Nepristrasnost je osnovna vrednost javnog servisa – to je u najkraćem jedna od glavnih poruka ovogodišnje konferencije koja okuplja urednike i novinare evropskih nacionalnih radio-televizija. Poruku je poslao generalni direktor BBC-ja Toni Hol u govoru na otvaranju konferencije u Edinburgu. Hol je rekao da je jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju javni servisi i novinarstvo uopšte – sve brži protok informacija, od kojih su neke tačne, neke lažne, a najveći broj je negde između te dve krajnosti.

Naglasio je da su novinari sve više izloženi pretnjama i opasnostima širom sveta, uključujući i Evropu, gde to do skoro nije bio slučaj. Hol je zatim nabrojao nekoliko strateških koraka koje BBC preduzima kako bi se bolje pozicionirao kao relevantan javni servis u današnje vreme. Jedan od tih koraka je borba protiv lažnih vesti, koja uključuje novinarsku ekspertizu i upotrebu savremenih softverskih alatki. Sa tim u vezi, naveo je dalje, jedan od ključnih zadataka javnih servisa jeste da građanima detaljno objašnjava vesti i kontekst u kojem se one pojavljuju. „Objašnjavati vesti podjednako je važno kao i prenositi ih“, rekao je Hol i dodao da će tako javni servisi moći bolje da stare svoju sledeću ulogu – da pomognu gledaocima da sami lakše zaključe ko govori istinu a ko laže.

Ova, godišnja konferencija u organizaciji Evrovizije pokušala je da odgovori na pitanje kakva je budućnost javnih servisa i koji su glavni izazovi sa kojima se oni suočavaju danas. Tako je jedna od diskusija bila posvećena temi da li ekstremnim stavovima i akcijama treba davati prostor u medijima. Rene Kaplan iz Fajnenšel tajmsa rekla je da populisti sve više pobeđuju na izborima, pa je zadatak medija da im postavljaju teška pitanja. Predsednik američkog CBS-a Dejvid Rouds naglasio je da mediji ne smeju da ignorišu ekstremiste ili masovne ubice u SAD, jer bi time zapravo prikrivali vesti, dok je Mihaela Kufner iz nemačkog Dojče velea rekla da je tanka linija između izveštavanja o ekstremnim stavovima i podržavanja istih.

U delu diskusije o napadima na novinare najviše reči bilo je o Trampovom odnosu prema medijima i nedavnoj odluci Bele kuće da dopisniku CNN-a Džimu Akosti oduzme propusnicu (pa je sud u Vašingtonu kasnije naložio Beloj kući da novinaru vrati propusnicu). Vašem izveštaču upalo je u oči da se od svih napada na novinare po svetu, najviše raspravlja o jednoj propusnici, ali je i ta rasprava ukazala na neka zanimljiva pitanja – pre svega, ono dokle može i treba da ide novinarska solidarnost. Na pitanje voditelja da li bi ostali mediji trebalo da se solidarišu sa CNN-om i bojkotuju konferencije za štampu Donalda Trampa dok se Akosti ne vrati propusnica, ubedljiva većina od oko 500 prisutnih novinara izjasnila se protiv bojkota. Mihaela Kufner rekla je da bi bojkot bio upravo ono što Tramp želi. Ona je zatim dodala da je u današnje vreme novinarima nemoguće da budu apsolutno neutralni, osim kada objavljuju brojke. Naglasila je, međutim, da neutralnost nije isto što i nepristrasnost.

Još jedan od velikih izazova za sve medije, a posebno glomazne javne servise koji pre svega emituju radijske i TV emisije, jeste kako da privuku mlađu publiku. Nik Ren iz Fejsbuka očekivano je govorio o potrebi da se u objavljivanju sadržaja prate navike mlade publike, to jest da se sve više koriste slike, animacije, emotikoni i slično. CBS-ov predsednik Dejvid Rouds uzvratio je naglasivši da javni servisi ne treba da padaju u zamku opsesije društvenim mrežama, već da se fokusiraju na velike i važne priče, koliko god one nekada bile neprijatne.

Tako smo stigli i do pitanja u kojoj meri su novinari zapravo aktivisti. Megan Tohi iz Njujork tajmsa rekla je da su najbolji novinari uvek aktivisti jer teže da promene svet. Džen Ejbelson iz istraživačkog tima Spotlajt, koji radi za dnevni list Boston gloub, uzvratila je da je nemoguće danas biti aktivista a sutra nepristrasni novinar, i da novinari zato moraju da se odluče šta žele da budu. Ben Deper sa britanske televizije Čenel 4 naglasio je da novinari ne smeju sebi da dozvole da ih ponesu emocije, ali da isto tako ne moraju da traže ravnotežu tamo gde je nema. Rijad Minti iz turske nacionalne televizije TRT govorio je o tome kako građani gube poverenje u medije, političare i institucije između ostalog i zato što mediji prebrzo skaču sa priče na priču da bi mogli dosledno da preslišavaju moćnike.

Govoreći o političkim pritiscima na nezavisnost nacionalne televizije RTVE u Španiji, direktorka informativnog kanala 24h na RTVE Asun Gomez Bueno istakla je da postoji bitna razlika između novinarske objektivnosti i borbe novinara za svoja prava. Od uspostavljanja demokratije u Španiji, RTVE menja direktore u proseku svake dve godine i tek sada je španski parlament doneo zakon po kojem će se direktor birati na otvorenom konkursu, bez upliva političkih stranaka. Većina učesnika u diskusiji složila se da društvene mreže, koje omogućavaju nefiltrirano iznošenje stavova i neproverenih vesti, stavljaju tradicionalno novinarstvo pod veliki pritisak.

Edinburška konferencija pokazala je da se novinari širom sveta suočavaju sa istim problemima i izazovima kao što su pad gledanosti i slušanosti, pad poverenja kod publike i politički pritisci. Videli smo nekoliko zaista zanimljivih primera kako se javni servisi nose sa ovim izazovima – kako je finska nacionalna televizija dovela klince i omogućila im da naprave popularan infomativni program dostupan samo na društvenim mrežama, kako britanski Skaj njuz angažuje mlade bez formalnih kvalifikacija koji mogu bolje od iskusnih novinara da razumeju socijalne probleme svojih vršnjaka ili kako BBC uvodi mlade u uredničke kolegijume i daje im savetodavnu ulogu. Osnovna tema ove zanimljive konferencije bila je kuda dalje.

O problemima društava u kojima medijske slobode ne postoje, niti onih kao što je srpsko, u kojima se te slobode ponovo naglo urušavaju, nije bilo mnogo reči.

Aleksandar Kocić (Autonomija)