Skip to main content

Ambasadorka Francuske: Smanjiti štetne gasove za 40 odsto

Autonomija 12. мај 2015.
2 min čitanja

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro izjavila je danas da sve zemlje Evropske unije, uključujući i kandidate za EU kao što je Srbija, moraju do 2030. godine da smanje emisiju štetnih gasova staklene bašte za 40 odsto.
“To je obaveza koju su na sebe preuzele i članice EU i kandidati za EU”, kazala je Kristin Moro na predavanju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Ona je navela da je i Srbija pretrpela znatne štete u poljoprivredi zbog velike suše iz 2013. godine i zbog katastrofalnih poplava iz prošle godine, što su takođe prirodne nepogode izazvane klimatskim promenama.
Prema njenim rečima, pokazatelji klimatskih promena su “dramatični”, zbog čega cela planeta mora da se ujedini kako globalno zagrevanje ne bi prešlo dva stepena Celzijusa, jer bi svako dalje zagrevanje prouzrokovalo posledice koje bi teško mogle da se kontrolišu.
Kristin Moro je rekla da se procenjuje da na svetu danas ima 870 miliona gladnih, a postoji opasnost da se ta brojka uveća, s obzirom da su procene da će do 2050. godine čovečanstvo da se uveća za dodatne dve milijarde stanovnika.
“To znači da će se morati proizvoditi više hrane, kako bi se čovečanstvo prehranilo”, kazala je francuska ambasadorka.

Kristin Moro
Kristin Moro na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Prema njenim rečima, poljoprivreda trpi štete od klimatskih promena, ali u značajnoj meri i dovodi to tih promena, zbog različitih emisija štetnih gasova staklene bašte.
Ona se založila za “klimatski inteligentnu poljoprivredu”, koja će voditi računa o zaštiti životne sredine.
“Države sporo i nevoljno napreduju ka cilju konsolidacije efekata staklene bašte, koja je, kao što sada sigurno znamo, glavni krivac za klimatske promene”, kazala je Kristin Moro.
Ona je istakla da ovogodišnja konferencija KOP 21 koja će se u decembru mesecu održati u Parizu u organizaciji Ujedinjenih Nacija, mora da proizvede čvršće dogovore i podizanje nivoa svesti o potrebi zaštite životne sredine, kako bi čovečanstvo uspelo da se izbori sa klimatskim promenama.
(Autonomija)