Ako bude zvanično izabrana za predstavnicu demokrata, a potom i predsednicu SAD-a u novembru, Kamala Haris stupila bi na funkciju sa definisanom spoljnopolitičkom putanjom, smatra Politiko.

U većini oblasti, Kamala Haris bi verovatno nastavila sa mnogim spoljnopolitičkim ciljevima predsednika Džoa Bajdena.

Njena administracija bi verovatno ponudila snažnu podršku ukrajinskim ratnim naporima i nastavila inicijative za produbljivanje saveza u Aziji i Pacifiku, suočenim sa geopolitičkim usponom Kine, navodi Politiko.

I verovatno bi, dodajeu, SAD nastavila da pruža snažnu podršku Izraelu i drugim saveznicima na Bliskom istoku.

Ali kada je reč o izraelskom ratu protiv Hamasa, Haris je, dodaju, zvučala kao da se više saoseća sa situacijom Palestinaca, što je stav koji bi mogao da omekša arapsko-američke glasače i druge koji su zabrinuti zbog Bajdenove podrške izraelskim ratnim naporima u Gazi.

Rusija i Ukrajina

Kao i Bajden, Haris je snažna pristalica Ukrajine u njenoj odbrani od Rusije i očekuje se da će uglavnom nastaviti ovu politiku. U junu, Haris je predstavljala SAD na Samitu za mir u Ukrajini, gde je imala šesti sastanak sa Zelenskim. Ona je izrazila snažnu podršku transatlantskoj saradnji na podršci Kijevu.

Haris je ove godine u intervjuu za NBC njuz rekala da Ukrajina može da nastavi da računa na podršku Vašingtona dok se rat nastavlja.

„Ukrajini je potrebna naša podrška. I mi ćemo je dati“, navela je.

Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Haris je takođe ponovila obećanje Bajdenove administracije da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“.

Ona je takođe bila žestoki kritičar Vladimira Putina, okrivljujući ga za smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog ove godine. Ona je kritikovala ruske napade na ukrajinske civile kao „zločine protiv čovečnosti“ i obećala da će vlasti u Moskvi pozvati na odgovornost.

Bliski istok

Po pitanju Izraela, Haris je kao senatorka izrazila podršku rešenju sa dve države i podržala Abrahamov sporazum. Kao potpredsednica, Haris je privatno govorila da Bajdenova administracija treba da zauzme jači stav protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, pošto se broj civilnih žrtava u Gazi povećavao.

Javno, Haris je pozivala na hitan privremeni prekid vatre u martu. Ona je izrekla najoštriji ukor protiv toga kako Izrael omogućava protok humanitarne pomoći u Pojas Gaze i opisala sukob kao „humanitarnu katastrofu“ za nevine civile.

Džoš Pol, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji se bavi prenosom oružja američkim saveznicima, rekao je da Harisova deluje manje „uštogljena i nepopustljiva“ od Bajdena u pogledu politike Izraela.

Ipak, priznao je, malo koji predsednik SAD bi bio spreman da  promeni politiku prema Izraelu u kratkom roku.

„Imam oprezan i ograničen optimizam — ali i duboko osećanje olakšanja što Demokratska stranka neće kandidovati za predsednika Sjedinjenih Država čoveka koji nas je sve učinio saučesnicima u tolikoj i takvoj nepotrebnoj šteti“, rekao je Pol.

Haris je podržala sporazum o zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu iz 2015. sa Iranom o obuzdavanju nuklearnog programa Teherana. I osudila je vojni udar u januaru 2020. kada je ubijen najviši iranski general Kasem Sulejmani i susponzorisala zakon koji nije izglasan o blokiranju daljih vojnih akcija protiv iranskih lidera i ciljeva.

Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, Haris se pridružila struji koja se zalagala ograničavanju prodaje oružja i vojne pomoći Rijadu zbog uloge u jemenskom građanskom ratu i ubistva saudijskog novinara i kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija.

A Haris je podržala zakon o komemoraciji genocida nad Jermenima, koji je bio izvor tenzija između Turske i Jermenije tokom jednog veka.

Azija

Haris će verovatno nastaviti oštru politiku Bajdenove administracije prema Kini ako bude izabrana za predsednicu.

Kao senatorka, ona je kritikovala Trampov pristup Pekingu, rekavši potpredsedniku Majku Pensu tokom potpredsedničke debate 2020. da je Tramp „izgubio taj trgovinski rat“ i da njegove tarife štete američkoj ekonomiji bez ponovnog promišljanja odnosa SAD i Kine.

„Ne radi se o povlačenju, već o tome da osiguramo da štitimo američke interese i da smo lider u pogledu pravila, za razliku od toga da sledimo tuđa pravila“, rekla je Haris u intervjuu za CBS prošle godine.

Haris je takođe otvoreno govorila o osetljivim pitanjima koja potresaju odnose SAD i Kine. Redovno je radila na zakonodavstvu kao senatorka koja promoviše ljudska prava u Hong Kongu.

Tramp je potpisao dvopartijski zakon koji je predstavio sa senatorom Markom Rubiom koji promoviše ljudska prava u Hong Kongu i sankcioniše hongkonške zvaničnike umešane u „podrivanje osnovnih sloboda i autonomije“ na toj teritoriji.

Godinu dana kasnije, Harrisova je ko-sponzorisala Zakon o politici ljudskih prava Ujgura i pomogla da on postane zakon 2020. godine.

Njena  administracija će verovatno nastaviti nezvaničnu podršku samoupravnom ostrvu, posebno u svetlu sve većih kineskih vojnih pretnji. U septembru 2022. rekla je „nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom“.

Otkako je postala potpredsednica, Haris je razgovarala i sa kineskim liderom Si Đinpingom i sa predsednikom Tajvana Lai Čing-teom. Haris se nakratko sastala sa Sijem na marginama sastanka lidera APEC-a 2022. gde ga je pozvala da „održi otvorene linije komunikacije kako bi odgovorno upravljali konkurencijom između naših zemalja“, rekla je ona na društvenim mrežama.

Haris je upoznala Laija na inauguraciji predsednika Hondurasa Ksiomare Kastra te iste godine pre nego što je Lai uspeo da se kandiduje za predsednika Tajvana u januaru.

Haris se usprotivila Trampovoj „ofanzivi šarma“ prema severnokorejskom lideru Kim Džong Unu i kritikovala Trampovu administraciju da ne čini dovoljno da obuzda nuklearne pretnje iz ove države.

Haris, čija je majka Indijka, takođe je redovno kritikovala indijsku vladu i sastajala se sa pripadnicima kašmirske dijaspore. Čini se da su se veze između Harisove i vlade Narendre Modija izgladile, a Modi je pohvalio Harisovu tokom državne posete Vašingtonu 2023. godine.

(N1/foto: Beta/AP)