Aleksandar Vučić je na televiziji RTS u subotu, 20. januara, u udarnom drugom Dnevniku dobio na samom početku 13 minuta, a na kraju emisije još dva minuta.

Zatim su njegove izjave i detalji njegove posete Kosovu provlačeni kroz epizodu „Porodično blago“ skoro ceo sat. U trećem Dnevniku, nešto posle 23 časa, dobio je novih 13 minuta, a tokom filma „Bratstvo čelika“ ponovljene su iste poruke i detalji koji su emitovani istovremeno sa epizodom domaće serije, dakle još jedan sat. Vesti o predsednikovom boravku na Kosovu ponavljane su u informativnim emisijama i sutradan, u nedelju, 21. januara, a ponovo u udarnom drugom Dnevniku dobio je na samom početku novih 10 minuta i na kraju još oko minut. U prethodnu nedelju, 14. januara, dan pred objavljivanje izbora u Beogradu, Vučić je imao na televiziji RTS intervju od sat i po u udarnom terminu.

Zašto je Vučić bio na Kosovu? Da oda počast Oliveru Ivanoviću i položi venac na mesto njegovog ubistva? Ali kakve to veze ima sa Lapljim Selom, i šestočasovnim razgovorom sa Srbima koji su došli iz svih krajeva Kosova i Metohije, kojima je predsednik govorio o 170 projekata Republike Srbije za njih, o izgradnji crkava i poboljšanju standarda, obezbedio traktor za manje od 20 minuta i pet ženskih jaganjaca od donatora, zaštitnički najavio pomoć bolesnom mladiću od 140.000 evra, otišao na slavu porodici Stević. Vučić, koji je samo pre par dana optužio pojedine lidere opozicije da zloupotrebljavaju smrt Olivera Ivanovića, uradio je upravo to uz obilatu pomoć RTS-a. Predsednik bi možda rekao da je išao da smiri strasti i da ohrabri ljude koje je obuzeo strah. Ali šta god bio izgovor, onima koji se iole razumeju u medije, jasno je da je Aleksandar Vučić dobio ogromnu, u demokratskim medijskim sistemima apsolutno nedopustivu promociju na samom početku predizborne kampanje za Beograd. To što se ta promocija nije dogodila u Beogradu, može da bude značajno samo za naivne.

Ali ovde nije reč toliko o predsedniku države. Nosioci visokih javnih funkcija i u drugim zemljama nastoje da na sve moguće načine budu vidljivi u medijima, pa oni i njihovi timovi i u vreme predizbornih kampanja izmišljaju razne događaje, koji su medijskim profesionalcima poznati kao pseudodogađaji. Ako oni koji na taj način žele promociju preteruju, onda mediji znaju kako da se prema tome postave i to pogotovo znaju javni medijski servisi.

Veliko iskustvo i uspostavljen standard demokratske Evrope je da u periodima predizbornih kampanja aktuelni nosioci javnih funkcija i njihove stranke ne smeju da imaju prednost nad ostalim kandidatima i strankama. U tim periodima, čak i oni događaji u kojima visoki funkcioneri moraju da učestvuju, koji su odavno najavljeni i koji se ne mogu izbeći, u medijima se prezentuju javnosti kratkim informacijama i bez slike i tona. To je preporuka koja je proizašla iz iskustva demokratskih zemalja.

Da li RTS zna da je SNS podneo gradskoj Izbornoj komisiji listu sa imenom Aleksandar Vučić? Da li ova televizija zna svoje obaveze da kao javni servis treba da bude objektivna i uravnotežena i da nikome ne sme da omogući predizbornu prednost? Da li ljudi u toj televiziji znaju šta je 15 minuta na televiziji? Šta znače kajroni prepuni Vučićevih izjava i informacija o njegovoj poseti u epizodi serije i u filmu? Da li u toj televiziji znaju da kada bi BBC pozvao predsednika vladajuće stranke u neki od programa da bi isto toliko vremena i na istu temu obavezno morao da obezbedi i predstavnicima opozicije? Uveren sam da u RTS-u ima profesionalaca koji ovo znaju, ali ima i onih koji su se kao i njihove kolege devedesetih branili izjavom: „Mi smo samo radili svoj posao.“

Sve pouke, rezultati istraživanja i upozorenja, u vezi sa prethodnim izborima, u kojima su Vučić i njegova stranka takođe bili privilegovani na RTS-u ne vrede za rukovodstvo ove kuće. Dva čoveka imaju ključnu odgovornost: direktor Dragan Bujošević i glavni i odgovorni urednik informativnog programa televizije Nenad Lj. Stefanović. Krajnje je vreme da im se kaže da mesta na kojima su ne zaslužuju, jer, što se informativnog programa televizije tiče, upropašćuju šansu da RTS stvarno bude javni medijski servis.

Autor je profesor Fakulteta političkih nauka i član Predsedništva PSG

(Danas)