Ukrajinska ambasada u Beogradu je izrazila očekivanje da će se Srbija pridružiti zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na Prvom parlamentarnom samitu Krimske platforme, u kojoj se izražava privrženost teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine.

U deklaraciji usvojenoj na Prvom parlamentarnom samitu Krimske platforme, održanom u Zagrebu 25. oktobra, učesnici su, između ostalog, naveli da će nastaviti sa političkom, diplomatskom, finansijskom, humanitarnom i drugom podrškom Ukrajini, radi ponovnog uspostavljanja teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Učesnici su, između ostalog, osudili teška i sistemska kršenja i zloupotrebe ljudskih prava na poluostrvu Krim, „naročito arbitrarno pritvaranje stanovnika Krima, narušavanje jedinstva porodice, prisilno regrutovanje Ukrajinaca i krimskih Tatara u rusku vojsku i pretnje slobodi izražavanja i slobodi veroispovesti“.

Osudili su i „pokušaj Rusije i njenih saveznika da manipulišu demokratskim mehanizmima, kao što su nedavni takozvani referendumi u regionima Ukrajine, u cilju falsifikovanja osnova za nelegitimnu težnju Rusije da pripoji teritorije koje je privremeno okupirala“.

U saopštenju Ambasade Ukrajine navodi se da su učesnici samita u Zagrebu izrazili stav da je Krim Ukrajina i da pokušaj Rusije da anektira to poluostrvo predstavlja „grubo kršenje međunarodnog prava koje međunarodna zajednica nikada neće priznati“.

Učesnici su zauzeli stav da Rusija „mora da odgovara za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti“, a mnoge zemlje su podržale predlog za osnivanje posebnog tribunala za zločine Rusije protiv Ukrajine, navodi se.

Na samitu u Zagrebu su učestvovale 42 delegacije iz 32 države, dok su se zvaničnici 11 država obratili video porukom.

Srbija, koja i dalje odbija da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Moskve, nije do sada učestvovala u radu Krimske platforme.

Hrvatske vlasti su saopštile da je Srbija pozvana na Prvi parlamentarni samit u Zagrebu, ali da se nije odazvala pozivu. Pozivi za učešće su bili upućeni svim članicama EU, NATO-a i Saveta Evrope, kao i OEBS-u.

U zabelešci Skupštine Srbije od 21. septembra navodi se da je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko na sastanku sa predsednikom parlamenta Vladimirom Orlićem 16. septembra „izrazio očekivanje“ da delegacija Skupštine Srbije neće učestvovati na samitu Krimske platforme u Zagrebu.

Krimska platforma je ukrajinska inicijativa za objedinjavanje međunarodnih napora za vraćanje Krima u sastav Ukrajine. Prvi samit na nivou šefova država ili vlada održan je u avgustu 2021. u Kijevu, a naredni ove godine u avgustu, u virtuelnom formatu.

(Beta, foto: Pixabay)