Direktoru Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandaru Popovu, na svečanoj sednici Gradskog veća održanoj u sarajevskoj Većnici, dodeljeno je priznanje „Počasnog građanina Grada Sarajeva“.

Priznanje mu je dodeljeno povodom 6. aprila – Dana grada Sarajeva.

U obrazloženju ove odluke, navedeno je da je Popov čovek čiji su život i delo postali sinonim za hrabrost, istinu i nepokolebljivu posvećenost Sarajevu kad je to bilo najpotrebnije.

Popov je studirao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, radio je na Radio Sarajevu i u studentskom listu „Naši dani“. U aprilu 1995. godine, tokom opsade Sarajeva, došao je u taj grad preko Igmana, noseći poruku solidarnosti i nade, a oštro osuđujući zločine nad opkoljenim građanima.

U obrazloženju za dodelu nagrade istaknuto je da je svoja svedočanstva o stradanju Sarajlija preneo kroz „Dnevnik“, tako postavši glasnik istine.

„Kao jedan od osnivača Igmanske inicijative, najstarije regionalne mreže za pomirenje, Popov je decenijama radio na obnovi poverenja i izgradnji mostova razumevanja. Bio je autor Deklaracije o Srebrenici, dokumenta koji je tražio pravdu za žrtve genocida i zalagao se za zajedničko sećanje na žrtve rata. Njegov celokupni život i rad posvećeni su dijalogu, istini i pravdi, a svojim angažmanom kontinuirano je promovisao vrednosti Sarajeva i Bosne i Hercegovine u svetu“, navodi se u obrazloženju i ističe da je dodela priznanja „Počasni građanin grada Sarajeva“ zahvalnost čoveku čija je hrabrost i moralna čvrstina ostavila neizbrisiv trag u srcima Sarajlija.

Aleksandar Popov zahvalio se na izuzetno visokom priznanju, istakavši da mu je ono dragoceno jer mu ga je dodelio grad koji ga je pre skoro šest decenija prigrlio kao svoga i ostavio dubok trag u njegovom životu.

„A ja sam se trudio da mu se odužim za svu pažnju i ljubav koju mi je pružio i drago mi je da je moj grad to prepoznao“, kazao je i dodao da, iako više nismo u istoj zemlji, kao svoje gradove doživljava i Zagreb i Podgoricu.

„Postoje i mnogi drugi gradovi koji su mi dragi, al jedno je Sarajevo. Grad u kojem se na kraju ulice Ferhadije grle istok i zapad, gde će svaki dobronameran čovek biti dočekan dobrodošlicom i osetiti se kao svoj na svome. Kao što je i mene u neka sretnija i bezbrižnija vremena dočekao ovaj čudesni grad koji ne deli ljude ni po veri, ni po naciji, nego samo na raju i na one druge“, kazao je Popov.

Prisetio se i ratnih dana, istakavši da je upravo tada imao noćne more zbog Sarajeva. Napomenuo je da je jedva čekao da 1995. godine, preko Igmana i kroz tunel ispod sarajevskog aerodroma, zajedno sa grupom antiratnih aktivista, dođe u Sarajevo i prenese poruku Sarajlijama da nisu sami i da je svaka granata koja je pala na grad pala i na njihovu kuću.

To je bilo pre tačno 30 godina, na dan kada mu je i uručena nagrada – 6. aprila.

„Svi mi imamo obavezu da naši potomcima odgovorim na ono važno i teško pitanje – šta si radio, tata, za vreme rata. Ovde je došla sa mnom i moja porodica da podeli radost ovog svečanog trenutka i važno mi je da im ja čista obraza mogu odgovoriti na ovo pitanje. A moje Sarajevo neka i dalje traje kroz vekove i da ga nikada više ne zadesi onakva nesreća kao što je to bila ona iz olovnih vremena devedesetih godina prošlog veka“, zaključio je Popov u svom obraćanju.

(Autonomija)