A šta je to rekla Herta Miler a da nije ta?no? Šta je to što je izazvalo tektonski poreme?aj u srpskoj javnosti kada se, povodom Sajma knjiga, ova goš?a pojavila u Beogradu?

Zašto smo dobitnicu Nobelove nagrade do?ekali na nož, željni njene krvi, broje?i joj krvna zrnca i osporavaju?i je kao osobu, pisca, psuju?i joj i oca i majku? Kako smo se, preko no?i, pretvorili u palanku koja je jedva do?ekala da baci kamen na nju, bez da smo razmislili koliko smo i sami grešni? A zar nije upravo o tome Herta Miler i govorila, da smo sami najve?i krivci za sve što nas je snašlo u periodu tranzicije?

Možda je teško ?uti istinu kada ti je saopšti „neko sa strane“, pa još u tvom gradu. To je, me?utim, pokazalo i to da nismo zaista spremni ni da ?ujemo istinu, a još manje da se suo?imo sa istom. Da, zaista ni ove dve decenije nisu bile dovoljne da i sami, bez jedne Herte Miler, priznamo kako smo se našli tu gde smo danas – na skoro istom mestu kao i sa kraja prošloga veka. Da li je mogu?e da nam je teško da shvatimo, posebno nakon toliko velikog datuma kao što je peti oktobar, da je politika Slobodana Miloševi?a uzrok bombardovanja? Znamo li danas da izgovorimo da je njegova ratna politika dovela do krvavih sukoba, zlo?ina, do premeštanja ubijenih ljudi u hladnja?ama i zakopavanja njihovih ostataka u Batajnici? Da li smo svesni da je isti taj ?ovek, godinama pre sankcija i bombardovanja, upozoravan i da je ta?no znao šta ?e uslediti? To ga nije spre?ilo da uništava druge narode, ali i sopstveni. Kada su ?injeni zlo?ini nad drugim, narod koji je „?uvao“ grcao je pod sankcijama i bombama koje su letele kao poslednja mogu?a kazna za politiku koje je Miloševi? vodio.

Naravno da je najviše nevinih stradalo u tom poslednjem ?inu vladavine Slobodana Miloševi?a. Pre nas to je isto radio sa drugima i tre?ima i nastavio bi to da ?ini i dalje da se nije desio peti oktobar. Zar to nismo savladali i shvatili i sami? Ili je bilo nužno da nas na to podseti Herta Miler, pa da se svi glasno brecnemo na nju, dokazuju?i burnom reakcijom da ama baš ništa nismo razumeli za sve ove godine? Jako je teško priznati da smo i mi odgovorni za sve izgubljene živote koje je tadašnja politika proizvela. Naravno da smo se osvestili kada smo i sami postali žrtve. Ali to osveš?ivanje je o?igledno bilo kratkog daha.

Ovde je nacionalizam koren svakog našeg problema. Nerado ga prepoznajemo kao uzrok sopstvene propasti. Ne?e biti da je razmišljanje Herte Miler uzrok svih naših problema. Ona je odavno slobodna, jer se suo?ila i sa sopstvenim duhovima prošlosti. Mi smo još uvek njeni zato?enici, oni koji ne prihvataju da se mnogo toga lošeg ?inilo u naše ime. Jer, da jesmo to shvatili, bilo bi nas barem malo sramota dok slušamo istinu, a ne bes, pa makar nju rekla i jedna goš?a ovogodišnjeg Sajma knjiga.

Miloševi? je na Gazimestanu zapo?eo svoj nacionalni, ratni ciklus, koji je završio iza haških rešetaka gde je i umro. Danas je, sude?i po reakcijama na Hertu Miler, življi nego ikada. Razmislite, gra?ani i gra?anke Srbije, ima li nas sve više ili sve manje nakon te destruktivne politike, zbog koje smo kažnjavani i sankcijama i bombardovanjem i da li smo svesni da živimo u državi u kojoj ne znamo njene granice? To je zaostavština nacionalnih politika koje smo vodili, pored nevinih žrtava iz tu?ih i iz sopstvenih redova. A nevini su isti, ma koje nacionalnosti bili. Samo nas naše žrtve više bole.

Upravo je zato teško suo?iti se sa sopstvenom odgovornoš?u, jer smo svi na Balkanu doživeli te jezive ratne godine. Zato je Herta Miler potrebna, da shvatimo barem da nismo daleko odmakli u shvatanju skore prošlosti. Moramo da pri?amo o tome, jer je od napada na Hertu Miler delotvornije da ?ujemo i jedni druge i one zbog kojih se ose?amo loše. Posebno njih. A onda možemo dalje, ako za to uopšte imamo snage.

Autorka je predsednica Politi?kog saveta LDP i poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije

(Danas)