Učenici srednjih škola u Srbiji koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku ovu školsku godinu započeli su bez udžbenika na maternjem jeziku.

Višedecenijski problem nepostojanja udžbenika na albanskom je od 2021. rešen za učenike osnovnih škola, ali srednjoškolci se i dalje snalaze na različite načine.

O tome govori A.M, stanovnica Preševa, čija ćerka ide u Gimnaziju „Skenderbeg“ u toj opštini sa pretežno albanskim stanovništvom na krajnjem jugu Srbije.

Sagovornica RSE, čije ime je poznato redakciji, pristala je da govori pod uslovom da bude potpisana svojim inicijalima.

„Kupujemo ih na Kosovu. Ćerka na časovima hvata beleške, a pojedine lekcije joj iz Prištine šalje rođaka koja tamo pohađa školu“, kaže A. M.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju zvanični Beograd do danas osporava, a pregovori državnih zvaničnika Srbije i Kosova o konačnom dogovoru se vode uz posredovanje Evropske unije od 2013. godine.

Skripte umesto udžbenika

Prema podacima Nacionalnog saveta Albanaca, u Srbiji postoje tri srednje škole – dve u Preševu i jedna u Bujanovcu – u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku.

Nedostatak udžbenika na maternjem (albanskom) jeziku zadaje ozbiljne probleme u realizaciji nastave i u Srednjoj tehničkoj školi u Preševu.

Teljat Arifi, direktor te srednje stručne škole koju pohađa 498 učenika, kaže za Radio Slobodna Evropa da učenici uopšte nemaju udžbenike na albanskom jeziku, ali da profesori pojedine lekcije prepisuju u neku vrstu skripti iz kojih đaci mogu da uče.

„Profesori koriste udžbenike iz Albanije, sa Kosova i iz Beograda, koje pokušavaju što stručnije da prevedu i improvizuju nekakve skripte iz kojih učenici mogu da uče„, kaže Arifi.

On je rekao da su pre početka nove školske godine direktori srednjih škola iz Preševa i Bujanovca u Nacionalnom savetu Albanaca (NSA) održali dva sastanka, na kojima su izrazili nezadovoljstvo zbog situacije sa udžbenicima.

„Predsednik Saveta Nevzad Luftiu nam je obećao da će pokušati da iz Albanije obezbedi udžbenike koji se bar približno poklapaju sa našim nastavnim planovima i programima, ali je problem što se nastavni planovi i programi u Albaniji i Srbiji uopšte ne podudaraju“, rekao je Arifi.

On dodaje da je druga varijanta da profesori odaberu udžbenike po kojima će da predaju, a da NSA obezbedi stručan i kvalitetan prevod.

Arifi je objasnio da su različiti nastavni planovi i programi problem za čije će rešavanje biti potrebno još dosta vremena i strpljenja kako bi se u budućnosti izbegli novi problemi, i kao primer naveo slučaj udžbenika za osnovne škole.

„Ministarstvo prosvete je prošle godine njima odobrilo da uvoze knjige iz Albanije, ali je zbog neusklađenih planova i programa za pojedine predmete trebalo nabaviti tri udžbenika“, objasnio je direktor Arifi.

Uskoro sastanak sa Ministarstvom

Nevzad Luftiu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je u kontaktu sa Kabinetom ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, te da će „najverovatnije 15. septembra“ imati sastanak sa predstavnicima resornog ministarstva.

„Ona je 15. septembra u poseti Bujanovcu i verovatno ćemo se tada videti. Tražio sam sastanak sa Ministarstvom prosvete u vezi sa svim problemima koji se tiču đaka koji pohađaju nastavu na albanskom i mislim da ćemo to tada realizovati“, kaže Luftiu.

Izdavač čeka odgovor Ministarstva prosvete

Ćendrim Hetemi iz izdavačke kuće Albas kaže za RSE da od 2012. godine imaju „kontinuirane stručne kontakte sa Ministarstvom prosvete Srbije“.

Prema njegovim rečima, Albas svake godine šalje različite zahteve za dozvole albanskih udžbenika u Srbiji. Pre dve godine je postignut dogovor o udžbenicima na albanskom za učenike svih osam razreda osnovnih škola.

„Međutim, još nismo dobili odgovor na naše zahteve za izdavanje udžbenika za srednje škole na albanskom u Preševskoj dolini. Poslao sam im mejl 31. avgusta kako bismo dobili odgovore na naš zahtev za dozvolu šest udžbenika na albanskom jeziku: albanski jezik za četiri godine i udžbenik matematike za drugu i treću godinu, ali još uvek nismo dobili odgovor“, kaže Hetemi u pisanom odgovoru za RSE.

RSE je tražio komentar Ministarstva prosvete, ali do zaključenja teksta nije stigao odgovor.

Kada je reč o udžbenicima na albanskom za osnovnu školu, Hetemi kaže da je njegova izdavačka kuća do sada imala dobru saradnju sa Ministarstvom prosvete.

„Početkom svake godine dele se udžbenici sa tekstovima koje je odobrilo Ministarstvo prosvete Srbije. Takođe imamo saradnju sa izdavačima iz Beograda gde se često konsultujemo oko tekstova, nastavnog plana i programa i ostalog o obrazovanju“, objašnjava Hetemi.

Ove godine je Vlada Kosova izdvojila 250.000 evra za besplatne udžbenike za osnovce koji pohađaju škole na albanskom u Srbiji.

Prema podacima sa popisa 2022. godine, u Preševu i Bujanovcu, opštinama na jugu Srbije, živi više od 56.000 Albanaca, dok u Medveđi živi oko 1.000 pripadnika ove zajednice. Preko 61.000 ljudi se izjasnilo da pripada albanskoj nacionalnoj zajednici.

Dogovor o udžbenicima na albanskom jeziku za osnovne škole postignut je novembra 2021. godine, na sastanku na kojem su učestvovali tadašnji ministar prosvete Branko Ružić, tadašnja ministarka za ljudska prava Gordana Čomić, predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca i OEBS-a (Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju).

Tada je, između ostalog, dogovoreno da se uspostavi saradnja sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Srbije i da se ubrzaju procedure za odobravanje udžbenika za osnovne i srednje škole na albanskom jeziku.0

Predstavnici albanske nacionalne manjine u Srbiji su 2013. godine Vladi uputili dokument pod nazivom „Plan od sedam tačaka“ u kojem su kao jedan od problema te zajednice naveli nedostatak udžbenika na maternjem jeziku.

U tom dokumentu se, između ostalog, ukazuje na problem sa priznavanjem i nostrifikacijom diploma sa Kosova.

Takođe se od institucija Srbije traži da donesu mere za brzi ekonomski oporavak tri opštine na jugu, koje inače spadaju u red najnerazvijenijih u zemlji.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Branko Vučković/RFE)