Rat plakata u Budimpešti

Naši peštanski domaćini su nas dočekali s pregrštom novina. Radoznalo ih prelistavam, i nalazim da se u Budimpešti ipak nešto dešava. Uzimam u ruke najpre desničarski nedeljnik Heti Valas. Balaž Ablonci u članku o pobuni mladih, podseća da bez podrške mladih 2006. godine Fides ne bi preživeo „prelazak preko pustinje”. Što se današnjih demonstracija mladih tiče, veoma je važno pitanje da li će „sada još bezoblično nezadovoljstvo omladine poprimiti određenu formu, ili će da se ugasi, isto kao što se desilo i s ostalim, ranijim inicijativama poslednjih sedam godina”. Postoje, međutim, i neki novi simptomi: prema rezultatima socioloških istraživanja raste broj mladih koji podržavaju demokratiju. S tvrdnjom da je demokratija bolja od svih drugih političkih sistema, 2008. godine složilo se 41 posto mladih između 15 i 29 godina starosti, taj procenat je bio isti i 2012. godine, a 2016. godine za demokratiju se izjasnilo 55 posto mladih. Prema rezultatima istraživanja 2016. godine je u rastu broj mladih koji imaju dobro mišljenje o Evropskoj uniji, što znači da se aktivnost mladih u javnom životu povećava, što demonstracijama može dati novi zamah, ali „masa mladih demonstranata u Budimpešti, koji ionako ne vole Fides, ne dotiče Fidesovu bazu od nekih 2,2 do 2,5 miliona ljudi. Razmišljajući još o ovim podacima počinjem da čitam intervju Petera Nadaša u Mađar Naranču (20. april 2017.) Nadaš kaže da je „Mađarska od 2000. godine ponovo postala izolovana zemlja.” Šteta što je ostalo bez odjeka nedavno izrečeno zapažanje Gabora Đanija, da je u ovoj zemlji posle Trijanona glavni grad postao svojevrsni „modernizacijski geto”. Sve dok budimpeštanska mlada generacija intelektualaca ne bude uspela da se probije iz ovog zatvorenog peštanskog sveta, sve dok se bune samo male oaze, sve dotle će u Mađarskoj vladati jedna pat-situacija. Egzotični cvetovi zatvorenosti zablistaće i u književnosti. Ukazujem na to da ovaj proboj nije samo političko, već prevashodno kulturalno pitanje.

Nepoznata budućnost

Besplatne novine Lokal na naslovnoj strani oglašavaju „nacionalnu konsultaciju”, novi potez mađarske vlade: „Danas već znamo da, pored krijumčara ljudi, migrante koji nastoje da ilegalno uđu u Mađarsku, na te protivzakonite poteze podstiču i određene međunarodne organizacije”. Budimpešta je prepuna bilborda s jednom rečenicom: „Zaustavimo Brisel!” Imam utisak da se na peštanskim ulicama vodi pravi „plakatni” rat. Hladni građanski rat se vodi bilbordima koji se kao kakvi monstrumi ustremljuju na građane. Sinoć su peštanski studenti demonstarirali ispred ambasade Rusije, protiv sve izrazitijeg ruskog uticaja. Mediji izveštavaju da su nosili transparente sa ovakvim parolama. „Ne trebaju nam ćirilični zakoni”, „Ako dolaziš iz Rusije, moraš se pridržavati naših zakona!” „Zaustavimo Moskvu!” Peter Telđeši u izjavi za dnevni list Nepsava kaže: „U građanima vri ogromno nezadovoljstvo. (…) Većina želi promene, ali ta želja se ne preobražava u jednu volju”. Čujem kako ljudi negoduju na ulici, u tramvaju, u metrou, ali to nezadovoljstvo se ne kristalizuje u partijskoj politici. Prema uvek trezvenom i odmerenom Peteru Telđešiju, promena vlasti „neće biti ni laka, a ni lepa”. Imam osećaj da ova krajnje napeta situacija krije iznenađujuće preokrete. Ne vidim njen kraj. Ne zabrinjavaju me do sada izuzetno mirni studentski protesti, u ovom slučaju reč je prevashodno o simptomu, mnogo me više brine zloslutni nedostatak kulture državnog konsenzusa. Ali to se ne odnosi samo na Mađarsku ili Srbiju, već na čitav region. Tranzicija nije donela smirenje, nego haos. Sve više se zaoštravaju socijalne i političke suprotnosti. Mnogi se nadaju novom konsenzusu, a mnogi govore o novoj tranziciji. Studentski protesti su prevashodno „znakoviti”, mladi sumnjaju u čitavu tranzicionu elitu. Ovo je još samo zametak nekog novog pokreta, ali imaće i plodove, premda se ne može znati, kakve. Budućnost je nepoznata.

Briga

Mađarsku očekuju teški dani, samo da ne budu i tragični.

Šest i po biliona forinti

Evropska komisija je pokrenula pravni postupak protiv Mađarske zbog njenog novog zakona o visokom obrazovanju uperenog, po mišljenju kritičara, protiv Centralnoevropskog univerziteta. Ovoga puta poslanici narodnjačkih partija nisu branili, već su oštro kritikovali vladu Viktora Orbana. Manfred Veber, predsednik narodnjačke frakcije ne razume napad na CEU, a „upitnik” koji mađarska vlada šalje građanima u okviru projekta „nacionalne konsultacije” služi za dizanje antievropskog raspoloženja u Mađarskoj – kaže Veber. Tvrdnje iznete u tom „upitniku” Evropska komisija je javno demantovala. Evropska komisija je predočila i to da je Evropska unija u periodu između 2007. i 2013. godine obezbedila Mađarskoj 21 milijardi evra (6,5 biliona forinti) u cilju pospešivanja privrednog rasta i stvaranja novih radnih mesta. Mađarski zvaničnici priznaju da je tim novcem stvoreno 150 hiljada novih radnih mesta.

April-maj 2017.
Preveo Arpad Vicko