Od trenutka kada su ruske trupe prešle ukrajinsku granicu i otpočele dejstva u susednoj državi, u Rusiji je uvedena cenzura u medijima.
Federalna služba za nadzor u oblasti komunikacija, informacionih tehnologija i masovnih komunikacija (Roskomnadzor), striktno nadgleda i kontroliše sve informacije i odlučuje šta sme, a šta ne, da bude objavljeno.
Reakcija na ovakvu praksu usledila je u formi invektive: „Da bi se uskladila sa zahtevima Roskomnadzora, knjiga Lava Tolstoja ‘Rat i mir’ je preimenovana u ‘Specijalna operacija i izdaja’“.
Među žrtvama novouspostavljene prakse ruskih vlasti našlo se više preostalih nezavisnih medija, među kojima i radio stanica „Eho Moskve“ i internet portal „Dožd“, koji su prestali da postoje.
Ruskim građanima onemogućen je pristup i popularnim društvenim mrežama, poput Fejsbuka i Tvitera.
Predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon po kojem se za širenje „lažnih informacija o vojnim snagama može dobiti i zatvorska kazna u trajanju do 15 godina“.
Po ovom zakonu posebno se kažnjava širenje, navodno, lažnih informacijama o ruskim vojnicima, diskreditovanje ruskih vojnih snaga, kao i pozivi na sankcionisanje Rusije.
Zvanična Moskva rat u Ukrajini eufemistički naziva specijalnom vojnom operacijom, a medijima je zabranjeno korišćenje izraza, kao što su „napad“, „agresija“, „invazija“, „okupacija“… Zabrana da se stvari nazovu pravim imenom, inspirisala je nastanak vica u formi dijaloga: „- Profesore, kakva je razlika između obične operacije i specijalne? – Pod običnom anestezijom je pacijent, a ne hirurg.“
Saosećanje prema ukrajinskom narodu koji je postao žrtva svojih suseda Rusije i Belorusije, za koje se tvrdilo i verovalo da su slovenska braća, vidljivo je kroz ovaj, kratko formulisani paradoks: „Sreća je što Ukrajinci imaju samo dva bratska naroda!“
A neočekivana žilavost Ukrajinaca u suprotstavljanju moćnoj ruskoj vojsci, nadahnuo je nastanak zapažanja: „Ukrajina pruža tako snažan otpor Rusiji, da je NATO podneo zahtev za pridruživanje Ukrajini“.
U skladu s ovim razmišljanjem je i naredno: „U principu, plan je bio dobar i trebalo je da funkcioniše, ali, odjednom, su Ukrajinci počeli da pucaju“.
Ako mnogo toga nije dozvoljeno medijima, nemoguće je sprečiti da građani iznose svoje mišljenje u međusobnoj komunikaciji i na nezvaničnim internet platformama, što je jednog duhovitog Rusa podstaklo da zaključi: „Samo u Rusiji ima sto puta više istine na sajtu šala nego na federalnim TV kanalima.“
Protiv orvelovskog jezika, hrabri i oštroumni ljudi bore se delotvornom i ubojitom duhovitošću. Oni suptilnom ironijom, ali i žestokim sarkazmom pokazuju svu apsurdnost oficijelne propagande.
Svedoci smo, zapravo, da se ponavlja situacija iz vremena SSSR-a, kada su sva sredstva javnog informisanja bila pod apsolutnom kontrolom Komunističke partije, ali su zato osmišljavani i šireni vrlo ubojiti politički vicevi, poznati pod zbirnim imenom „pitanja i odgovori Radio Jerevana“.
Ovih dana u Rusiji se od čoveka do čoveka, ili drugim neformalnim načinima na sarkastičan i duhovit način iskazuje kritika prema postupcima vlasti i otvoreno neslaganje s njenim postupcima.
Jedan od takvih satiričnih komentara, praveći istorijsku paralelu, kritikuje sve koji su ispoljavali nostalgiju prema Sovjetskom Savezu: „Sada su oni, koji su sanjali da se vrate u SSSR, dobili: oskudicu, nedostatak uvozne robe, nemogućnost putovanja u inostranstvo, nemaštinu, cenzuru… Dakle, sve što su hteli!“
Na ovakvu opasku, nadovezuje se i sledeća: „Svi pitaju: – Šta će biti? Šta će biti? A ja odgovaram svima: – Neće biti ničega.“
Osetan pad životnog standarda ruskih građana nije prošao bez jetkog reagovanja prema predstavnicima vlasti: „Prvi put posle 28 godina poslanici će morati da žive, leče se i školuju svoju decu u uslovima koje su stvarali svih ovih godina“.
Posledice zapadnih sankcija, itekako ugrožavaju ekonomiju Rusije, zbog čega je nastao crnohumorni osvrt: „Sada će samo nafta i gas moći slobodno da putuju van Rusije“.
Još jedna samokritička ironična šala popularna je ovih dana u verbalnoj komunikaciji: „Zaustavili smo stotine avionskih letova i uskoro ćemo prepoloviti našu civilnu flotu. A šta ste vi, prokleti Anglosaksonci, uradili u borbi protiv globalnog zagrevanja?!“
Prizemljenje ruskih aviona i pad nacionalne valute u odnosu na dolar i evro, karikirani su u vicu: „Vladim Vladimič, dolar je mnogo porastao! – Zašto vam trebaju dolari, ako nemate gde da letite?“
Rusija je na uvođenje sankcija SAD i EU, odgovorila kontrasankcijama, a jedna od mera je i pravljenje liste neprijateljskih država, što je duhovito prokomentarisano: „Vlada je objavila spisak zemalja koje su neprijateljske prema Rusiji. A bilo je mnogo lakše sačiniti spisak još uvek prijateljskih. Bar bismo uštedeli papir“.
Britkih komentara, na preostalim necenzurisanim sajtovima, nije pošteđen ni ruski predsednik, koji s nekim gostima razgovara u neobičnom enterijeru: „Svaki put kada naš Pinokio laže, njegov sto se produžava“. Rezultati rata kad-tad dođu na naplatu, a uz njih ide i efektna poruga prema arhitektima sukoba, ratnoj propagandi i bezumnosti žrtvovanja: „Deca koja su rođena i odrasla pod predsednikom, sada umiru za predsednika“.
Sumorno raspoloženje koje se nadvilo nad Rusijom, stalo je u jednu rečenicu: „U današnje vreme, svako ko navije budilnik za sutra, smatra se nepopravljivim optimistom“.
Autor je satiričar
STUPS: Bestijarijum