Od formiranja skupštinske većine 22. maja, u Adi nije došlo do promene vlasti koja se pokazala kao stabilna. Apsolutnu većinu u Skupštini opštine čine odbornici Demokratske stranke, tačnije odbornici liste „Izbor za bolji život – Boris Tadić“. Ada je, dakle, bila jedna od retkih opština gde je lokalna vlast formirana rekordnom brzinom, a konstitutivna sednica je održana u roku od 15 dana nakon objavljivanja zvaničnih rezultata izbora

Takva „ažurnost“ je proizlazila iz činjenice da je natpolovičnu većinu osvojila lista DS-a te se nije trebalo cenjkati oko funkcija sa ostalim listama koje su ušle u skupštinu.

Od 29 mandata u Skupštini opštine Ada, koalicija predvođena Demokratskom strankom osvojila je 16 mandata. Šest mandata pripalo je listi SVM-a, četiri Grupi građana „Irmenji Ferenc-Feco za uspešnu opštinu URS“, dva listi SNS-a, a jedan mandat DZVM-u.

Za novog predsednika SO izabran je diplomirani pravnik Atila Buču iz Ade, dok je za sekretara ponovo postavljen Roland Janković, takođe iz Ade. Izbor ostalih čelnika je sledio 11. juna. Za predsednika opštine izabran je 32-godišnji ekonomista Zoltan Bilicki iz Ade kome je ovo već drugi mandat. Bilicki je za čelnika ađanske opštine u prošlom mandatu bio izabran kao najmlađi predsednik opštine u Srbiji. Za zamenika predsednika opštine izabran je 35-godišnji mašinski inženjer Goran Matić iz Mola.

U prethodnom sazivu u Adi DS je bila na vlasti zajedno sa Mađarskom koalicijom (MK). Postignuti rezultati ove dve liste su 2008. godine bili skoro izjednačeni, DS je dobila 2.998 glasova (10 mandata), a MK 2.703 glasova (9 mandata). Pošto se MK raspala, bivše stranke ove koalicije su samostalno izašle na ovogodišnje izbore. Tako je SVM (stožer bivše MK) dobio svega 1.767 glasova (6 mandata), a DZVM dobio je 288 glasova (1 mandat). Lista predvođena DS-om je jako dobro prošla, dobivši čak 4.526 glasova (tj. 16 mandata), iako je izlaznost bila manja nego pre četiri godine (tada 62,49 posto, sada 57,04 posto).

Tokom kampanje, demokrate i sam predsednik opštine Zoltan Bilicki kao prioritetan zadatak za naredni period označili su smanjenje nezaposlenosti i realizaciju započetih kapitalnih investicija u ađanskoj opštini. U intervjuu za Mađar so, Bilicki je istakao značaj daljeg pružanja neposredne finansijske pomoći zemljoradnicima, kojima isto tako treba omogućiti i korišćenje i uzimanje u zakup državnog zemljišta. Što se tiče kapitalnih investicija, Bilicki je nabrojao sledeće: završetak radova na magistralnom putu do Mola i na obilaznici Ada-Mol, izgradnja kanalizacijske mreže na celoj teritoriji opštine i potpuna obnova škola.

Opština zatvorena za javnost

U toku prikupljanja podataka, odnosno u komunikaciji sa opštinskim organima smo naišli na dosta loš prijem. Na naše inicijalno pismo nismo dobili nikakav odgovor. Nekoliko dana kasnije smo pozvali kabinet predsednika opštine da se interesujemo da li su uopšte dobili pismo. Ispostavilo se da je naš mejl stigao, ali niko nije smatrao važnim da odgovori. Obećali su nam da će za vrlo kratko vreme javiti termin za intervju sa gradonačelnikom. Već sutradan nam je, međutim, bilo javljeno da gradonačelnik može da nas primi. Međutim, odbili su mogućnost da pismenim putem odgovore na upitnik koji smo poslali zajedno sa inicijalnim pismom. Pitanja su bila vezana za lokalnu upravu, ekonomiju, infrastrukturu, zaštitu životne sredine, poljoprivredu, socijalnu zaštitu, obrazovanje i kulturu. Četiri-pet dana kasnije su otkazali i termin za intervju, ali su obećali da će nas obavestiti o novom terminu. Nedelju dana se nisu javili pa smo pokušali da se informišemo. Nakon novog obećanja da će se javiti, ništa se nije desilo.

Paralelno s tim, pokušali smo da dođemo do nekih informacija od javnog značaja. Nadležna osoba je već sutradan odgovorila na upit, ali je „jedini“ problem bio u tome što na najvažnija i najzahtevnija pitanja jednostavno nismo dobili odgovore. U telefonskom razgovoru dotični gospodin je primetio da neka od naših pitanja „nisu bila primerena“. Naveo je, kao primer, pitanje koje se odnosilo na najvišu školsku spremu i zanimanje lokalnih čelnika i rukovodilaca javnih preduzeća. I tako nismo dobili tražene biografije, ali ni tražene dokumente kao što su Izveštaj o realizaciji budžeta za poslednja dva kvartala sa detaljnim troškovima pojedinačnih stavki i planove rada članova Opštinskog veća. Zbog neprimerenog odnosa prema našim zahtevima, zatražili smo pomoć Poverenika za informacije od javnog značaja.

Opština Ada ima svoj trojezični (mađarsko-srpsko-engleski) sajt preko kojeg komunicira sa građanima. Vidljivo je, međutim, da se vrlo malo pažnje obraća na internetsku prezentaciju koja je poprilično neažurna i zastarela. Na primer, pod naslovom „Dokumenti lokalne samouprave“ poslednji dokument, koji poziva na „5. sednicu SO“, je star četiri godine. Zvaničan sajt ima nameru da bude trojezičan, ali u toj nameri očigledno nije baš najuspešniji. Ta tri, inače odvojena, dela sajta ponekad se mešaju. Što se tiče engleske verzije, jedino su navigacioni meni i osnovni podaci o opštini prevedeni na taj jezik. Izuzeci su svakako vesti lokalne samouprave i brojevi Službenog lista – ti su odeljci sajta uvek sveži.

Kada su mediji u pitanju, postoji kablovski kanal Nandora Tormaša koji privremeno emituje svoj televizijski program. Zatim tu je i Radio Ada, koji je počeo sa radom 1998. godine. Emituje dvojezični program na frekvenciji 107,7 MHz. „Körkép – Panorama“ su mesečne novine u štampanom i elektronskom obliku. Prema našim saznanjima, u slučaju mesečnika, glavni finansijeri su Prva i Druga Mesna Zajednica Ada. Nažalost, zvanične informacije o finansiranju i načinu finansiranja lokalnih medija nismo dobili.

Kanalizacija kao prioritet

Prema izveštajima medija, i prema saznanjima naših sagovornika, najviše se odmaklo u izgradnji fekalne kanalizacije pa je tako 16. novembra potpisan Protokol o namerama, koja prethodi osnivanju Konzorcijuma kojem se poverava koordinacija izgradnje kanalizacije. Istog dana su u Adi započeti pripremni radovi prve faze izgradnje kanalizacije. U oktobarskom intervjuu za Mađar so predsednik opštine je naveo da se u vezi sa ovim projektom vodi protivkampanja, što otežava njihov posao. Nije iznosio pojedinosti, ali se može pretpostaviti da je njegovo negodovanje vezano za iznuđenu promenu cenovnika priključenja budućih korisnika na fekalnu kanalizaciju.

Već u novom sazivu, 27. juna 2012. godine je Skupština opštine Ada, glasovima vladajuće većine, donela cenovnik prema kojem su domaćinstva trebala da plate 800 evrra u 96 mesečnih rata ne bi li se priključili na kanalizacioni vod koji će biti tek izgrađen.

Tibor Vilagoš, odbornik opozicionog SVM-a, kaže da nije bilo realno tražiti 800 evra od građana. „Kanalizaciona mreža je u Adi u 30-35 odsto već izgrađena. Imamo i prečistač, koji je izgrađen još u prethodnom mandatu, zahvaljujući sredstvima iz IPA fondova, mada još uvek nije stavljen u pogon. Imali smo predlog da što pre pokrenemo taj prečistač i da priključimo postojeće kapacitete, a ostale kapacitete da priključimo postepeno, prativši dinamiku izgradnje. Na taj način bi građani bili u mogućnosti da vide gde idu njihovi novci i tako bi lakše prihvatili da plate svoj udeo. Naš zahtev nije prihvaćen, a rezultat ishitrene odluke demokrata je bio da je svega 8-9 odsto potencijalnih domaćinstava potpisalo ugovor o priključenju. Zatim je sazvana nova sednica SO, i demokrate su prezentovale jedan potpuno izmenjen predlog odluke po kojem bi građani platili svega 200 evra po domaćinstvu, a SO je to naravno izglasala“, kaže Vilagoš.

Krajem avgusta je izglasan taj novi cenovnik, koji se doduše više ne definiše kao cenovnik priključka, nego kao „Cenovnik o sufinansiranju izgradnje priključka na fekalnu kanalizaciju i prečistač“. Cenu od 200 evra domaćinstva mogu platiti u 12 mesečnih rata u roku od godinu dana, a opština kao investitor se obavezuje da „izgradi sekundarni vod fekalne kanalizacije u ulicama do kolektora, a sve u skladu sa Generalnim dinamičkim planom a najkasnije u roku od 8 (osam) godina“, računajući od dana potpisivanja pojedinih Ugovora sa fizičkim i pravnim licima.

Naš drugi sagovornik, lokalni novinar koji je želeo da ostane anoniman, takođe smatra da je prvobitan plan bio nepromišljen. „Kad su ljudi čuli koliko treba da plate, bili su jako nezadovoljni, nisu hteli da potpišu ugovor. Pa su i u samoupravi uvideli da je to prevelika cifra i da je pametnije ako traže manje novca. Tako je odlučeno da taj iznos smanje na 200 evra. Međutim, njima je ta suma koju su prvobitno želeli da uberu svakako potrebna, zato će od 1. januara povećati lokalne takse. To će praktično značiti da će domaćinstva u narednih 8 godina, zahvaljujući ovom povećanju, platiti 400 evra više na lokalne dažbine“, kaže naš sagovornik, dobar poznavalac dešavanja u opštini.

„Svi su saglasni da je kanalizacija preko potrebna jer nudi rešenje ne samo za otpadnu vodu nego i za sprečavanje poplava. Imamo jednu gotovu infrastrukturu, tzv. kičmeni vod je skoro u potpunosti gotov. Dakle preostaje praktično samo izgradnja uličnih cevovoda. Polaganje tih cevi je otpočelo, a ako samouprava uspe da završi izgradnju celokupnog sistema u roku od 4 do 8 godina, pa neka bude i deset, to će biti veliki uspeh, pogotovo ako uzmemo u obzir koliko vremena je trebalo drugim opštinama da izgrade svoju kanalizacionu mrežu. U susednoj Senti, na primer, trajalo je čak 40 godina!“, kaže on.

Državno zemljište kao džoker

Druga ozbiljna tema kampanje je bila obilaznica Ada-Mol. „Od te obilaznice, još pre nego što su demokrate došle na vlast, napravljen je deo od jednog kilometra do industrijske zone. U planu je bio nastavak izgradnje obilaznice kod Mola. Oko 170 miliona dinara je traženo od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, koji je dao zeleno svetlo na projekat samouprave. Ali, pošto u fondu nema novca, izgradnja je prolongirana. Što se tiče izgradnje ađanskog dela obilaznice, to je još jako daleko, treba rasčistiti neka vlasnička pitanja, treba izvršiti eksproprijaciju zemljišta itd.“, kaže naš anonimni izvor.

On, međutim, smatra da su demokrate najviše političkih poena zaradili načinom davanja u zakup državnog zemljišta, omogućivši lokalnim poljoprivrednicima da dođu do njega na licitaciji. „Treba znati da je deo zemljišta privatizovanog Poljoprivrednog kombinata ’Halas Jožef’ i deo zemljišta u državnom vlasništvu bio u suvlasničkoj strukturi. Do razdvajanja parcela nije došlo ni do dana današnjeg. Slučaj je trenutno na sudu: kombinat tuži državu i obrnuto jer ne mogu da se dogovore, kome šta pripada. Međutim, prethodna lokalna vlast, u glavnoj ulozi sa demokratama, izdejstvovala je da ’Halas’, kao potencijalno najveći takmac, bude isključen iz procesa licitacije, s obrazloženjem da je kombinat u velikim dugovima prema državi i samoj lokalnoj samoupravi. Druga najvažnija stvar za njihov uspeh je povezana sa Livnicom preciznih odlivaka. Mile Jerković je kupio ovo lokalno preduzeće i nakon toga je izgledalo da će propasti. Demokrate su na indirektan način intervenisale pa je privatizacioni proces poništen. Tako se ta firma vratila u državno vlasništvo i postala ponovo likvidna“, kaže naš sagovornik.

Odnos vlasti i opozicije

„Tražio sam realizaciju budžeta po mesecima ali odgovor je bio da na to nemam pravo, što je apsurdno. U drugim opštinama te dokumente kače na zvaničan sajt, a kod nas ni odbornici opozicije nemaju uvid u najosnovnije stvari“, oslikava odnos vlasti prema opoziciji Tibor Vilagoš, koji smatra da je lokalna samouprava netransparentna i njen rad karakteriše nepredvidljivost.

Lokalni novinar pak kaže da on ima pozitivno iskustvo sa lokalnim zvaničnicima. „Mogu da kažem da je ova lokalna samouprava dosta otvorena prema novinarima. A spremni su i da prihvate kritiku, što nije bio slučaj u doba pre no što su demokrate došle na vlast“, kaže on. Na pitanje da li to znači da će ova vlast izaći u susret novinarima ako traže neke informacije, podatke, odgovor je bio – potvrdan.

Pressburger Csaba (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)