili, osudili i imali bi pravo, a ja ništa ne bih promenio. Ali, pošto nisam, moram da kažem – ljudi, ja sam u pravu i da imam kredibilitet i da ljudi mogu da me saslušaju”, naveo je student.

Naveo je da je to kredibilitet studentskog pokreta.

U tom kontekstu osvrnuo se i na čuvenu fotografiju gde naspram njega stoji provokator.

„Tada sam izgovorio ‘kolege, ne nasedajte na provokaciju’. Naša filozofija, ono oko čega smo se dogovorili, jeste da ćemo nenasilnim protestom da skrenemo pažnju na nepravdu u društvu… U tom trenutku upravo to prolazi kroz glavu i mislim da to prolazi kroz glavu svakom studentu koji prima batine. U glavi imate – ne vredi, ako uprljam ruke, samo ću da unazadim ideju za koju se borim. Bolje da primite taj udarac, da ga primite u bradu, ali da vam brada ostane visoko uzdignuta“, poručio je on.

“Voleo bih da svako može da radi svoj posao jer je slobodan po zakonu, a ne da radi po diktatu… Ne možeš ništa da promeniš od danas do sutra. Čak i ovo urušavanje sistema i institucija nije trajalo jedan dan, neko se zaista trudio da uruši institucije i poverenje koje je jedva izgrađeno posle demokratskih promena”, objasnio je on.

Navodi da je studentski pokret jedini institut koji funkcioniše na demokratskim principima na kojima je i osnovan.

„Niko nije mogao da pretpostavi da će se nešto ovako desiti. Zato se i desilo. Došla je ta kap koja je prelila čašu“, poručuje student.

Očekuje i „dalju eskalaciju“ – na duže staze.

„Ne možete da uzimate više nego što dajete i očekujete da narod ne primeti“, ukazuje on.

(tekst i foto: N1)