Ve?inska Srbija, pomognuta svom silom režimskih medija, uspešno se ovih dana obra?unala sa još jednim neprijateljem nacije – nema?kom nobelovkom Hertom Miler, koja je došla na otvaranje beogradskog sajma knjiga. I slavna je nobelovka, umesto da pri?a kako je Srbija divna zemlja koja ima lepe žene i ukusne ?evape i da se zaputi put Gu?e, kao što ?ine skoro sve pridošlice i poznate li?nosti iz sveta, pre svih razni holivudski avanturisti, rešila da održi lekciju iz etike i suo?avanja sa prošloš?u. Tom prilikom je, izme?u ostalog, rekla da se na Kosovu i u Bosni dogodilo “mnogo zla”, da je za to odgovoran nacionalizam, uz apostrofiranje uloge Srpske pravoslavne crkve u realizaciji zlo?ina?ke politike.

Nasuprot tome, pomenula je Jugoslaviju kao zemlju koju pamti iz mladosti kao “polu-raj”, kako je rekla. Milerova je rekla i da ostaje pri stavu da je Miloševi? gradio groblja kao gradove” i da nije mogao biti zaustavljen re?ima, zbog ?ega je bila potrebna vojna intervencija protiv njega. Ipak, kada je pred publikom nobelovka rekla da je Putinova politika “ekspanzionisti?ka”, zaradila je prva dobacivanja i provokacije iz publike.

“Veliki narodni odisaj”

Kada su mediji objavili segmente razgovora sa Hertom Miler iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta krenuo je, re?eno vokabularom 19. veka, “veliki narodni odisaj” – pravi društveni i medijski lin? spisateljice. Proglašena je za srbožderku sa zlim o?ima, “zloduha”, nazivana je “kreaturom”, “vampirom”, ratnim huška?em koji želi da “zatre” Srbe… Podse?alo se na nacisti?ke zlo?ine u Drugom svetskom ratu, kao da je Nema?ka do danas ostala nepromenjena, a posebno je isticano mra?no poreklo oca poznate nobelovke, kao da bilo ko može i sme da odgovara za stvarne ili izmišljene grehe svojih roditelja.

I sam moderator razgovora, pisac i prevodilac Ivan Ivanji, ogradio se od Herte Miler, nazvavši je “klasi?nom žrtvom nema?kih medija” i naivnom ženom koja je podlegla antisrpskoj propagandi. Svi režimski tabloidi su je na naslovnim stranama stigmatizovali i satanizovali kao neprijatelja, a strogo kontrolisana “Politika” je na prvoj strani napisala u nadnaslovu da je nobelovka “zloupotrebila gostoprimstvo” Beograda. Njene izjave u režimskim medijima nisu citirane, ve? su koriš?eni uvredljivi kvalifikativi i segmenti istrgnuti iz konteksta, pa je konzumentima ostavljeno da pretpostavljaju šta je sadržaj tih “antisrpskih” istupa.

Tako?e, njena kritika Miloševi?a i njegove zlo?ina?ke politike, iš?ezla je i za gotovo sve medije u Beogradu, Herta Miler je napadala i kritikovala “Srbe”. Ni sama Milerova nije na?inila jasnu distinkciju izme?u Miloševi?eve politike i ?itavog srpskog društva, smatraju?i da je za realizaciju tako opsežne ratne politike potrebno nešto više od volje samog vrha autoritarne vlati. I ne slute?i, Srbija joj je dala za pravo. Za neke budu?e istraživa?e, ostao je zapanjuju? primer samoidentifikacije današnjeg društva u Srbiji sa agresivnom ratnom politikom iz devedesetih.

Najzad, završni udarac je dao Nemanja Kusturica optuživši je da se zalaže za podizanje spomenika nacistima, predloživši da se spisateljica pozove u Kragujevac na mesto streljanja ?aka 1941. godine, kao da je Herta Miler li?no tamo okrvavila ruke ili bila sau?esnik u politici koja je do toga dovela. Ipak, mašti na volju, lepo bi bilo neke od srpskih kriti?ara Herte Miler, koji su istodobno bili aktivni sau?esnici u ratu i genocidu u BiH, privesti kod tuzlanske kapije, gde je jednom granatom Mladi?eve soldateske prekra?en sedamdeset jedan mladi život sa prosekom godina dvadeset tri. Razlika je u broju u odnosu na streljanje kragujeva?ke mladosti, ali ideologija koja ih je ubila je ista – fašizam. O garancijama koje zvani?na Srbija, koja ga je prethodno godinama krila i ?uvala, daje za puštanje Ratka Mladi?a na slobodu, drugom prilikom.

Asanacija terena

Kao malo kada ve?inska, nacionalisti?ka Srbija, se upravo na “slu?aju” Herte Miler ogolila. Samoidentifikacija današnje Srbije sa onom Miloševi?evom, sa svim zlo?inima i teritorijalnim ekspanzijama, ?ini se potpunom. Danas bi, deluje iz ovih reakcija i provale besa na javne kritike poznate nobelovke, Miloševi?eva politika dobila istu, možda i uverljiviju podršku od one koju je imala na po?etku agresivnih ratova.

Ipak, trebalo bi se podsetiti, uskra?ivanje podrške toj politici bilo je pre rezultat ratnih poraza, nego svesti o štetnosti ili neopravdanosti ratne politike. O novoj nacionalisti?koj homogenizaciji u Srbiji, novom konsenzusu, svedo?i i ?injenica da gotovo nikakav otpor ili javna kritika nisu upu?eni na ?injenicu da osu?eni general Vladimir Lazarevi? po?inje da drži nastavu na Vojnoj akademiji u Beogradu. Podsetimo, ratni komandant Prištinskog korpusa VJ proglašen je krivim 2009. zbog brojnih ratnih zlo?ina u njegovoj zoni odgovornosti, smatralo je sudsko ve?e Me?unarodnog suda za ratne zlo?ine u Hagu.

Na Kosovu je u toku rata Miloševi?ev aparat represije lišio života 6.200 albanskih civila, 1.200 pripadnika OVK i proterao preko 800.000 civila. Vojne jedinice kojima je komandovao Lazarevi?, prema nalazima sudskog ve?a, u?estvovale su i u uklanjanju dokaza o zlo?inima, prenošenjem leševa na teritoriju Srbije – proces poznat kao tzv. asanacija terena. Koji ?e deo svog bogatog iskustva osu?eni general da prenosi na pitomce Vojne akademije, ostaje nam da vidimo. Dan posle prvog ?asa nastave, vode?i režimski nacionalisti?ki tabloid je kao svoj centralni naslov za prvu stranu, ilustrovano fotografijom, napisao: “Lazarevi? na akademiji: JAK APLAUZ PITOMACA ZA LEKCIJU O NATO I OVK”.

Dodamo li tome da je drugi osu?eni ratni zlo?inac, simbol pretvaranja Vukovara u Hirošimu i odgovoran, prema nalazima sudskog ve?a, za zlo?in mu?enja i ubistva zarobljenih pacijenata iz vukovarske bolnice na Ov?ari, Veselin Šljivan?anin, nedavno vi?en na sve?anosti u organizaciji Vu?i?eve partije i u prisustvu samog prvog ?oveka Srbije, nema dileme u kom smeru ide srpsko društvo. Ideološka matrica iz ratnih devedesetih uzor je u projektovanju budu?nost. Kako koristiti iste obrasce, a izbe?i stare katastrofe, dilema je sa kojom ?e se Srbija tek suo?iti.

Glorifikacija nacionalisti?ke ideologije i njene ratne politike

Zbog svega, slede?i sajam knjiga u Beogradu, trebalo bi da otvori Eduard Limonov, vo?a ruskih naci-boljševika koji je tako gorljivo pucao po civilima u Sarajevu pod opsadom. Tek tada, Srbija ?e biti mirna, uljuljkana u totalnoj bezgrešnosti svoje ratne prošlosti. Kao najsiromašnija država regiona (najniže plate, najniži privredni rast) i temeljno deintelektualizovano društvo, Srbija nema potencijala da se suo?i sa ?udovišnim razmerama “magnum crimena” koji je po?inila devedesetih godina prošlog veka.

Od poricanja i zaborava, društvo u Srbiji opisalo je pun krug i stiglo do nepodnošljive glorifikacije nacionalisti?ke ideologije i njene ratne politike. Vulinovski re?eno, “nema Srbija ?ega da se stidi” u svojoj nedavnoj prošlosti. Naravno, Srbija ne bi smela da ima iluziju da ?e njena autoviktimizatorska politika samosažaljenja obavezivati bilo koga osim nju samu. A vladaju?a pervertirana interpretacija rata i ratnih zbivanja samo ?e je dublje ukopavati u ponovnoj (samo)izolaciji, stavljaju?i je nasuprot i Evrope i ?itavog okruženja. Nema uvrede na ra?un Herte Miler koja ?e to mo?i da promeni.

Najzad, u poplavi srpskih “neprijatelja”, Beograd je ovih dana posetio i zamenik pomo?nika državnog sekretara SAD, Brajan Hojt Ji i sasuo u lice predsedniku Srbije sva neispunjena obe?anja, poru?ivši javno da isti?e vreme politici sedenja na dve stolice. Nasuprot ameri?kom diplomati, nema?ki ambasador u Beogradu, Aksel Ditman, vredno radi na falsifikovanju i lakiranju srbijanske stvarnosti, ocenjuju?i situaciju u zemlji naglašeno ruži?astim (“pink”) nijansama.

Ostaje dilema da li gospodin Ditman obmanjuje samo našu javnost, kada krajnje redukcionisti?ki posmatra stanje u Srbiji, ili takav manipulativni metod koristi i prilikom sastavljanja izveštaja svojim nadre?enima u Berlinu?! A kao vrhunac Ditmanovog sau?estvovanja (kolaboracije?!) u produkovanju nevesele srpske stvarnosti, valja akcentovati da je nema?ki ambasador pokušao da “zabrani”, kako je javno posvedo?io moderator razgovora sa Hertom Miler, Ivan Ivanji, sva nezgodna pitanja koja bi išla u pravcu suo?avanja sa prošloš?u. Nažalost, ta vest je prošla potpuno nezapaženo, pa izaslanika berlinske stabilokratije niko ne sme da upita zbog ?ega u Srbiji zagovara potpuno suprotne metode od onih koje je praktikovala njegova država kada je izlazila iz zlo?ina?ke prošlosti.

(Avangarda)