Do pre par dana znali smo da su Rusi indirektno pomogli Donaldu Trampu da pobedi na predsedničkim izborima, a sada se pojavljuje mogućnost da bi mogli i da ga sruše ako im ne bude odgovarao. Samo nedelju dana pre inauguracije novog predsednika, američka politika i američko-ruski odnosi sve više liče na špijunski roman za razbibrigu na plaži. Zaplet je fascinantan, mada ne uvek baš uverljiv; na rasplet ćemo morati malo da sačekamo.

Rusi su Trampu pomogli u kampanji tako što su, po svemu sudeći oni, maznuli i pustili one mejlove demokrata, pa je FBI samo desetak dana pre izbora pokrenuo istragu o eventualnoj krivičnoj odgovornosti Hilari Klinton (a sad će ministarstvo pravde da vodi istragu oko toga kako je FBI vodio istragu). Iako se na kraju nije završila nikakvim optužnicama, istraga je sigurno uticala na jedan broj neopredeljenih birača da okrenu leđa Klintonovoj. Posle su američke obaveštajne službe još rekle da su Rusi vodili i propagandni rat protiv Hilari, preko TV kanala RT i slično, ali da se ne zavaravamo – teško da ćete naći mnogo Amerikanaca koji to gledaju. Verovatno da je bilo i podmetnutih vesti na internetu – možda ni oni klinci iz Makedonije nisu baš tako nevini kao što se prave – ali sve je to nekako normalno. Zainteresovana strana pokušava da utiče na ishod jednog važnog procesa. Kandidat Tramp ne propušta priliku da u kampanji pohvali Vladimira Putina i normalno je da Putin onda želi njega da vidi u Beloj kući. Nema ipak dokaza da su Rusi ili bilo ko drugi imali pristupa glasačkim mašinama (u onim saveznim američkim državama gde se glasa pritiskom na dugme) i tako direktno uticali na krajnji ishod glasanja u SAD. Za to su ipak odgovorni sami američki birači.

Sad se međutim otvara mogućnost da Putin ima u ruci i kompromitujući materijal kojim bi mogao da ucenjuje predsednika Trampa, pa ako treba i da ga sruši. Priča nije nova, ali je tek sad procurela, nakon što je sajt Buzzfeed odlučio da objavi dokument u kojem se iznose tvrdnje da Rusi imaju Trampa u šaci.

U tom dokumentu stoji da Rusija podržava i pomaže Trampa već pet godina, da joj je cilj da izazove podele među zapadnim saveznicima i uzdrma “posleratni međunarodni poredak zasnovan na idealima”. Putin se zalaže, stoji u dokumentu, za povratak politici velikih sila iz 19 veka. Mnogo važnije od geopolitike, ovaj dokument navodi i da je Moskva nudila Trampu razne poslovne dilove koje je ovaj odbio, kao i da su mu Rusi redovno slali obaveštajne podatke o demokratama i drugim političkim rivalima. Ima tu još svašta o navodnim susretima Trampovih i Putinovih ljudi, kao i hakovanju mejlova i dvosmernoj razmeni informacija između Trampa i Moskve, uz garancije da Tramp neće mnogo da talasa oko Krima i Ukrajine. Prava bomba međutim leži u tvrdnji da je FSB – naslednik KGB-a –za vreme Trampovog boravka u Moskvi na takmičenju za Mis sveta 2013, došao do materijala koji Trampa seksualno kompromituje. To je ono čime Rusi sada navodno mogu da ucenjuju novog američkog predsednika.

Tu bombu nemoguće je proveriti. Ništa nećemo znati dok se snimak na pojavi. Ako uopšte postoji. Tramp je odmah rekao da je sve laž i da tu nema ničega. Priču su očekivano demantovali i Rusi. Pomenuti dokument inače je kružio Vašingtonom već neko vreme, i sada se ispostavilo da su vodeći američki i neki drugi zapadni mediji za njega znali i videli ga još pre par meseci, ali nisu o njemu pisali, jer nisu mogli da provere skoro ništa od navedenih tvrdnji, pogotovo ne ovu o Trampovom navodnom nestašluku u luksuznom hotelu Ric u Moskvi pre četiri godine.

Ispostavilo se vrlo brzo da je izveštaj sastavio Kristofer Stil, bivši britanski špijun koji u Londonu ima firmu – Orbis Business Intelligence – za pružanje “konsultantskih” usluga. Njemu se nedavno preko posrednika obratila jedna vašingtonska firma za otkrivanje prljavog veša, čiji klijent je bio neko od Trampovih republikanskih rivala u trci za nominaciju. Taj klijent se kasnije povukao, ali je sa istim zahtevom došao neko sa Demokratske stranke, ne znamo ko. Kopije izveštaja su u međuvremenu stigle do FBI-ja, nekih zapadnih, verovatno britanskih diplomata, senatora Džona Mekejna, i novinara.

Britanska štampa piše da je Stil najverovatnije izveštaj pravio iz druge ruke i da u Moskvi nije bio najmanje 20 godina, već se oslanjao na svoje stare kontake i njihove veze. Neimenovane bivše kolege u Londonu kažu pak da je Stil ozbiljan lik koji odgovorno pristupa poslu i ne bi potpisao bilo šta. Kao najčvršći argument da Stilov izveštaj ne treba olako odbacivati, navodi se to što su ga i američki obaveštajci shvatili ozbiljno i rešili da o njemu obaveste Baraka Obamu i Donalda Trampa.

Galama oko ovog papira neće se stišati brzo, kao što nećemo brzo ni saznati ima li tu istine ili ne. Ali već sada je jasno da Vladimir Putin iz cele ove priče izlazi kao pobednik – bez ozbira da li je zaista i u kojoj meri umešan u Trampov izborni trijumf. Donald Tramp još se nije ni uselio u Belu kuću, a Putin je već uspeo da u velikoj meri parališe redovne političke procese u Americi i nametne se kao nezaobilazan igrač u novom Hladnom ratu ili raspodeli vodećih uloga kakvoj teži. Ova epizoda odlično se uklapa u svet post-istine jer zaista nije više bitno šta je ovde istina – ko je koga pomagao, slikao i ucenjivao. Bitan je psihološki efekat: posejano je seme sumnje u nezavisnost i legitimitet novog američkog predsednika.

Autor je profesor novinarstva na univerzitetu Napier u Edinburgu.

(Autonomija, Foto: Beta/AP)