Zakon o poreklu imovine nije dovoljan uslov da reši problem koji imamo, a to je visok stepen korupcije i sredstva koja se kroz korupciju slivaju u legalne tokove, ocenio je predavač na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević, koji je i nekadašnji državni sekretar Ministarstva finansija.

Ministarka pravde Nela Kuburović nada se da će predlog zakona o poreklu imovine u narednih mesec dana biti usvojen na sednici vlade i da će potom biti prosleđen Skupštini Srbiji. Mediji navode da je u pitanju dugo očekivani zakon koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

„Toliko dugo se o ovom zakonu priča da je postao neka vrsta urbane legende, nema vlade koja nije o njemu pričala do ove sadašnje, a nijedna ga do sada nije usvojila“, rekao je Radosavljević.

On je podsetio da je bilo je pokušaja i podzakonskih akata koji su ličili na ovaj predlog, ali nije ga nijedna vlast do sada sprovela.

„Ni ovoga puta nije problem sam zakon, mi imamo mogućnosti da se to reguliše uz neke podzakonske akte i da Poreska uprava sazna da li je neko prijavio ili kako je stekao imovinu, to je relativno jednostavno, ali kod nas se stekla potreba da to mora da bude zakon. Decenijama se priča o zakonu, ali zakon nije dovoljan uslov da problem koji imamo se reši, a to je – visok stepen korupcije i sredstva koja se kroz korupciju slivaju u legalne tokove, koji bi putem imovine mogli dodatno da se oporezuju“, istakao je Radosavljević.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da smo imali prilike da vidimo u martu, kada se nacrt pojavio, da je reč o razradi već postojećih poreskih propisa, a ne zakonu namenjenom borbi protiv korupcije.

„On može imati sporedne antikorupcijske efekte, ali trebalo bi predvideti zakonom da će u kontroli posebne jedinice prioritet imati oni koji su imali priliku da raspolažu javnim resursima“, navodi on.

Kako je ocenio, za sada ne postoji spremnost takvu promenu.

„Ovaj zakon će biti od pomoći da se utvrdi neki neplaćeni porez, možda će uticati i na nekoga ko se bavio korupcijom, ali to neće biti primarne mete“, smatra Nenadić.

Radosavljević kaže da donošenje posebnog zakona ne čini borbu protiv korupcije sprovodljivijom, već su za to potrebni politička volja i kapacitet Poreske uprave da se zakon sprovede.

Gosti su istakli i da je u ovom nacrtu dat rok da se izgradi taj kapacitet, ali nema garancija da će se to desiti i postavlja se pitanje zašto on do sada nije građen.

Oni su se složili i da je u zakonu problematično to što postoji rok u vezi sa ispitivanjem porekla imovine. „Šta je sa prošlošću, to je problematično, zakon ne sme da stavi rok, a ovaj zakon to stavlja. Time abolirate sve pre toga. Ne sme da bude roka, mora da se ostavi mogućnost da se ispita kako je do nekih razlika u imovini došlo, a dokazivanje je na vama“, pojasnio je Radosavljević.

Nenadić i Radosavljević su rekli da je dobro da je ova tema otvorena i da imamo konačno neki tekst o kojem može da se priča, a ne samo najave, ali su istakli i da nedostaje ozbiljan prikaz zašto dosadašnje mere nisu bile dovoljne i nisu dale rezultate.

(N1)

(N1, foto: Pixabay)

(N1)