Alternativa za Nemačku popularnija je nego ikada. U aktuelnim anketama o pokrajinskim izborima 2024. u Brandenburgu, Sakasoniji i Tiringiji, AfD svuda vodi – sa 30 posto podrške, i više.

Tim Lohner je čovek čij ime će ući u istoriju Alternative za Nemačku: Ovaj 53-godišnjak je 17. decembra 2023. pobedio na izborima za gradonačelnika mesta Pirna u Saksoniji – kao nestranački kandidat, kojeg je predložila AfD. Grad na granici s Češkom, u kojem živi 39.000 ljudi, prvi je s desničarskim populističkim gradonačelnikom.

Prethodno je AfD na izborima u Bavarskoj u oktobru dobila (14,6 posto), a u Hesenu (18,4 posto). U junu je – takođe prvi put – pobedila na okružnim izborima u mestu Zonebergu u Tiringiji.

AfD u tri savezne države „dokazano desničarsko ekstremistička”

Istovremeno, bezbednosne vlasti sve više nadziru AfD zbog njenih ekstremističkih tendencija. Ured za zaštitu ustavnog poretka u decembru je ovu stranku u Saksoniji klasifikovao kao „dokazano desničarsko ekstremističku“. Isto se dogodilo u Sakasoniji-Anhaltu u novembru, a u Tiringiji još 2021. U još pet nemačkih pokrajina ta stranka se posmatra zbog sumnje da je desničarsko ekstremistički slučaj.

U preostalih osam od 16 saveznih država, dakle pola Nemačke, za AfD ne važi ni jedno ni drugo. Na njihovu agresivnu retoriku i kontakte s ekstremističkim miljeima poput antimigrantskog pokreta Pegida pokrajine gledaju vrlo različito.

Kako bi mediji trebalo da izveštavaju o AfD-u?

Nemački mediji takođe muku muče kako pronaći pravi način odnosa prema AfD-u. Mnogi su kritikovali magazin „Štern“ jer je naslovnicu posvetio čelnici stranke Alis Vajdel s kojom je vodio intervju. Glavna optužba: Ponuđena joj je nepotrebna platforma.

Sandra Maišberger, voditeljka na televiziji javnog servisa moderirala je debatu između počasnog predsednika AfD-a Aleksandra Gaulanda (1941.) i bivšeg nemačkog ministra unutrašnjih poslova Gerharta Bauma (1932.) Reč je o dvojici starijih ljudi koji su u vreme nacizma bila deca. Gauland je 40 godina bio član CDU pre nego što je prešao u AfD, a Baum je član Slobodnih demokrata (FDP) od 1954. godine.

Za Bauma, koji se kao ministra unutrašnjih poslova do 1982. borio protiv levičarskog terorizma Frakcije Crvene armije (RAF) jedno je sigurno: „AfD je parlamentarna ruka pokreta koji seže tačno do srednje klase.“ Klase, koja se, prema rečima stručnjaka, sve više radikalizuje. „Izloženi smo talasu desničarskog ekstremizma”, kaže 91-godišnjak, koji se decenijama zalaže za slobodu i građanska prava.

Gauland: „Mi ne predstavljamo nacionalistički ideal”

Gauland se brani od optužbi da je AfD antidemokratska stranka i kaže:

„Ovo je pokušaj Ureda za zaštitu ustava da nas delegitimizuje.“ Ali to, kako on kaže, ne odgovara stvarnosti. „Mi smo – naprotiv – čak i za demokratiju u kojoj ima više referenduma”, kaže 82-godišnjak. Ovo je tvrdnja iza koje stoji stranački program.

A kakva predstava AfD-a o čoveku? Gostujući na skupu Pegide u Drezdenu, Bjorn Heke, predsednik AfD u Tiringiji je rekao:

„Šta je još uopšte ostalo od nemačkog naroda?“ Prema njegovoj percepciji, očigledno – ne mnogo. Heke u svojon retorici često koristi izraze kao što su „razmena stanovništva“, „afrikanizacija“, „orijentalizacija“, „islamizacija“ i „smrt naroda“.

Taj jezik i takvo razmišljanje izazivaju zabrinutost kod protivnika AfD-a poput Gerharta Bauma. „Oni imaju nacionalistički način razmišljanja koji isključuje ljude drugog porekla i drugih religija“, rekao je on u raspravi s Gaulandom. A ko isključuje ljude, vređa njihovo ljudsko dostojanstvo. „To je glavna optužba koju im pravnici ustavnog prava spočitavaju“, dodaje on.

Kod Gaulanda sve zvuči potpuno drugačije: „Mi ne predstavljamo nacionalistički ideal, nego kulturnu zajednicu. Da, mi smo protiv masovnog useljavanja ljudi koji dolaze iz kulture koja nam je potpuno strana.“

Zabraniti AfD?

Član Bundestaga Marko Vandervic smatra da bi AfD trebalo zabraniti. Ovaj demohrišćanin je kao dete i tinejdžer iskusio istočnonemačku diktaturu koja je srušena u mirnoj revoluciji 1989. Njegova glavna optužba protiv desničarskih populista glasi: „Ljudsko dostojanstvo je otvoreno dovedeno u pitanje.“

Toj temi je magazin „Špigel“ u novembru posvetio naslovnicu i teksta na deset stranica. Stručnjaci različito procenjuju šanse za uspeh. Nemački institut za ljudska prava, koji finansira Bundestag, zaključuje da su šanse za zabranu dobre. Obrazloženje: AfD konsekventno ne poštuje osnovna prava.

„Upravo je nemačka istorija pokazala da se slobodaski, demokratski poredak države može uništiti, ako nehumani stavovi pravovremno ne naiđu na energičnu opoziciju pa mogu da se šire i postanu preovlađujući”, kaže šefica instituta, Beate Rudolf.

Pravnica Sofi Šenberger sa univerziteta u Diseldorfu je došla do drugačijeg zaključka:

„Iz onoga što vidim u javno dostupnim materijalima, ne znam je li to dovoljno za zabranu stranke u celoj zemlji.“ Ona kaže da ako zahtev za zabranom u Nemačkoj bude uspešan, AfD bi se mogla obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ona kaže da je vrlo skeptična da bi zabrana AfD-a tamo prošla.

Za istoričara Hajnriha Augusta Vinklera nema sumnje da je demokratija pod pritiskom – i to ne samo u Nemačkoj. U intervjuu za „Tagesšpigel“ on je oprezno optimističan: „Još uvek računam da će se liberalne snage zapadne demokratije pokazati jačim od protivnika tekovina prosvetiteljstva.“

Nova snaga nacionalnih populističkih stranaka

Ali, kako sam kaže, mnogo je skeptičniji nego što je bio pre 30 godina nakon mirnih revolucija u istočnoj srednjoj Evropi i ponovnog ujedinjenja Nemačke.

„Ono što zabrinjava je činjenica da nacionalne populističke stranke danas crpe snagu iz svih političkih tabora”, upozorava Vinkler. Drugim rečima: demokratija je pod pritiskom s više strana.

U aktuelnim anketama o pokrajinskim izborim 2024. u Brandenburgu, Sakasoniji i Tiringiji, AfD svuda vodi – sa 30 posto podrške i više. Stranka još uvek nema izgleda da učestvuje u vlasti jer s njom niko ne želi u koaliciju. To je značajna razlika u odnosu na druge zemlje u Evropi, gde su desnopopulističke i desnoekstremističke stranke već dugo na vlasti: u Italiji, Mađarskoj, Finskoj i Švedskoj predstavljaju trend čiji je kraj teško predvideti.

(Danas, foto: Freepic)