Godina na izmaku je bila najturbulentnija godina u regionu od prestanka ratova devedesetih, kako zbog unutrašnjih problema svake od zemalja, tako i zbog autoritarnih režima u Srbiji i Albaniji, nestabilnosti u Severnoj Makedoniji, pa i Bosni i Hercegovini, a preko koje se prelamala i kosovska kriza, tako da bi ovu godinu trebalo što pre zaboraviti, a ne bi bilo dobro ukoliko se trendovi iz ove nastave i u narednoj, ocenio je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

On je u intervjuu za Autonomiju precizirao da je Bosna i Hercegovina, iako je reč o međunarodnom protektoratu u kojem je i dalje odgovornost međunarodne zajednice apsolutna, dugo vremena bila prepuštena samoj sebi, da nije obraćana pažnja na trendove njenog urušavanja, čemu su doprinosili lideri svih konstitutivnih naroda, pa smo došli u situaciju da su stvari počele polako da se otimaju kontroli.

Nabacivanje lopti

„Bili smo svedoci stalnog prepucavanja tri lidera, koji su jedan drugome nabacivali loptu – Izetbegović se zalagao za unitarnu Bosnu i Hercegovinu, onda je Dodik najavljivao da će Republika Srpska da izađe iz takve državne tvorevine, zatim je Čović, uz punu podršku Hrvatske, najviše predsednika Zorana Milanovića, kroz promenu izbornog zakona pokušao da ide u pravcu stvaranja trećeg entiteta. Tu su stvari otišle predaleko, a najviše je otišao Dodik, koji je ovim zadnjim potezima prešao valjda i poslednju crvenu liniju“, istakao je Popov.

On je podsetio da je prošle godine, na 25. godišnjicu Dejtonskog sporazuma, međunarodna zajednica propustila da pokaže da ima jasan plan šta da se radi po pitanju tih zaoštrenih odnosi unutar BiH.

„Stižu pretnje sankcijama, međutim jasnog plana šta da se uradi nema. I ovde najviše  zabrinjava to što izgleda kao da se prihvata ovo stanje na terenu, da je disolucija Bosne i Hercegovine otišla predaleko i da se tu više ništa ne može uraditi“, rekao je Popov.

On je podsetio i na nedavno pipanje pulsa nonpejperoim Janeza Janše i Boruta Pahora o mogućem raspadu BiH na miran način što, prema mišljenju Popova, pokazuje da se međunarodna zajednica izgleda počela miriti s tim da BiH, ovakva kakva je, ne može da opstane.

„Ali to onda vodi u jednom opasnom pravcu – da stvarno krene u prekrajanje granica po etničkom principu, što konačno dovodi do opasnih mogućnosti. Jer, nikada se takva  prekrajanja nisu desila da to nije dovelo i do nekih sukoba. To što, na primer Vulin, govoreći o ’Srpskom svetu’, a ’Srpski svet’ jeste tendencija stvaranja ’Velike Srbije’, veruje da je to zadatak ove generacije i da će se to ostvariti bez ijednog metka, to su priče za malu decu“, upozorio je Popov, dodvši da u posleratnom području koje je još uvek multietničko nema prekrajanja teritorija bez većih posledica.

On smatra i da je Vulinova izjava samo jedan od dokaza da Dodik radi u saglasju sa Beogradom, ali skreće pažnju da je sada u igru ušao i novi igrač – Viktor Orban, ’brat po autoritarnosti’.

„Orban se već uveliko umešao u bosansko pitanje, daje punu podršku Dodiku, čak je obećao i finansijsku i materijalnu podršku i rekao da neće podržati u EU sankcije protiv Dodika. Tako da se sada izokola, preko Orbana, igra ta igra da se podržava Dodik“, kazao je Popov.

Ili ćemo stvarati Veliku Srbiju ili regionalnu integraciju

Iako iza inicijative „Otvoreni Balkan“ stoji dobra ideja, Popov smatra da je ona u potpunosti suprotstavljena ideji ’Srpskog sveta’ i da te dve priče ne mogu da egzistiraju istovremeno.

„Ili ćemo stvarati Veliku Srbiju ili ćemo da stvaramo jednu regionalnu integraciju na ovim prostorima koja bi, na neki način bila priprema ovih zemalja za Evropsku uniju, da pokažu da mogu da međusobno sarađuju i da otvaraju granice jedni prema drugima. Dakle, te dve priče ne idu zajedno“, ocenio je Popov.

On je ukazao i da se sa idejom ’Otvoreni Balkan’ krenulo sa pogrešne tačke, sa periferije regiona. Kako navodi, Srbija je okosnica cele te priče, uz Albaniju i Severnu Makedoniju koje imaju dosta protivrečnosti, i unutrašnjih i međusobnih, dok je za Srbiju Kosovo kostur u ormanu koji malo-malo pa iskrsne kao problem. Zbog toga on smatra da, uprkos Vašingtonskom sporazumu kojim je to i predviđeno, Kosovo teško da će pristupiti ’Otvorenom Balkanu’, što je vlada Albina Kurtija izričito i napomenula.

„Edi Rama pre par meseci nije došao u Beograd na obeležavanje godišnjice ’Otvorenog Balkana’ zbog toga što je prethodno održana zajednička sednica vlada Kosova i Albanije, gde je najavljeno pripajanje Kosova Albaniji. Ako želimo da imamo iskreno partnerstvo, onda takve stvari ne bi smele da se dešavaju“, kazao je Popov, podsećtivši i da je Zoran Zaev, koji je bio veliki promoter ’Otvorenog Balkana’, podneo ostavku.

Komentarišući nedavni poziv Aleksandra Vučića Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini za uključenje u tu priču, Popov je ocenio da bi Vučić to želeo jer bi na taj način Srbija i u praksi potvrdila da je lider u regionu, što se, kako je primetio, često govori bez ikakvog pokrića.

„Zdravko Krivokapić je bio u poseti Srbiji kada su bili lideri ’Otvorenog Balkana’, međutim, on je izrazio rezervu jer oni ne žele, pošto je Crna Gora najbliža EU, da ulaze u neki surogat Evropske unije. U Bosni i Hercegovini imamo situaciju da oni ne mogu da se dogovore ni o tome da li je zemlja okrugla, a kamoli oko ’Otvorenog Balkana’. Dodik bi sigurno odmah pristao, ali tu ima rezerve kod Seferovića i Komšića, tako da je i to sada problem“, naveo je Popov.

Sagovornik Autonomije podseća da po pitanju ’Otvorenog Balkana’ ima nesuglasica i među evropskim zvaničnicima, pa je tako evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji podržao ’Otvoreni Balkan’, dok su nešto ranije i Angela Merkel i drugi uticajniji predstavnici međunarodne zajednice istakli da bi poenta trebalo da bude na regionalnom tržištu, kako je to predviđeno Berlinskim procesom, a da ovakav ’Otvoreni Balkan’ to nije.

„S obzirom na klimave osnove na kojima je formiran i na čemu počiva, zasad, ne vidim da će u neko skorije vreme ’Otvoreni Balkan’ da se zaokruži sa ovim drugim zemljama i da će to da zaživi kao jedna prava integracija poput nordijskog modela. Ima toliko međusobnih protivrečnosti, ali i unutrašnjih protivrečnosti u ovim zemljama da se čini da to nema za sada šansu da zaživi“, ocenio je Popov.

Beograd bi prosrpskiju vladu u Podgorici

Kada su u pitanju odnosi između Srbije i Crne Gore, Aleksandar Popov za Autonomiju podseća da je Srbija igrala značajnu ulogu u podržavanju litija koje su prethodile izborima, zbog čega se podrazumevalo i formiranje izrazito prosrpske vlade. Ono što Beograd nije očekivao, dodao je Popov, jeste potez mitropolita Amfilohija koji nije dozvolio da najekstremnija struja unutar Demokratskog fronta, Andrija Mandić i Milan Knežević, budu predvodnici nove garniture. Tako je, dodao je, na čelo izborne liste, a zatim i nove vlade Crne Gore, došao Zdravko Krivokapić, a potpisan je i koalicioni sporazum koji se nije svideo Srbiji, jer je predviđao kontinuitet u spoljnoj politici.

„Sprovodeći taj sporazum, Crna Gora je ostala u NATO-u, nije povukla priznanje Kosova,  nije povukla sankcije Rusiji, a nije ni vratila Vladimira Božovića na mesto ambasadora, koji je prethodno proglašen personom non-grata. To je sve izazvalo veliki jed u Beogradu, jer su oni očekivali jednu prosrpsku vladu“, kazao je Popov.

Dalibor Stupar (Autonomija)