Čija Maja? Koja Maja?

Pa Maja Gojković! A naša je zato što je prošla kroz mnogo političkih stranaka i završila u najvećoj i najmoćnijoj, pa je slobodno možemo zvati naša, to jest svačija. A naročito Njegova.

Izgleda, međutim, da se naša Maja u svom trenutnom svojstvu Njegove Maje malo zaigrala. Hoće to iz tako velike stranke i na tako važnom mestu; hoće, ali nije pametno, kao što ćemo videti. Šta je, dakle, uradila u daljem tekstu samo Maja?

Maja je u svom svojstvu predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije 2. marta ove godine suspendovala rad parlamenta do daljnjega, sine die, sa radikalski bestidnim kao objašnjenjem da to čini radi „očuvanja dostojanstva“ tog Visokog Doma, kao da nije bila dugogodišnja članica Srpske radikalne stranke koja je svako malo srozavala taj isti parlament na nivo opscenog cirkusa. Ono što je Maja htela bilo je nešto drugo: da narodnim poslanicima iz opozicije uskrati mogućnost da bilo šta zucnu što bi – daleko bilo – izašlo u javnost. To je bio potez protivustavan, nezakonit i bezobrazan, štaviše radikalski bestidan, uz jeftino cinično objašnjenje da će parlament sazvati čim se završe predsednički izbori, jer, kao, nema zasedanja za vreme izbora. Bila je to presna laž radikalskog tipa: predsednički izbori nemaju nikakve veze sa radom Narodne skupštine Republike Srbije; navedeni primeri odnosili su se na parlamentarne izbore, kad Skupština ne radi usred predizborne kampanje. Dobro.

Kada su predsednički izbori bili završeni, naša Maja izjavila je da neće sazivati Skupštinu jer da se tu ispred motaju kojekakvi huligani i banda sve merkajući kako će da banu u Skupštinu kao 5. oktobra i da odande ukradu „stotine hiljada statua i umetničkih predmeta“ (kaže Maja). To se odnosilo na one klince koji su u ponedeljak, 3.aprila počeli sa protestima koji traju do danas.

E, to je već bilo previše. Je li Aleksandar Vučić lepo rekao da će premijerski mandat predati svom nepoznatom nasledniku „za mesec, dva ili tri“? Jeste. Pominje se datum 31. maj, kada Tomi Nikoliću ističe mandat predsednika republike, mada ni to ne znači ništa u ovo vreme. Možda Maja nađe još neki razlog da Narodnu skupštinu zadrži u zaleđenom stanju i nadalje začepi usta narodnim poslanicima. To je, dakle, postalo već previše bezobrazno, bestidno i jeftino cinično.

To je, izgleda, postalo jasno i Aleksandru Vučiću: pre neki dan je preko volje (da to tako nazovemo, je li) procedio da on Maju ne razume (vidi sad!), mada je ona „hrabra žena“ (opa!) i da, ukratko, ne treba da se plaši ničega. O tome da bi Maja morala da sazove Skupštinu odmah – nije rekao ništa, mada se nekako naslućivala poruka. Poruku su politička klasa i politički polusvet protumačili kao najavu Majinog odlaska s mesta predsednice parlamenta, što neke stranke (DS i DJB) već otvoreno traže. Nije da će im to nešto pomoći: već smo ovde skrenuli pažnju na okolnost da Vučić nikada nikoga i ni iz bilo kog razloga neće smeniti, samo ako to od njega neko traži, pa makar taj neko napravio i najstrašnije sranje, poput ovoga koje pravi Maja. On da podlegne pritiscima, ovakav neustrašiv kakav je? Nema šanse. On ne da nikoga: ne dam Lončara, ne dam Gašića, ne dam Stefanovića, ne dam Maloga, ne dam Maju! Pljunete mi pod prozor!

Za to vreme svi oni, a naročito Maja ovih dana, sistematski podrivaju sistem, ali i ugled države i njenih najvažnijih grana vlasti. Aleksandar Vučić se svako malo nalazi pred izborom: da li da čuva državu i njene institucije, Ustav i zakone ili da čuva svoje udvorice i saučesnike. Mi smo, kako se čini, već otupeli i oguglali (nema veze sa Google!) na ovakve skandalozne postupke: imamo Aleka, on sve zna i sve radi i šta tu sad neko ima da se petlja u to?

Tako nam i treba.

(Autonomija, karikatura: STUPS)