To kako naš sistem funkcioniše svedočimo skoro svakodnevno.

Svedočimo i to kakva je reakcija od strane građana svih uzrasta, struka i struktura, esnafa… na to.

Zato smeta kad oni koji bi trebalo da predlažu rešenja to ne čine već samo markiraju problem.

Najsvežiji primer za navedeno je stav nadležnog ministra za ovogodišnje štete poljoprivrednika od suše.

Ministre Glamočiću, nije sporna ni vaša stručnost ni kompetentnost za oblast/oblasti koja vam je kao ministru poverena. Ali, nije vaše kao ministra samo da markirate već (više ili manje) od ranije znane probleme koji muče naš agrar, naše šumarstvo, našu vodoprivredu… naše delatnike u naznačenim delatnostima/oblastima. Vaše je da za svaki problem tražite i predlažete rešenje!

Navodite da je ovogodišnja šteta od suše i posledica koje je prouzrokovala teška cca 700 milijardi  dinara (ili cca 600 miliona evra).

A, ako Vlada funkcioniše onako kako bi trebalo, sedite u Vladi na kojoj se maltene nedeljno za BEOGRAD EKSPO odlučuje o dodatnom zaduživanju zemlje, vi postavljate pitanje kome od namenski već ranije opredeljenih korisnika sredstava uzeti taj novac da bi se pomoglo u saniranju evidentnih šteta.

Pa, ako nemate rešenje ili se iz vama znanih razloga ne usuđujete reći kome „zakinuti“, zašto ne zahtevate i ne predložite da se i za štete koje navodite da su evidentne, zemlja zaduži da se bar delom, onima koji su štetu pretrpeli, pomogne na isti način, kako se to u slučaju BEOGRAD EKSPO pomaže gradu Beogradu, pre svega, i imajući u vidu kako sistem javnih finansija u Srbiji funkkcioniše, njegovom budžetu njegovoj sadašnjoj i budućoj vlasti i, u krajnjem građanima Beograda?

Dugovi proistekle iz zaduživanja  za BEOGRAD EKSPO padaju na teret svih građana Republike, regiona i lokalnih samouprava tj. na teret svih direktnih i/ili indirektnih korisnika budžeta svođenjem njihovih potreba i prava na uži obim od do sada normalnog/uobičajenog. To se evo događa već i sada. Što je, pored ostalog, evidentno i na primeru ovodišnjeg budžeta AP Vojvodine.

Pa, onda neka teret saniranja šteta za navedenu delatnost zaduživanjem bude takođe raspoređen na isti/sličan način na celu zemlju! A ne na delatnike iz oblasti agrokompleksa, šumarstva i vodoprivrede. Nisu oni građani drugog već istog reda, kao građani Beograda!

Tim pre što bi im se time pomoglo da zanove proizvodnju, značajnu za stabilnost prehrambenih prilika i njihovom željom i mogućnosti da doprinesu ekonomskom rastu zemlje.  

(autor je diplomirani ekonomista iz Novog Sada)  

(Autonomija)