Pesnik i diplomata Jovan Dučić (1874‒1943) jednostavno tog petka nije imao sreće. Desilo se da su istog dana, 24. marta i Dučić i Vučić imali svoje veče: u Gradskom muzeju u Vršcu bilo je otvaranje izložbe „Jovan Dučić u diplomatiji“, dok je istovremeno u beogradskoj Areni nastupao Aleksandar Vučić na mitingu SNS-a. Svi vršački funkcioneri na čelu sa gradonačelnicom, bili su toga dana u Beogradu. Gradonačelnica je procenila, da je za njenu budućnost i budućnost njenih saradnika, a samim tim i svih drugih Vrščana, važnije da ona te večeri bude jedna od nekoliko hiljada statista u Areni, a da izložba u muzeju ovog puta prođe bez nje i ostalih SNS funkcionera. Iako je izložba „Jovan Dučić u diplomatiji“ bila dogovorena još pre mesec dana, iako je došao autor izložbe, direktor Arhiva Jugoslavije g. Miladin Milošević, iako je došao i gradonačelnik grada pobratima Trebinja, koji je za ovu priliku prevalio put duži od 550 km, iako je u pitanju bio veliki Dučić, to ipak nije bilo dovoljno vredno da bi se ostalo u Vršcu. Jednostavno: Vučiću je teško odoleti.

Koliko Dučić nije imao sreće što mu se izložba potrefila sa mitingom SNS-a u Beogradu, toliko je MMA turnir u Vršcu imao sreće što se desio istog dana kad i SNS miting u Novom Sadu. Naime, Udruženje sportista i ljubitelja sporta „Srpska Sparta“ iz Pančeva u Centru Milenijum u Vršcu organizovala je „Kombat čelendž“ turnir u MMA borbama. Za ovaj sportski spektakl koji je imao i humanitarni karakter, vladalo je veliko interesovanje publike, a još veće interesovanje pokazali su najviši funkcioneri SNS-a. Čak ni dojava o podmetnutoj bombi nije pokolebala ni publiku, a bogami ni funkcionere da odustanu od prisustva na ovom sportskom događaju. U hali punoj adrenalina i muškog znoja, u VIP loži, mogli ste videti gradonačelnicu Vršca kao jedinu damu u društvu premijerovog brata Andreja Vučića, zatim ministra odbrane Zorana Đorđevića, ministra sporta Vanje Udovičića, koordinatora SNS-a za južni Banat i Podunavski okrug Branka Malovića i drugih poznatih i manje poznatih SNS funkcionera. Lažna dojava o podmetnutoj bombi pokazala se kao srećna okolnost za organizatore, jer su slobodna mesta u Centru Milenijum sada mogli da popune žiteljima južnog Banata koji su se autobusima vratili sa SNS mitinga iz Novog Sada. Tako su banatski mitingaši morali prvo u Milenijumu da odgledaju 11. „Kombat čelendž“ i tek su nakon toga dobili „voljno“ da prepuni utisaka odu svojim kućama i odmore se od uzbudljivog dana. Iako su Vrščani očekivali da na parketu Centra Milenijum vide domaće takmičare od kojih mnogi spadaju u sam vrh MMA boraca, to se nije desilo, iz nekih nama nepoznatih razloga. Turnir je protekao u potpunoj dominaciji Pančevaca, kako je i red, jer onaj ko organizuje zaslužuje i da se veseli na kraju.

Nije ovo prvi put da su se Vrščani pokazali kao fini i pokorni građani koji ćute i slušaju kako im komšija pravi red u sopstvenoj kući. Naime, 3. novembra prošle godine, odlukom većine odbornika u Skupštini grada Vršca, najvažnije javno preduzeće, predato je u ruke čoveku koga niko od žitelja Vršca i okoline ne poznaje. Na čelo ovog uspešnog javnog preduzeća, jednog od retkih u našoj zemlji, postavljen je v. d. direktor iz Loznice, sa stanom u Beogradu. Nije veliki problem što je misteriozni v. d. direktor nepoznat širokim narodnim masama. Mnogo je veći problem što je on potpuna nepoznanica i za lokalne naprednjake. Jednostavno, neko „od gore“ je tako odlučio i pomogao lokalnoj samoupravi da ne razmišlja previše i da se bavi bitnijim stvarima, kao što je, na primer, organizacija MMA turnira.

U ovim danima „buke i besa“ dok traje predizborna kampanja i dok su reflektori javnosti upereni na predsedničke kandidate, tiho i neprimetno, odlukom Gradskog veća, iz budžeta grada Vršca odleteše 18 miliona dinara pravo u Pančevo. Naime, sve opštine južnog Banata odlučile su da izađu iz Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjaninu i da formiraju istu takvu agenciju u Pančevu. Dva grada i šest opština južnog Banata od ove godine istu uslugu plaćaju deset puta skuplje; pa tako Vrščani umesto 1,8 miliona dinara sada Pančevcima plaćaju 18 miliona, Kovin umesto 650 hiljada dinara sada plaća 6,5 miliona, Kovačica umesto 600 hiljada, sada pančevačkoj agenciji uplaćuje 6 miliona dinara iz budžeta… Odgovor na pitanje zašto su lokalne samouprave pristale da zaključe očigledno nepovoljne ugovore sa novoosnovanom agencijom za regionalni razvoj svi dobro znamo: bratiji se ne može tek tako odoleti.

Biće da je to ipak matematika na nekom naprednom nivou i da um prosečnog Banaćanina ne dopire do tih visina.

Kada je prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije Jovan Dučić u prepodnevnim časovima 3. novembra 1937. godine prolazio kroz Vršac na svom putovanju ka novom radnom mestu u Bukureštu, nije ni slutio da će 80 godina kasnije u ovom gradu pod kulom, članstvo u kojekakvim agencijama biti tako skupo, a obraz i čast tako jeftini.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca

(Autonomija)