U Rektoratu u Novom Sadu nedavno se odvijala borba za moć, prevlast, autonomiju ili pak dušu Univerziteta. Rektora nije smenilo, uprkos odlukama svih fakulteta da mu vide leđa, ali je zato u akademskom napredovanju zaustavljena ugledna profesorka i komunikološkinja dr Jelena Kleut. Ugrožena je njena akademska karijera, pa i sama egzistencija. Naime, jedna od nas bi ubrzo mogla dobiti otkaz. Mahom „uzdržano“ odbijanje članova Senata da Kleut izaberu u zvanje redovne profesorke može se tumačiti jedino kao politički revanšizam, disciplinovanje hrabrih, te istraga neposlušnih. Jer, Kleut je i među najglasnijim članovima akademske zajednice kada je reč o podršci studentskim zahtevima, protestima i blokadama. Na delu je osveta podobnih rektora i dekana protiv profesora koji su stali glasno protiv autoritarne vlasti i podržali borbu studenata protiv korupcije, kako ispravno ističe Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Jelena Kleut je zato i simbol i poruka, a ne samo osoba od krvi, mesa i doktorata.

Ali, krenimo redom. Vanrednoj profesorki Kleut 20. novembra nije izglasan izbor u zvanje redovne profesorke na Senatu Univerziteta u Novom Sadu. Uprkos tome što je njen izveštaj (referat) za izbor dobio pozitivno mišljenje i Izbornog veća Filozofskog fakulteta i Stručnog veća za društveno-humanističke nauke Univerziteta. Zašto? Zato što je nekoliko instruiranih SNStudenata uputilo besmislenu žalbu na taj referat. Od Kleut je zahtevan nekakav bizarni uslov (otprilike: „Fali ti jedan papir“) koji nikada i nikome nije tražen (pa ni ostalim kolegama na toj istoj sednici Senata!). Uz to, žalba „studenata“ stigla je nakon zakonskog roka i mimo svih procedura. Međutim, bila je sasvim dovoljna da zamuti vodu i da ulije nepoverenje. Senat je ovu skaradnu žalbu ipak razmotrio, pa se 12 dekana uzdržalo tim izbornim povodom. Što je bilo dovoljno da njen izbor u zvanje ne prođe poslednju stepenicu i dovede u pitanje njen dalji angažman na Filozofskom fakultetu. Na Senatu je najglasniji dekan protivu izbora Kleut bio dekan za fiskulturu, famozni Patrik Drid.

I sad, ukoliko ljubazna čitateljka do sada nije zaspala zbog narečenih akademskih cepidlačenja, sitna i kvarna logika je zapravo bila umobolno prosta(čka): „Hej, Jeleni Kleut ubrzo ističe ugovor o radu. Hajde da onda uputimo neku idiotsku primedbu na njen izbor? Većina naših dekana će tada biti uzdržana na glasanju, a ona će da izgubi posao, hehe“. I to je, otprilike, to. Ali, ukoliko pristanemo na ovu skaradnost, samovolju i uopšte svinjariju, preostaje samo pitanje: Ko je sledeći? I da li se to „Šešeljev“ Zakon o univerzitetu vraća na mala vrata u Novom Sadu, sakriven iza lažnih, neutemeljenih, fingiranih i besmislenih prigovora, odnosno proceduralnih začkoljica? Moralna podobnost se vratila – sa osvetom.

Jer šta je odistinski Jelenin greh? Tokom studentskih blokada, ona je jasno stala na stranu studenata i njihovih zahteva, te kritikovala uprave svog fakulteta i univerziteta. Spočitavala je i da pozivanje milicije u kampus, obezbeđivanje kordonima, i sprečavanje zaposlenih da uđu u zgradu fakulteta predstavljaju kršenje univerzitetske autonomije. Zahtevala je i ostavku rektora i suorganizovala mrežu „Slobodan Univerzitet“. O, jeresi! S tim u vezi, protiv njenog izbora u zvanje redovne profesorke nije bio iznet niti jedan valjan akademski prigovor – već je odbijanje bilo motivisano njenim društvenim angažmanom. Zato ovo nije samo napad na jednu hrabru osobu, već i poruka čitavoj akademskoj zajednici: javna solidarnost sa studentima može da vas košta posla. Ovaj slučaj zato otvara pitanje profesionalne sigurnosti svih akademskih radnika koji se aktivno angažuju u društvenim pokretima, koji daju izjave za medije ili pišu neke kolumne, đavo ih odneo. A kakav je to univerzitet koji kažnjava solidarnost, učešće u javnoj sferi, i odvraća zaposlene da govore istinu?

U pitanju nije samo sudbina jedne profesorke, već budućnost univerziteta u Srbiji. Profesorka komunikologije i medijskih studija, i koja je godinama učila generacije studenata da kritički misle, sada je postala simbol onoga što se dešava kada se kritičko mišljenje primeni u praksi, javno i protivu trenutno moćnih. Njena „krivica“ je gotovo komična u svojoj jednostavnosti: podržala je sopstvene studente, odnosno mlade ljude koji se bore za svoj univerzitet i bolje društvo. Ali ne iz fotelje, deklarativno i onlajn peticijama – već stvarno, naglas, i bez femkanja ili zazora. Aktivno je pomagala i organizovala, time postavši pretnja po akademsku udobnost, privilegije i sinekure.

U akademskoj kuli od slonovače i hijerarhijskom sistemu, gde se ljudi neretko treniraju da govore tiho ili pak ćute kao buve u krasti, Kleut je napravila najveći greh: bila je direktna. A kakva je kazna? Pa, uklanjanje. Neko će se praviti da je to „proceduralno“ (nije), neko će reći „nije ispunila kriterijume“ (jeste), a neko će se praviti da ne zna ništa (svi znaju sve). Jer suština je prosta: u Srbiji 2025. nastavnici koji stanu uz svoje đake i studente gube poslove. Iako bi univerzitet morao da bude prostor slobode, on ovako postaje laboratorija za disciplinovanje. „Ne talasaj“ se možda ne predaje na časovima, ali se odlično uči iza zatvorenih vrata. Dekani ne moraju da prete – dovoljna je jedna ovakva odluka da se celom univerzitetu pošalje efikasna poruka: ako mislite da vam je sloboda govora i delovanja zagarantovana, razmislite ponovo.

A ono što celu stvar čini još odvratnijom jeste činjenica da je Jelena Kleut upravo ono što se univerzitet pretvara da želi. Ona je moderna, urbana profesorka i vrhunska organizatorka, koja govori jezike i objavljuje po međunarodnim naučnim časopisima. I koja razume i sluša studente; ne gaji autoritarnu distancu, već pokreće debatu. Koja misli da fakultet (više) nije srednjovekovna tvrđava i vojno-hijerarhijska ustanova zatvorenog tipa, već javna institucija u kojoj se diše slobodnije nego u ostatku društva. I upravo zato što je Jelena takva, morala je biti uklonjena. Jer naprosto žulja. Studenti i profesori su to prepoznali, i javnost to vidi. Jedini koji se pretvaraju da je „sve po zakonu“ jesu oni koji već godinama svojim odlukama sistematski ukidaju ono što univerzitet razlikuje od administrativnog šaltera za izdavanje diploma: autonomiju, hrabrost i kritičnost. Jelena Kleut nije izabrana u zvanje ne zato što je loš profesor, već zato što je vrhunski profesor. I zato što nije pristala da ćuti, već je branila studente kada su se drugi skrivali iza svojih titula. Ali mogu da gunđaju i da je mrze; mogu da joj pljucnu pod prozor i megafon. Poznajući Jelenu, ona bi sve opet uradila isto. A mi? Ukoliko univerzitet slučajno izgubi ljude poput nje, neće mu mnogo ostati. Fakultet bez slobodnih profesora nije institucija već šuplja zgrada. I takve se, nažalost, pune veoma lako (vidi pod: Fakultet za srpske studije), a ljudi poput Jelene ne pojavljuju tek tako.

Najzad, Jelenu Kleut poznajem bar 25 godina. Sarađivali smo još kao studenti, a zatim i kao asistenti i profesori na Filozofskom. Vremenom smo postali prijatelji, te smo u parovima, Biljana i ja, i Jelena i Dušan, često zajedno odlazili na burgere i kraft pivo. Obožavali smo istu kafanu na Cresu; Dušanova majka je zanatski isheklala i fantastične džemperčiće za Biljanine i moje ćerke; najbolje preporuke za jagnjetinu u Srbiji i za plaže na Jadranu oduvek su bile Jelenine, itd. Ukratko? Ona je jedna od najboljih profesorki i najboljih osoba koje imam sreću da poznajem. A na prste jedne ruke mogu da nabrojim kolege koji su toliko marljivi, posvećeni i požrtvovani kada je reč o društvenoj pravdi i radu sa studentima kao što je Jelena Kleut. Braneći slobodu mišljenja i izražavanja, a povodom svojevremenih zahteva za otkaz Dinku Gruhonjiću, na Nastavno-naučnom veću našeg fakulteta javno je upitala kolege: „A ko je sledeći, ako im to dopustimo?“. Skaradni slučaj i opasni presedan je hteo da ona bude ta koja je sledeća. Ali neće im proći, jer ne damo Jelenu.

(Danas)