Iako je vlast najavljivala da će BDP u Srbiji u 2017. biti najmanje 3, a moguće i 3,5 odsto, Srbija se našla na ubedljivom začelju regiona centralne i jugoistočne Evrope nakon prve polovine godine.

Srbija je u prvom tromesečju zabeležila rast od 1,2 %, a u drugom on se „ubrzao“ na 1,3 %, što je daleko ispod proseka zemalja u širem regionu, piše Danas.

Višegradska grupa, koju čine Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, uz dodatak Rumunije, jesu evropske zemlje koji beleže najbrži rast, pri čemu Rumunija predvodi Evropu sa 5,7 odsto.

Hrvatska je u prvom kvartalu imala rast od 3,4 odsto, Albanija bezmalo 4 odsto, Crna Gora 3,2 odsto, a čak je i BiH, sa svojim političkim i ekonomskim problemima, sa 2,7 odsto bila više nego dvostruko bolja od Srbije.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, izračunao je da se na sušu i strujni kolaps može odbiti 0,8 do jedan procenat pada BDP-a, a da je ostalo isključivo posledica nesposobnosti vlasti.

„Ne može se sva razlika u procenjenom i ostvarenom pripisati hladnoći i suši. Kada stvari idu loše, naše vlasti to pripisuju spoljnim ’šokovima’ na koje nije moguće uticati, a kada idu dobro, zasluge pripisuju sebi”, rekao je Arsić za Danas.

(Danas/Autonomija/foto: Beta)