Po svemu sudeći uredništvo „Politike“, kao i poslovodstvo najstarijeg lista na Balkanu, smatraju da ove novine više ne čitaju ni penzioneri na Kalemgdanu, pa su pomislili da svaka podvala može da prođe neprimećeno.

Ovo bi mogao da bude jedan od razloga zašto je u današnjem broju „Politike“ odštampan sramotni tekst naslova „Protiv nasilja, a ne protiv muškaraca ili žena“ koji potpisuje forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece, sa doktorskom titulom, gospodin Petar Veličković.

Dr Veličković je, uzgred i pride, iz Montreala (Kanada), što bi, pretpostavljate i sami, trebalo samom tekstu da da na „jačini“, jer je opšte mesto da je odavde najbolje i najstručnije otišlo. Dr Veličković je, kako izgleda, čovek u kasnim 50-im, a za njegov današnji izgled u „Politici“ i sliku, zaslužan je nemački glumac Andreas Kaufman, koji zasigurno nije ni slutio da će ikada osvanuti u nečemu što se prodaje kao ozbiljni dnevno-politički list u Srbiji.

Petar Veličković i Andreas Kaufman sa doktorskom titulom imaju toliko toga zajedničkog. Obe su imaginarne. Andreas Kaufman je tumačio ulogu dr Rudigera u filmu „Superseks“ iz 2002. godine. O poreklu titule Veličkovića teško je govoriti pošto se radi o apsolutno izmišljenoj osobi.

Lik Andreasa Kaufmana nije bio inspiritivan samo „Politici“ za krađu identiteta. Recimo, ista slika, sada pod imenom Majk, pojavljuje se i na portalu koji se bavi osnaživanje muškarac. A Petar, Andreas, odnosno Majk, poručuje da je srećan jerbo opet ima „morning wood“ odnosno erekciju.

Možemo samo da naslutimo kako su u „Politici“ dokopali fotografije Andreasa Kaufmana, ali evo jednog scenarija. Ovaj dnevni list za propratne fotografije tekstova (što je bio slučaj i sa ovim) koristi servis besplatnih fotografija „Piksabej“. Iako deluje izuzetno diletantski, moguće je da je nekome sinula genijalna da ideja da u pretraživač ovog sajta ukuca „portrait man“ nadajući se da će naći nekoga ko izgleda tako, pa, doktorski i forenzičarski. I eto ga, na šestoj stranici pretrage „Piksabeja“ među milionima pohranjenih fotografija, čeka i Andreas Kaufman, koji će ni kriv ni dužan postati autor sramnog teksta.

Iako je krađa identiteta veliki problem i otvara potpuno novu sumnju u to koliko puta nas je do sada „Politika“ prevarila na ovaj način, ono što je daleko gore jeste sadržina samog teksta. Tokom prošle godine emitovan je serijal „Hronika propadanja“ o tome kako su mediji u Srbiji postideli svakog iole pristojnog čoveka. Tekst koji je danas objavljen definitivno zaslužuje da se nađe u takvoj hronici.

Tekst je u najmanju ruku seksistički, a potom i zlonameran, sramotan i sve ostalo što može da se nabroji a ne spada u domen laudativnog. Dr Veličković već na početku teksta se okreće ka pravom neprijatelju a to su, naravno, feministkinje koje čitav slučaj koriste za samopromociju.

– Kada je već reč o ženama i muškarcima, ne treba zaboraviti da praktično sva čedomorstva (ubistva beba) svuda u svetu čine isključivo žene, a gotovo nikada muškarci – navodi se u tekstu, a to je i ono što je „Politika“ objavila na svom portalu, a potom ekspresno sklonila kada su mislioci shvatili koliku količinu bulšita su pojeli.

Ono što je takođe problematično jeste da ovakav tekst dolazi samo koji dan nakon objavljivanja teksta psihoterapeuta Zorana Milivojevića koji je u svom maniru, akonto ubistva u Centru za socijalni rad, napisao „da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete, možda se ova tragedija ne bi desila“. Dakle, jasno je, za ubistva žena, po učenju i shvatanju „Politike“, krive su niko drugi nego žene.

Uostalom, pitanje je i kako je moguće uopšte objaviti ovakav tekst u listu koji navodno drži do svog ugleda i istorije? Da li im je neko podvalio kroz mejl tekst, potpisujući ga sa mnoštvo titulu, usput iz Kanade sve to stiže? Ako jeste, kako je moguće da baš niko nije setio da potraži osobu na Guglu i zapani se prazninom ničega na koju bi naleteo? Šta god da je u pitanju, ovakav tekst ne bi smeo da prođe ni kao komentar na neku vest portala, a kamoli da bude štampan. Ili, ukoliko već opravdavamo govor mržnje, onda možemo dati sebi za pravo da takav potez otvoreno kritikujemo nazivajući ga raznim imenima.

Ono što je još strašnije jeste da „Politika“ svoju uređivačku politiku potura kroz falsifikovanje činjenica, opravdavajući diskriminatorske stavove. Ipak, ovakav potez, ukoliko se pogleda politički diskurs „Politike“ ne bi trebalo ni da začudi. Riba smrdi od glave. Setićete se da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić pred kamerama pokazivao sliku jednog od pijanaca koji su, po njegovom mišljenju, pokušali da stvore incidente dok je on polagao zakletvu. Fotografija pijanog mladića kako naliva flašu, ispostaviće se, fotografija je iz jedne predstave. A taj mladić kojeg je predsednik definisanao kao „dosovskog batinaša“ je, zapravo, učitelj. Dakle, „Politika“ kao prorežimski medij falsifikuje na isti način kao i režim – loše i amaterski. Italijani za takav deficit različitosti kažu i „una faccia una razza“.

Prošle godine bosanskohercegovački „Dnevni avaz“ objavio je anketu u kojoj su svoje stavove izneli građani Zenice. Nekako se među Bošnjake, Srbe i Hrvate, inflitrirao i britanski komičar Riki Džervejs, koji je u Zenici postao, sasvim logično, Dževad Aličić.

Naravno, list je odmah bio razapet, a reagovalo je rukovodstvo „Avaza“ pravdajući se tehničkom greškom, uputivši izvinjenje čitateljima i Džervejsu. „Politika“ je danas samo sklonila tekst sa svog sajta, ali avaj, jer sve ostaje da živi u digitalnoj eri. Od „Politike“ se izvinjenje ni ne očekuje, a verovatno ga neće ni biti, a i ako ga bude šta će nam? Ostaje samo pitanje: Hoće li deo časnih novinara „Politike“ progutati još jednu knedlu, podmećući svoj obraz zarad nečeg što više nije novinarstvo nego otvorena mržnja? Odgovor ostavite sami:

(Univerzitetski ODJEK)