Dokle god državni vrh Srbije bude negirao da se u Srebrenici dogodio genocid, ne bi trebalo da prisustvuju komemoraciji i obeležavanju godišnjice u Potočarima, saglasni su sagovornici Danasa iz Srebrenice i Beograda.

I Ćamil Duraković, bivši načelnik opštine Srebrenice i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice srebreničkog genocida, kao i pisac Nenad Prokić za naš list kažu da odavanje počasti žrtvama ne bi smelo da ima veze sa politikom, odnosno da je to, pre svega, ljudski čin od kojeg se očekuje iskrenost, a ne politikanstvo. Oni su za Danas komentarisali to što ni ove godine niko od visokih zvaničnika Srbije, i pored sve odgovornosti koju država ali i pojedinci na različite načine nose, neće prisustvovati komemoraciji u Potočarima, 11. jula. Podsetimo, naš list je u jučerašnjem broju objavio odgovore koje dobio iz kabineta u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu – a koji se svode na ignorisanje tog datuma i neprisustva u Srebrenici.

– Smatram da su i predsjednik Vučić i premijerka Brnabić vođeni stavom Organizacionog odbora iz 2016. godine, da u Potočare ne dolaze oni koji ne priznaju sudom utvrđen genocid u Srebrenici. Da tamo nisu dobrodošli – ocenjuje za Danas Ćamil Duraković, koji posle deset godina na čelu Organizacionog odbora za obeležavanje srebreničkog genocida, od ove, više nije u toj ulozi.

Bivši načelnik opštine Srebrenica za naš list prenosi neposredna iskustva iz 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio jedini put u Potočarima, tokom šestogodišnje vladavine. Pre odlaska, Vučić je danima javno i vrlo intezivno negirao da se u Srebrenici dogodio genocid, uz izražavanje zahvalnosti Rusiji jer je sprečila usvajanje rezolucije o osudi srebreničkog genocida u Ujedinjenim nacijama. Na njega su te 2015. godine, tokom obeležavanja dvadesetogodišnjice od genocida u Potočarima, poletele kamenice.

– Našoj namjeri da popravljamo odnose 2015. godine svi zajedno smo doživjeli neprijatnost u Memorijalnom centru, incidentom koji se desio. Možda je u ovom vremenu ovako i bolje. Mi ne želimo da neko doživi bilo kakvu neprijatnost u Potočarima. S druge strane, Vili Brant, koji je bio odgovoran političar, nije čekao poziv iz Poljske, već je otišao sam i poklonio se žrtvama Holokausta, i to iskreno, ne politički. Odgovornost je na državnicima obje zemlje, i BiH i Srbije, zašto nema takve diplomatske korespondencije. Srebrenica je mjesto gdje 11. jula treba svi da dođu. A, glede priznavanja ili ne priznavanja genocida u Srebrenici, s tim politika nema ništa, genocid utvrđuju sudovi a ne političari – zaključuje Ćamil Duraković za Danas.

Prema rečima pisca Nenada Prokića, državnom vrhu Srbije nije mesto u Srebrenici.

– Sa ovakvom politikom ne treba da idu tamo, jer to nije mnogo drugačija politika od one koje su imali nekada. Ovakvi kakvi su, više je nego jasno da nisu dobrodošli i da tamo nemaju šta da rade, osim da ubiraju političke poene. Zato nisu ni pozvani, ni oni, ni bilo ko drugi. Podržavam nepozivanje – ocenjuje za Prokić za Danas.

On navodi da je poslednja šansa koju imaju srpske političke elite da dokažu sposobnost za suživot sa nekim ko je imalo različit, jeste ona koja postoji još uvek s Bošnjacima.

– Oni su ostali kad su svi otišli od Srbije bežeći glavom bez obzira. Ako tu priliku propuste, Srbi će ostati usamljeni kao retko ko u današnjem svetu. Taj dragi svet Sandžaka i Bosne je poslednja šansa za Srbe same – zaključuje Nenad Prokić za naš list.

(S. Čongradin, Danas)