Više od dve godine traje rat u Ukrajini i kada se svi ponadaju da će stradanje da se okonča, ono se intenzivira u još strašnijem obimu. Dugo se verovalo da će diplomatski pritisak međunarodne zajednice na Rusiju biti delotvoran, ali početkom jula oni su došli na čelo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iako će predsedavati mesec dana, ta informacija je umnogome iznenadila javnost, kao i Ukrajince. Uprkos tome, nada u skoro okončanje rata je sveprisutna.

O tome je govorila slavistkinja i književna kritičarka Alla Tatarenko koja se trenutno nalazi u Lavovu, u kojem su učestale restrikcije struje i sirene se oglašavaju. Zvuk koji je nama na Balkanu dobro poznat, ali baš zbog toga je važna i kolektivna reakcija razumevanja i solidarnosti koja je odavde otišla ka Ukrajini.

Alla Tatarenko u razgovoru temeljno analizira trenutnu situaciju u kojoj je njen narod te podseća na ljudskost, značaj umetnosti i žive reči, kao i kolege književnike koji su nastradali.

Kakva je situacija sada u Ukrajini, izvan one koju možemo da pročitamo u agencijskim vestima?

– Pre 8. jula možda bi moj odgovor na ovo pitanje zvučao za nijansu drugačije, ali raketiranje dečije bolnice u Kijevu nije moglo da ne pogodi svakog od nas. I nakon dve i po godine rata ne možeš da se navikneš na nepojmljivu okrutnost agresora. Potresne su slike strašnog razaranja, slike dece-onkoloških bolesnika u dvorištu te oštećene raketom najveće i najmodernije dečije bolnice u Ukrajini. No, tu su i slike hirurga koji za vreme raketiranja nije prekinuo operaciju, spašavajući svog malog pacijenta, stotina Kijevljana koji su došli da pomognu u potrazi za zatrpanim, doneli vodu, namirnice – to je drugo, ljudsko lice rata. Agencijske vesti za nas nisu samo vesti, već i svojevrsno opipavanje bila zemlje. Tog dana poginule su desetine ljudi u Kijevu, Dnjepru, drugim gradovima i selima Ukrajine. Taj žestoki napad obeležio je početak predsedavanja Rusije u Savetu bezbednosti UN-a. Vrlo neobična situacija, zar ne? Zemlja-agresor je na čelu bezbednosnog organa Ujedinjenih nacija…

Dvadesetak minuta nakon završetka raketiranja Kijeva dobila sam poslovno pismo od koleginice iz tog grada. Oni koji su preživeli, nastavljaju živeti i raditi. Još jedna koleginica, koja živi u blizini pogođene dečije bolnice, prekinula je lektorisanje knjige o ratu da bi otišla pomoći u raščišćavanju ruševina. Autor te knjige preživeo je rat, lektorka i prevoditeljica još uvek žive u njemu, prepoznavajući pročitano.

Kako je u Lavovu gde živite?

– Što se tiče svakodnevnice u Lavovu, koji je srećom udaljen od ruske granice, i tu se sirene oglašavaju po nekoliko puta na dan. Često noću. Evo, oglasila se ponovo pre koji minut. Nakon brojnih napada ruske vojske na elektrane i objekte infrastrukture ima ozbiljnih restrikcija struje. Recimo, danas je nestala u 11 sati ujutro, pojavila se na dva sata danju i očekuje se njen dolazak na jedan sat uveče. To je jedan od razloga zašto nisam odgovorila na Vaša pitanja ranije. Ništa strašno, naravno, ali struja nije samo kompjuter i internet, TV i klima (kada je napolju 36 stepeni). To je često uslov da imate vodu, a i mogućnost da se nešto skuva (ako vam je šporet na struju). I da čujete sirenu vazdušne opasnosti. Nadamo se boljem!

Da li stanovništvo veruje u želju svetskih sile da okončaju rat?

– Da. Verujemo da niko normalan ne želi rat. Okončati ovaj rat znači obezbediti mir u ovom delu sveta, a možda i mnogo šire, jer Rusija zna da umeša svoje prste u ratove na veoma udaljenim područjima. U želju Rusije da okonča rat niko od nas ne veruje. Uostalom, ona je ne pokazuje. Naprotiv. Teror nad civilnim stanovništvom Ukrajine, nad ukrajinskom decom najjasniji je dokaz.

Kako sada, posle nekoliko godina strašnih sukoba, narod ocenjuje predsednika Zelenskog?

– Još na samom početku rata punih razmera, ukrajinska opozicija je pozvala na jedinstvo sve političke snage u Ukrajini. Toga se pridržavaju i sada. Predsednik Zelenski puno radi da Ukrajina dobije podršku sveta i Ukrajinci to cene.

Postoji li strah da su oči globalne javnosti okrenute ka drugim ratištima, a da će Ukrajina biti prepuštena samoj sebi?

– Postoji ili ne, Ukrajina mora da nastavi borbu protiv agresora. U protivnom je neće biti, kao što neće biti ni Ukrajinaca. Nadamo se da Ukrajina neće morati da se bori sama. Ne verujem da drugim zemljama nije jasno da Ukrajina brani ne samo svoju slobodu, već i njihovu. Za vreme rata punih razmera imali su priliku videti sa kim imaju posla, ako su ranije odbijali da to vide. Rusija bi volela takav scenario da svetska javnost okrene pogled ka nekim drugim žarištima. Verujem da se to neće dogoditi.

Građanske inicijative sa Balkana i iz Ukrajine sarađuju i dalje na polju umetnosti i u humanitarnim akcijama, ali kako vidite ovdašnji odgovor političkih struktura?

– O političkim strukturama nemam informacija. Izdvojila bih, možda, potpisivanje pre godinu dana ugovora o saradnji između Lavova i Pule, a ove godine, za vreme boravka u Beogradu Olene Zelenske, bio je potpisan ugovor između Kijevskog univerziteta „Taras Ševčenko” i Beogradskog univerziteta te promovisana ideja stvaranja Srpskog naučno-obrazovnog centra u Ukrajini i Ukrajinskog naučno-obrazovnog centra u Srbiji. Izdvojila bih veoma aktivan rad ambasadorke Hrvatske u Ukrajini, Anice Djamić na jačanju kulturnih i akademskih veza između naših zemalja.

Kad je reč o nevladinim organizacijama, spominjem sa iskrenom zahvalnošću udruženje KROKODIL iz Beograda i njegovog predsednika, poznatog srpskog pisca Vladimira Arsenijevića. Dve godine zahvaljujući njihovom programu „Prostori slobode” ukrajinski pisci, novinari, filolozi imali su mogućnost da borave u Beogradu, da učestvuju u kulturnom životu Srbije. Vladimir Arsenijević je, zajedno s kolegama, prikupio veoma značajnu pomoć za Perinatalni centar u Harkovu, kao i namirnice i potrepštine za ugrožene stanovnike Harkovske i Hersonske oblasti te ih je lično dopremio tamo, bez obzira na opasnost po život kojoj se izlagao.

Tom prilikom učestvovao je, zajedno sa prevodiocem romana U potpalublju, poznatim ukrajinskim piscem i volonterom Andrijem Ljubkom, na izuzetno posećenoj književnoj večeri, darujući ljudima koji žive pod stalnom neprijateljskom vatrom radost književnosti. Udruženje KROKODIL iniciralo je stvaranje murala sa likom kultne ukrajinske pesnikinje Lesje Ukrajinke i njenim stihovima. Nažalost, mural je nekoliko puta postao meta napada i vandalizacije proputinskih huligana. Među lepim inicijativama udruženja KROKODIL navela bih i najnoviju – besplatnu školu ukrajinskog jezika za sve zainteresovane.

Podrška dolazi i iz Hrvatske?

– Spomenula bih i stalnu podršku koju pruža Ukrajini i ukrajinskim umetnicima Hrvatski PEN na čelu sa Tomicom Bajsićem. Obavljena je dvojezična antologija Ukrajina 2022: pjesnički ljetopis rata. Pesme iz ove knjige više puta su bile čitane na različitim kulturnim priredbama u Hrvatskoj. Za vreme kongresa PEN-a u maju 2023. antologija je bila promovisana u Zagrebu, a u junu 2023. u Lavovu. Ukrajini je bio posvećen broj Europskog glasnika za 2022, čiji je glavni urednik Dražen Katunarić. Na talasima Hrvatskog radija mogle su se čuti emisije o ukrajinskoj književnosti, časopis Poezija sa urednikom Ivanom Hercegom kontinuirano objavljuje aktuelnu ukrajinsku poeziju. U junu 2024. gošće zagrebačkog festivala „Stih u regiji” bile su ukrajinske pesnikinje Ija Kiva, Katerina Mihaljicina, Irina Starovojt, Lilija Bomko, a prvo književno veče na kojem su nastupale zajedno, bilo je posvećeno sećanju na književnicu i volonterku Viktoriju Amelinu, koju je pre godinu dana ubila ruska raketa. Ukrajinske književnice bile su takođe na rezidenciji Hrvatskog PEN-a u Zagrebu. Ima lepih primera akademske saradnje između ukrajinista iz Hrvatske i Srbije te ukrajinskih slavista.

Može li glas umetnika nešto da promeni?

– Može. Lepota, poklonjena kroz reč, sliku, zvuk probuđuje želju za životom, dok neprijatelj želi da je ubije. Osim toga, ukrajinski umetnici puno putuju, njihovi glasovi su jako važni, jer govore o Ukrajini – a to je ono što je tako dugo nedostajalo. Za mnoge, nažalost, Ukrajina dugo nije postojala na kulturnoj mapi sveta. Sad se situacija promenila i u tome je značajna zasluga umetnika. Da je kultura važna, da je književnost važna dokazuje dramatična istorija ukrajinske kulture. Tridesetih godina 20. veka sovjetska vlast je ubila ogroman broj delatnika ukrajinske kulture, a pre svega književnika. Dobili su ime Streljanog preporoda. Želja totalitarne vlasti da kontroliše umetnost čak putem fizičkog uništenja njenih najtalentovanijih predstavnika dokazuje da umetnik zaista može nešto da promeni i zato ga se takva vlast veoma plaši.

Uspeva li umetnost da ublaži bol i strah?

– Mislim da uspeva. Da nije tako, ne bi se održavali za vreme vazdušne opasnosti koncerti i predstave u podrumima pozorišta i na stanicama metroa. Ne bi stajali ogromni redovi čitalaca koji žele ući na Književni Arsenal, književni festival i sajam knjiga u Kijevu. Ne bi se održavale književne večeri čak u blizini fronta. Ukrajinski PEN stalno organizuje dolaske svojih članova u istočne oblasti Ukrajine. Oni donose humanitarnu pomoć i knjige, nastupaju na književnim večerima. Posebno su važni susreti sa decom, zajednička čitanja koja vraćaju decu koja živi u neljudskim uslovima rata, makar nakratko, u atmosferu detinjstva i lepote reči.

Kada su prvih nedelja nakon napada Rusije 24. februara 2022. pozorišta u Lavovu bila pretvorena u prihvatne centre za raseljena lica i mnogi su mislili da sad nije vreme za umetnost, ispostavilo se da ljudi koji su izgubili svoje domove, a neki i svoje najbliže, voleli bi da gledaju predstave, da je to lek za dušu. I tako se umetnost ponovo vratila u pozorišta. Zapravo, nikad ih nije ni napuštala.

Učestvuju li i umetnici u borbi?

– Umetnici brane svoju zemlju i na frontu. Ima više pisaca koji su obukli uniformu. Među njima i jedan od najpoznatijih ukrajinskih pisaca Sergij Žadan. A mladi pesnik i vojnik Maksim Krivcov tek je stigao da se obraduje svojoj prvoj zbirci, čije je drugo izdanje već posthumno… Dugačka je lista umetnika koji su dali život u borbama za opstanak Ukrajine, potvrdivši da sloboda za njih nije samo reč.

Branka Selaković (Al Jazeera/foto: privatna arhiva)