Vlade Radulović, izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije objašnjava zbog čega se Ministarstvo odbrane Srbije ograđuje od određivanja vežbe REGEX-18 kao NATO vežbe?

Propust

Pretpostavljam da ministar (Aleksandar Vulin) ima jasne razloge za sve juče izrečeno i nadam se da su izneti stavovi rezultat propusta u timu koji je zadužen za njegovo informisanje jer se bojim da pojedine stvari nisu baš najtačnije. REGEX je koncept međunarodnih vojnih vežbi koji se realizuje na inicijativu Komande združenih snaga NATO-a u Napulju. Dakle, to je jedan od programa u kome učestvuju članice NATO kao i zemlje partneri i koji se realizuje uz podršku NATO. Konstatacija da je to neka regionalna samoinicijativa par zemalja naprosto nije tačna. Ipak, verovatno ministar još uvek nije uspeo da pohvata sve informacije i načine funkcionisanja u resornom ministarstvu koje mu je dodeljeno, pa očekujem da se ovakve stvari ubuduće neće dešavati jer će ga blagovremeno obavestiti o svim činjenicama i informacijama, pa će usvojiti neka znanja.

Ministarstvo demantuje samo sebe

Mogu da razumem političare, koji svoje izjave menjaju na petominutnom nivou ali nikada neću moći da razumem institucije koje rade slične stvari. Mislim da bi sada bilo korektno da se javnosti objasni zašto i kako je došlo do demantovanja nečega što je već rečeno. Možda je opet neko tražio stenogram? A da li Moskva ima reakciju? Pa oni uvek imaju reakciju, naročito nakon gubitka Crne Gore…a i poraza koji doživljavaju u Makedoniji.

Ruska propaganda

Nije tajna da Rusija koristi Srbiju kao “kamičak u cipeli” NATO ali i u Evropi generalno. No, moramo biti svesni da pre ili kasnije, kamičak izbacite ili promenite cipelu, a mislim da to danas nije nikome u interesu. Moj stav je da je članstvo u NATO izraz real politike i realnog sagledavanja stvari. Sa druge strane, kada u sopstvenoj zemlji nosimo stotine ruskih zastava, majica sa likom njihovog predsednika, pevamo nacionalnu himnu… to ne samo da nije patriotizam već je izdaja i ponižavanje sopstvenog naroda i nacije. Da ne govorim o stavovima da Srbija treba postati ruska gubernija. Nažalost, najveći deo stanovništva to još uvek ne uspeva da sagleda iz pravog ugla. Što se tiče vojne saradnje, Srbija daleko više sarađuje sa članicama NATO. U proteklih 11 godina održali smo preko 6.000 aktivnosti. Sa SAD imamo 44 vežbe u proteklih nekoliko godina, a sa Rusima samo osam. Donacija oko 12 miliona od 2014, od Rusa je samo 52.000 evra. To su pokazatelji.

Bombardovanje

Svakako da je 1999. godina ključni argument protiv članstva u NATO. Takođe, to je vrlo plodno tle za sve zlonamerne interesne grupe, pre svega sa istoka, koji šire brojne dezinformacije, neistine ili ako hoćete laži na temu bombardovanja, korišćenja naoružanja uključujući i osiromašeni uranijum. Ali sa druge strane mi kao narod moramo postaviti pitanje da li želimo da živimo u prošlosti ili ćemo se okrenuti budućnosti, ako ne zbog nas samih ono zarad naše i njihove dece. Niko ne kaže da 1999. godinu treba zaboraviti ali upravo ona treba da nam bude nauk kako loši političari i njihove odluke mogu biti katastrofalne po sopstvenu zemlju. Usudio bih se reći da negde i lično prihvatamo bombardovanje kao našu slabost u potencijalnom članstvu, ali da zapravo to treba da bude ključna prednost. I da nikada više ne dozvolimo da nas nema za onim stolom za kojim se odlučuje o našoj sudbini.

Neutralnost – nemoguća misija

Koncept takozvane neutralnosti, odnosno politike vojne neutralnosti je održiv samo kratkoročno. Dugoročno on je apsolutno neodrživ zbog niza faktora sa kojima se Srbija danas suočava uključujući i našu nedvosmislenu rešenost da istrajemo na putu evrointegracija. Istina, niko Srbiju ne primorava na bilo kakvo članstvo, šta više vrlo se uvažava i poštuje naš trenutni status ali situacija u okruženju i real politika nam govore da se pitanje članstva u NATO ne samo mora otvoriti, već i pozitivno zaključiti punopravnim pristupanjem alijansi. Dakle, nema Srbija ni vojnih ni ekonomskih kapaciteta da ostane dugoročno neutralna… ako bi to uopšte ikada i postala. Pre svega vojna neutralnost Srbije je nepostojeći koncept jer Srbija nije vojno neutralna država. Pojedini krugovi kod nas koriste jednu jedinu tačku iz skupštinske deklaracije iz decembra 2007. kao dokaz naše vojne neutralnost. Dakle, Srbija nije vojno neutralna već primenjuje politiku vojne neutralnosti, na osnovu donate deklaracije. Vojne intervencije u svetu su bile uglavnom rezultat odluka pojedinačnih zemalja članica NATO-a, u tom smislu je pogrešno tumačiti NATO savez kao onaj koji proizvodi probleme svojim intervencijama. Upravo je suprotna uloga NATO-a. On sprečava kršenje ljudskih prava, etničke i verske sukobe. Naravno, NATO kao i svaki drugi “organizam” preispituje efekte svojih poteza.

Članstvo u NATO

Kada govorimo o prednostima članstva u NATO, moramo biti svesni da je odgovor na ovo pitanje prilično kompleksan i podrazumeva jedan širok opseg političkih, vojnih, ekonomskih ali i pitanja obrazovanja, nauke, civilne zaštite. Stvaranje stabilnog i sigurnog ambijenta za strane investicije, podizanje međunarodnog ugleda i kredibiliteta zemlje, kontinuirani proces osavremenjavanja, modernizacije i profesionalizacije našeg sektora odbrane i oružanih snaga, kao i otvaranje novih tržišta za naše proizvode, pre svega iz oblasti namenske industrije. Ipak, svakako da je ključna stvar postojanje tog čuvenog člana 5. tj komponente kolektivne bezbednosti što nemerljivo povećava stepen sigurnosti i bezbednosti zemlje, jer ste time članica najjačeg i najmoćnijeg vojno-političkog saveza u svetu uz neospornu činjenicu da se članstvom pridružujete i porodici najnaprednijih i najrazvijienijih država sveta.

(Slobodna Evropa)