Nedavno smo Marko Vidojković i ja govorili na tribini „Tišina tamo“ u jedinoj novosadskoj mesnoj zajednici gde spletom neverovatnih okolnosti nije pobedio dražesni SNS.

I ko što red nalaže, na tribini su se pojavili i provokatori iz dražesnog SNS, jerbo je dražesni SNS prirodna pojava koja računa da ako su te već najurili sa nacionalnih televizija, treba da te najure i sa zavereničkih okupljanja „po kućama“, tačnije sa tribina na kojima se na dobrovoljnoj bazi okupi par stotina ljudi koji bi da čuju nešto što ne viđaju na nacionalnoj televiziji.

Glavna provokatorka bila je neka gospođa iz Gospođinaca, ali sam kasnije saznao da ona nije po zanimanju samo gospođa iz Gospođinaca, nego je glavna urednica nekakve Novosadske televizije zbog čijih priloga bi i Komrakov dobio želju da se bavi heklanjem i okači televizor o ekser.

Na lice mesta poslata je i ekipa NS televizije sa unapred spremljenim setom glupih pitanja. Recimo: „Vi tvrdite da ima cenzure, ali, eto, vi o toj cenzuri slobodno govorite…“

A gde slobodno govorimo? U Mesnoj zajednici „Omladinski pokret“, nekakvoj baraci blizu Železničke stanice? Što bi pesnik rekao: Da li će sloboda umeti da peva kao što su tribine po mesnim zajednicama pevale o njoj?

Pitanje one iz Gospođinaca bilo je nešto originalnije: „Ko vas plaća da govorite to što govorite?“, zato što je u misaoni sklop prosečnog člana & simpatizera SNS ugrađena mentalna matrica Danice Čvorović, domaćice iz Ulice serdar Jola, jedino što Danici nije jasno ko plaća veče u operi, a ovima nije jasno ko plaća veče u mesnoj zajednici.

Na moju konstataciju kako postoji mogućnost & eventualija da se jednog dana ispostavi kako me sve ovo vreme stvarno plaćala CIA, samo ja to nisam znao, Vidojković Marko se umešao antologijskom opaskom: „Ma šta te briga! Bolje da radiš za Ciju nego za Vučića!“

A to Markovo i jeste logično, jerbo lepo kaže naš narod: Bolje CIA u ruci nego Vučić na grani.

E sad, kada je pre neki dana Saša Janković pod ruku sa Teofilom bio na tribini u nekom kafeu u Pančevu, pošto za takve sagovornike nije zainteresovan ni RTS, ni Prva, ni B92, ni Happy, a ni Pink, već samo kafići po naseljenim mestima u Banatu, na neku zgradurinu preko puta okačen je transparent: „Jankoviću, kad ćeš da odgovaraš za ubistvo?“

Mislilo se na okolnost da su naši poznati balističari, forenzičari i patolozi Mitrović & Uvučićević J. Dragan u saradnji sa nadležnim državnim organima svojevremeno preko televizije utvrdili da je Saša Janković „ubica“, što se ima smatrati kao konačna reč struke o jednom nesrećnom slučaju od pre 20 godina.

Naravno, na tribinu je umesto novinarske ekipe RTV Pančevo, poslata i provokatorska ekipa RTV Pančevo, koji su novinarstvo garantovano učili kod one gospođe iz Gospođinaca sa Novosadske televizije, te se sve odvijalo slično ko u Novom Sadu.

Kada su se rani hrišćani svojevremeno tajno skupljali po kafićima, katakombama i mesnim zajednicama, jer im nije bio omogućen pristup nacionalnim televizijama, bar im nisu slali provokatore i da ih zajebavaju čak i tu. A i nisu baš sve lokalne televizije bile jednostranačke.

Što će reći: fenomenalni uslovi za izbore 🙂

(Danas)