Gotovo sigurno otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) izazvalo je talas entuzijazma u BiH, međutim već 30 godina, EU je na Balkanu duvala toplom ali i hladnim vetrom, što je do dovodilo do zamora i ohrabrilo uticaj na to područje, ocenila je danas agencija Frans pres.

„Otvorili smo glavna vrata u EU i nema povratka“, rekao je ove nedelje premijer Federacije BiH Nermin Nikšić, pošto je Evropska komisija zvanično preporučila početak pristupnih pregovora sa BiH.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić rekla je da se pregovori sastoje u tome da EU kaže šta treba da se uradi i koji zakoni treba da budu usvojeni.

Prema njenim rečima, postoji čitav niz političkih, institucionalnih i ekonomskih kriterijuma. „Izazovi su višestruki, zbog čega će put biti veoma dug“, dodala je ona.

To dobro znaju Crna Gora, koja je zvanično počela pregovore 2012. godine, a i Srbija od 2014. godine.

Albanija, ubedljivo najviše naklonjena EU u regionu, čekala je 13 godina između svog statusa kandidata i otvaranja pregovora u julu 2022. Ti pregovori su započeti nekoliko meseci posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

„U poslednje vreme vidimo da je EU mnogo aktivnija na delima, a ne samo na rečima i svesnija je strateškog značaja koji Zapadni Balkan ima za nju. Tužno je što je bio potreban Vladimir Putin da se to dogodi“, rekao je sredinom februara u Briselu albanski premijer Edi Rama.

Albanski ministar za evropske i spoljne poslove Igli Hasani smatra da se „proces odugovlači“ i dodao da je EU „toliko oklevala da su ljudi umorni od toga“.

Prema njegovim rečima, zbog toga je opala podrška procesu integracije i zabeležen je pad poverenja u EU.

„To je, naravno, otvorilo mogućnost neprijateljskih uticaja, pre svega Rusije“, rekao je nedavno Hasani.

„Balkan je pre nekoliko godina ponovo postao geopolitičko igralište“ i za Tursku i SAD, rekla je Aleksandra Tomanić.

Frans pres podseća i da je Srbija u oktobru potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koja je postala njen drugi najveći trgovinski partner.

Za borbu protiv tih uticaja, EU je nedavno stavila šest milijardi evra na sto, u vidu plana rasta čiji je cilj približavanje Balkana Briselu.

„Komisija želi da se kreće brzo jer je važno da damo znak naše želje da idemo napred sa Balkanom“, rekao je za AFP šef misije EU u Srbiji Emanuele Žofre.

Plan je strukturiran oko četiri stuba – integracija u jedinstveno tržište, regionalno zajedničko tržište, ubrzanje temeljnih reformi i povećana finansijska pomoć.

Međutim, „plaćanja će biti pod strogim uslovima u pogledu ostvarivanja reformi“, upozorili su ambasadori zemalja članica EU, i to sa akcentom „na usklađivanju partnera na zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici“.

Da li je to način da se prekinu veze Balkana sa Rusijom, upitao je Frans pres.

Srbija od februara 2022. godine, koja u velikoj meri zavisi od Moskve za uvoz gasa, odbija da primeni sankcije protiv Rusije.

„Sa ekonomske tačke gledišta, ruski interesi u energetskom sektoru postoje, čak i ako smo otvorili alternativu sa interkonekcijom sa Bugarskom, finansiranom iz evropskih fondova“, rekao je Žofre.

Šef misije EU je dodao da se ne sme zaboraviti da 60 odsto stranih investicija u Srbiju dolazi iz EU i a da je više od 60 odsto trgovine sa EU. „Mi smo prvi ekonomski akter“, dodao je Žofre.

„Vlada Srbije pokazuje interesovanje za plan rasta i njegovu filozofiju. Srbija je shvatila značaj inicijative“, rekao je šef misije EU.

Agencija Frans pres je podsetila da se krajem februara, u dugačkom postu na Instagramu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čiji su „antievropski ispadi česti kao i sastanci sa ruskim ambasadorom“ čak založio za veću integraciju.

„Ponovio sam opredeljenost Srbije da nastavi proces reformi i evropskih integracija“, napisao je tada Vučić.

Prema poslednjim anketama, samo 32 odsto Srba veruje u EU, u Albaniji ih je 77 odsto, u Crnoj Gori 54 odsto, i 57 odsto u BiH.

(Beta, foto: Pixabay)