Visoki američki zvaničnici sve više prate kretanje i napore privatne ruske vojne grupe Vagner van Ukrajine, dok Moskva nastavlja da koristi tu organizaciju za pokretanje operacija za stvaranje uticaja u Africi i Evropi, prenosi Politiko.

Prošlog meseca Bajdenova administracija je skinula tajnost sa obaveštajnih podataka da se Rusija oslanjala na Vagnerovu grupu u Ukrajini da regrutuje zatvorenike i pokrene ofanzivu na grad Bahmut.

Ali američki obaveštajci takođe prikupljaju podatke u vezi sa aktivnostima grupe u zemljama kao što su Centralnoafrička Republika, Mali i Srbija, gde Rusija koristi Vagnerovce da potisnu anti-Putinovo raspoloženje i brane interese vlade u rudarenju trupama i oružjem.

Privatna vojna kompanija

Grupa Vagner, u vlasništvu ruskog oligarha Jevgenija Prigožina, posluje u desetinama zemalja i sarađuje sa vladama na vojnim i političkim projektima. SAD već duže vreme prate aktivnosti ove grupe širom sveta, posebno u zemljama poput Sirije, gde su stacionirane američke snage.

Ali nedavne izjave američkih zvaničnika naglašavaju stepen do kojeg je administracija zabrinuta zbog oslanjanja Rusije na tu grupu, kao i na sposobnost Vagner grupe da oblikuje događaje u zemljama sa kojima SAD i njeni saveznici održavaju poslovne i političke veze.

Najnovije informacije pokazuju da američki zvaničnici prate kretanje i aktivnosti grupe na tlu Centralnoafričke Republike i Srbije i u kojoj meri Vagnerovo prisustvo predstavlja opasnost za lokalne snage i zvaničnike. Iako je Vagner godinama prisutan u obe zemlje, podaci daju novi kontekst analizi Bajdenove administracije o sve češćim aktivnostima Vagnera u politički turbulentnim zemljama.

„Oni se sve više fokusiraju na ruske veze u Africi i širenje sfere uticaja koja zapravo nije postojala od kraja Hladnog rata“, kaže Katrina Doksi, saradnica u Projektu transnacionalnih pretnji u Centru za strateške i Međunarodne studije.

„Upotreba privatnih vojnih kompanija, posebno kao što smo videli u zemljama sa slabom upravom i stalnim bezbednosnim pretnjama, ali bogatim prirodnim resursima, služi ili za obezbeđivanje sporazuma ili za održavanje budućih diplomatskih odnosa sa ovim zemljama“, kaže on.

Prigožin i grupa Vagner godinama su pod američkim sankcijama. Ali SAD su nedavno preduzele dodatne korake kako bi pokušale da ograniče pristup oružju Vagnerove grupe. Krajem decembra, Bajdenova administracija je uvela dodatne kontrole izvoza, otežavajući Vagner grupi pristup bilo kojoj opremi koja koristi američku tehnologiju.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je novinarima prošlog meseca da zbog sankcija i kontrole izvoza Vagner traži partnere širom sveta za nabavku opreme za svoje operacije, a Severna Koreja je upravo izvršila prvu isporuku oružja. Administracija takođe razmatra da Vagner grupu proglasi terorističkom organizacijom, izvestio je prošlog meseca Blumberg.

„Kada vidimo njihove aktivnosti na mestima kao što je Afrika, postoji nekoliko stvari koje nas zabrinjavaju“, kaže Doksi.

„Snažna implikacija je sposobnost Rusije da proširi sopstvene projekcije moći i obaveštajne sposobnosti, ne samo zamenom zapadnih vojnih obaveštajnih kapaciteta već i traženjem novih mogućnosti za dobijanje pristupa strateški važnim lokacijama.

Operacije Vagner grupe u Africi obuhvataju različite zemlje, od Madagaskara do Libije.

Poslednjih godina grupa je takođe pojačala svoje aktivnosti u Centralnoafričkoj Republici. Grupa je otvorila kancelarije u toj zemlji 2018. osnivanjem „Ruskog doma“ – kulturnog centra – u glavnom gradu Bangiju. Bili su angažovani u obuci trupa i zaštiti predsednika Faustin-Archange Touadera.

Organizacije za ljudska prava kažu da je Vagnerova grupa odgovorna za pogubljenja, mučenja i premlaćivanja civila u toj zemlji. Kremlj negira bilo kakvu zvaničnu vezu sa Vagnerom.

„Vlada SAD je zabrinuta zbog nivoa do kojeg se Vagner grupa meša u unutrašnje stvari suverenih zemalja, krši ljudska prava i krade njihova rudna bogatstva“, kaže visoki zvaničnik administracije.

„Postoje značajni dokazi da snažni antiteroristički napori usmereni na Vagnera na mestima kao što je Mali donose povratne rezultate i pogoršavaju situaciju stvarajući mogućnosti za eksploataciju ekstremista, ukazuje on.

Napad na Dimitrija Sitija

U decembru su američki zvaničnici počeli da prate navodni napad na jednog od najistaknutijih lidera Vagner grupe, Dimitrija Sitiija, u Centralnoafričkoj Republici. Prigožin je tvrdio da je Sitii dobio paket koji mu je eksplodirao u rukama i nazvao ga „terorističkim napadom“. On je rekao i da je paket stigao sa porukom iz koje je vidljivo da Francuska stoji iza napada.

Ali u danima nakon incidenta, američki zvaničnici su se trudili da utvrde da li se napad zaista dogodio ili je Vagnerova grupa širila dezinformacije iz političkih razloga – taktika koju grupa često koristi – ali nisu mogli odmah da utvrde da li je Vagner želeo da to izgleda kao što Francuska stoji iza napada na njih.

Francuski zvaničnici su negirali bilo kakvu umešanost. Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona nazvala je tvrdnje Vagner grupe „ruskom propagandom“.

Američki zvaničnici dobili su različite informacije o incidentu, uključujući da se napad možda dogodio u vojnoj bazi ili nakon kulturnog događaja, i – sasvim suprotno – da je Sitii viđen na zabavi u Bangiju nekoliko sati nakon što je incident navodno mesto. Zvaničnici su takođe čuli da je Sitii navodno hospitalizovan i da je u eksploziji izgubio tri prsta, kao i da je navodno evakuisan.

Američki zvaničnici su takođe doveli u pitanje tajming vesti — bilo je to ubrzo nakon što je neidentifikovani avion udario u fabriku pamuka u kojoj su bile stacionirane Vagnerove trupe. Takođe, vest je stigla samo dan nakon što su se francuske snage povukle i dva dana nakon što je izbio požar u sedištu delegacije EU u Bangiju.

„Svi su bili zabrinuti zbog neverovatnog niza slučajnosti“, kaže jedan izvor.

Uticaj u Belorusiji i Srbiji

Američki zvaničnici takođe prate kretanje Vagnerove grupe u Srbiji i Belorusiji – ruskog saveznika koji je dozvolio ruskoj vojsci da napadne Ukrajinu sa njenog tla. Izveštaji operativaca Vagner grupe u Belorusiji pojavili su se 2020. Vlada u Minsku je saopštila da je uhapsila 33 njihova operativca koji su želeli da izazovu haos uoči predsedničkih izbora.

Od tada se beloruska vlada na čelu sa Aleksandrom Lukašenkom približila Rusiji.

Vagner je svoje ljude stacionirao i u Beogradu i početkom decembra objavio da je zvanično počeo sa radom i u Srbiji. Od tada je pokrenuo nekoliko operacija za suzbijanje „aktivnosti protiv Putinovog režima koje je preduzela ruska dijaspora“, rekao je jedan izvor.

Prisustvo Vagner grupe u Srbiji dolazi u vreme pojačanih tenzija na granici sa Kosovom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić – koji ne priznaje deklaraciju o nezavisnosti Kosova iz 2008. – naredio je trupama da budu u pripravnosti i spremne da uđu na teritoriju Kosova kako bi zaštitile Srbe koji tamo žive. Situacija na Kosovu dodatno se pogoršala od novembra kada su vlasti objavile da etnički Srbi moraju predati svoje registarske tablice.

U međuvremenu, Rusija i grupa Vagner nastavljaju da gube ljude na ratištima Ukrajine, posebno u Bahmutu. Institut za ratne studije saopštio je prošle nedelje da Vagnerova grupa služi uglavnom za „iscrpljivanje neprijatelja“, ali da su i sami „desetkovani i oslabljeni do krajnjih granica“.

„Rusi su uložili ogromne napore da osvoje Bahmut. U toj bici uglavnom učestvuju pripadnici Vagnerove grupe, a da budemo iskreni, tuku se uglavnom osuđenici“, rekao je u sredu visoki zvaničnik američke administracije.

Američki zvaničnici planiraju dodatne akcije protiv Vagnerove grupe kako bi ograničili svoju ulogu u Ukrajini. SAD su već sankcionisale Prigožina, Vagner grupu i njihovu mrežu, ali se verovatno spremaju nove finansijske mere.

(Jutarnji list / Danas, Foto: Wagner)