Patrijarhalni kodovi su jako duboko ukorenjeni u našem društvu kada su u pitanju bazična prava žena, a istupanja žena koje su smogle snage da govore o svojim traumama i otvaranje tako osetljivih slučajeva u javnosti neophodan je i pozitivan trend, ali nedostaje u celoj priči da i institucije koje treba da omoguće da pravda bude zadovoljena, pre svega sudstvo, nezavisno i odgovorno rade svoj posao i da ga rade do kraja – ne izlažući te žrtve dodatnom nasilju, ocenila je pozorišna rediteljka i profesorka režije na Stokholmskom univerzitetu Anja Suša.

Odgovornost medija je takođe velika, rekla je ona i dodala da je važno i da se ponekada probije taj balon saučesništva koga naša zajednica čak ni kada su u pitanju umetnički krugovi, nije ni svesna. „To dolazi kao neka vrsta patrijarhalnog nasleđa“, kaže ona.

Suša je rekla da su ovo „bebi koraci, koji su nužni i veoma bolni“.

„Tu je naše društvo u velikom zaostatku u odnosu na neka društva sa većim stepenom građanske svesti… ovde je reč o jačanju solidarnosti, građanske svesti, građanskih vrednosti, i u tom smislu podržavam sve žene koje su smogle snage da govore o svojim traumama javno, jer je to ozbiljan rad na promeni jedne paradigme društvene koja je kod nas strahovito poremećena“, ocenila je.

Ona je rekla i da je zgrožena reakcijama koje čita u komentarima često posle ovakvih istupa žena koje su bile ugrožene, kao i nastupom pojedinih javnih ličnosti koje relativizuju tu problematiku.

(N1)