Ima tome mesec dana zove me prijatelj iz Vukovara, inače jedan od visokih funkcionera srpske manjine u Hrvatskoj. Eto u Novom Sadu je i kaže da razlog posete nije ni biznis ni plezir nego – muka, pa ako mogu na kafu… Sednemo i čovek kaže da učestvuje u pripremi hitno zakazanog sastanka srpskog premijera Vučića i Kolinde, predsednice Hrvatske u Dalju, te da mu za tu priliku treba državna zastava Srbije.
Kaže malo je vremena, službenici nisu uspeli da se snađu, on ne bi da ispadne skandal te je došao da zastavu lično nabavi.
Ali ne lezi vraže! Obišao je već nekoliko radnji, prvenstveno „Službeni glasnik“ Srbije, ali svi ga tamo gledaju belo i upućuju ga ili na auto put za Beograd ili kod Kineza. Kaže u Hrvatskoj se državna obeležja, pa i zastava kupuju u „Službenom glasniku“ jer oni vode računa o dimenzijama i svemu onome što je propisima predviđeno. Čitava nauka o zastavama ima i zove se veksilologija!
Srpske zastave je našao u kineskom tržnom centru, među klompama i šorcevima, ali kaže čini mu se da su od lošeg materijala, da su dimenzije problematične i da je u međuvremenu proverio i utvrdio da to nisu zastave koje se ističu za službene potrebe. Vreme curi jer je sutra neradni dan, a visoki gosti dolaze. I neću ovde govoriti kako smo rešili problem. Ali ono što je bilo sasvim jasno i u šta sam se uverio je da su glavni distributeri srpskih znamenja kineske prodavnice i nahereni pultovi sa šubarama i navijačkim šalovima uz auto put.
Utisak u vezi s ovom epizodom – da kod nas priča o zastavi izađe ili na tragediju ili na komediju – samo je potvrđen prethodnih dana tokom šarade oko vojvođanske zastave. Od silnih prioriteta, egzistencijalnih pitanja i nasušnih potreba građana pokrajine, nova vlast se prihvatila da reši – problem zastave! Od svega što im objektivno treba, Vojvođani su dobili još jednu zastavu tj. „komplet simbola“ – pa pored zvaničnog grba i zastave, imaju i tradicionalni grb i zastavu.
Nova vojvođanska vlast koja je mandat žarko želela i koja se za njega uporno, (pa i nesportski) borila, simbolički je tako „pobola zastavu“ u konačno osvojenu teritoriju. Ovim potezom pokazala je da Vojvodinu razume kao plen a politiku kao beskrajnu, jalovu tlapnju. Svaka škola u Vojvodini, makar bez toaleta imaće još jednu zastavu! Domari će ovih dana imati posao da naprave još jedno postolje i da nabave jarbole. Umesto da poprave prozore pentraće se da nađu mesto za još jednu zastavu.
Pokazala je tako nova vlast da ne razume ni moderna politika a ni simboliku zastave. Zastava jeste snažan simbol. Ali ona okuplja i ujedinjuje. Civilizovani ljudi poštuju i tuđu a primitivci i za onu pod kojom stoje kažu da je krpa. Ipak, u nečemu su ovi naši „novi, napredni tradicionalisti“ nenadmašni – u drevnoj igri „hleba i igara“
Latinski panem et circenses, doslovno prevedeno „hleba i cirkusa“, popularna metafora za metode kojima vlast obezbeđuje podršku stanovništva tako što prividno zadovoljava njegove kratkoročne interese i nevažne potrebe, da bi mu skrenula pažnju s daleko važnijih problema važila je u Rimu početkom 2. veka. Izraz potiče od satiričke pesme rimskog pesnika Juvenapa koji govori o rimskom vladaru koji građanima deli besplat hleb i podiže interesovanje za gladijatore, da bi kod njih stvorio apatiju o drugim javnim stvarima, odnosno dopustio vladarima i njihovim klikama birokratizaciju i samovolju.
Nove zastave nisu ništa drugo nego zamena za hleb koji su besplatno delili rimski vladari. Naši građani besplatan hleb mogu dobiti samo u kontejnerima, ako im, kako slikovito kaže Ivan Medenica, „poklopac kontejnera ne preseče kičmu“. Umesto hleba građanima Vojvodine nudi se još jedna zastava, a igre su svakodnevno na upodobljenom RTV-u, PINK-u, raznim Košavama i sl. Televizijski ekrani su zamenili gladijatorske arene, a hleb su zamenile zastave i poneki sendvič, istina samo pred izbore.
Sad se setih i izložbe pre dve godine u okviru naučnog skupa o srpsko – hrvatskim odnosima u Golubiću Obrovačkom kada je jedan od autora izložio zastave i na njima ljudske likove. Svi ti ljudski likovi na zastavama bili su okrenuti naglavačke. Orlovi mogu da lete i na gore i na dole i da se kljunom brane i napadaju. Ljudi su, po Darvinu, nastali tako što su se ispravili trebali bi da hodaju pravo. Naši vladari posadili su ih na glavu, kao na zastavama s pomenute izložbe. Pred očima su im neplaćeni računi, deca koja su otišla ili se spremaju da pobegnu iz Srbije, dugovi, lekovi koje ne mogu da kupe, nepravda, laži… Tek jak vetar može da podigne te zastave i da se ljudi isprave.
Autor je Janko Veselinović predsednik Pokreta za PREOKRET
(Autonomija)