Međunarodna konfederacija novinarskih saveza razmotriće osudu ruskog novinara i izdavača kalinjingradskog lista “Tridjevati region” Borisa Obrascova na kaznu od 110.000 rubalja (2.560 evra), izrečenu 19. septembra. Državno tužilaštvo ga je optužilo zbog “izazivanja mržnje” prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC) i tražilo godinu i po zatvora.
Kada je prošle zime jedan od najviših zvaničnika RPC i bliski saradnik patrijarh Kirila Vsevolod Čaplin u svojim javnim nastupima tražio da se uvede “pravilo oblačenja” ruskih žena, smatrajući da se one oblače nepristojno, novinar Obrazcov je kritikovao u svom članku crkvu zbog takvih izjava “kontrolora u mantiji”.
Ovo je od crkve, kao i od tužioca, shvaćeno ne kao polemika, već kao uvreda crkve i verskih osećanja vernika.
Čaplin je izjavio da bi on novinaru “kao čovek oprostio”, ali povređena su osećanja “miliona pravoslavnih vernika” od strane novinara koji se “antireligijski angažuje”. Ne treba sada on da se oseća mučenikom, zahteva Čaplin, dodajući da je spreman na dijalog sa Obrascevim.
Novinar će se žaliti, smatrajući da je povređen ustav zemlje, pitanje odevanja građana treba da je van crkvenog domena.
Ovo nije prva kritika Obrasceva RPC. Kalinjingradske vlasti su pre više meseci crkvama vratile veći broj nacionalizovanih hramova. Najmonumentalnija crkva Kalinjingrada, nekada nemačkog Kenigsberga, luteranska drevna crkva “Svete porodice”, koja je decenijama korišćena od lokalnih vlasti kao koncertna sala, na traženje RPC data je njoj, a ne luteranima. Tada je Obrascev kritikovao RPC za “prisvajanje tuđih objekata” uz pomoć države, odnosno lokalnog gubernatora. Smatra se da je zapravo ovo glavni razlog sadašnje osude.
Novinarski krugovi u Moskvi ističu da ova osuda Obrasceva samo dalje remeti odnose između medija i RPC, koji se u poslednje vreme znatno pogoršavaju. Crkva je nedavno saopštila da je svesna toga da joj “imidž” u delu javnosti, medijima i među intelektualcima negativan i da će razmisliti kako da ga popravi.
Slučaj Obrascova će, kako je najavljeno, stići do Evropskog suda za ljudska prava.
(VIA)