Politika ume da dovede ljude u razna iskušenja; obično moralne prirode, jer je reč o moći i njenim ekvivalentima poput gotovog novca, debelog džipa i ostalog. Koliko li je samo vrlina posrnulo pred iskušenjima…

Ishod ovih nedeljnih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj pruža nam lep primer iskušenja. Naime, dve glavne stranke – vladajući SDP i opozicioni HDZ – loše su prošle, s obzirom na velike ambicije: ispalo je pata karta – po 59 mandata u Saboru. HDZ sa dijasporom i SDP sa Istrijanima, svako po tri mandata; inače su bili po 56 svako; Aleksandar Vučić je požurio da čestita Tomislavu Karamarku (HDZ) pobedu, ali je to bilo donekle preuranjeno. Ali, šta ćemo: srce hrli pred razumom. Nije, međutim u tome problem. Problem je u neočekivanoj sili koja se pojavila iz vedra neba. Ta sila je koalicija nezavisnih lista Most koja je – glete čuda – osvojila celih 19 saborskih mandata. Listu Most čine nekoliko gradonačelnika manjih gradova širom Hrvatske – od Metkovića do Međimurja – opravdano nezadovoljnih obema glavnim strankama i njihove pristalice. Lider i duh pokretač je gradonačelnik Metkovića Božo Petrov, mlad i energičan psihijatar koji je svoj grad iščupao iz korupcije i dugova vrlo brzo i efikasno; za njim sledi Stipe Petrina, gradonačelnik Primoštena, naizgled grubi ribar ili težak, ali veoma artikulisan i inteligentan čovek; treći lider je Drago Prgomet, bivši potpredsednik HDZ, koji se još proletos posvađao sa Karamarkom i bio najuren iz stranke. Ostale stranke ostale su marginalne, a ona Ive Josipovića, bivšeg predsednika republike, nije ni cenzus prešla. Osam zastupnika manjina ionako će se držati u grupi i pristaće uz pobednika, kao i obično, kao da mogu drugačije.

POSLEDNJA VEST: Most traži jedinstvo između HDZ-a i SDP-a

Božo Petrov, nosilac liste Mosta, izjavio je u ponedeljak nakon razgovora sa rukovodstvima HDZ-a i SDP-a, da ta koalicija zahteva od dve najveće stranke da zajedniccki formiraju vladu i ponudio da Most bude moderator u tim razgovorima. Prema njegovim reccima, Hrvatskoj je u ovom trenutku izuzetno potrebno jedinstvo, jer je prioritet rešavanje privredne situacije.
“Očekujemo i od jednih i od drugih da taj deo razumeju i prihvate. Smatramo da oni mogu nakon 25 godina sesti za sto, zaustaviti animozitete. Ja verujem da će biti dovoljno političke mudrosti da nas neće odbiti”, rekao je Petrov.
Prema njegovim rečima, Most neće odustati od zahteva za reformama. On je najavio da će s njihove strane takođe ići predlog za mandatara vlade, ali je odbio da odgovori na pitanje da li to znači da će Most tražiti da ima premijera ili će podržati nekoga iz dve najveće partije.
E, tu sada imamo krajnje zanimljivu matematiku. Ni HDZ, ni SDP, ni Karamarko, ni Milanović, ne mogu da sastave potrebnih 76 mandata potrebnih za osnivanje vlade bez Mosta. Sa Mostom imaju komotnu većinu – ako uđu u postizbornu koaliciju. Ima, dakle, tri izlaza: da Most koalira sa HDZ; da Most koalira sa SDP; da SDP i HDZ, užasnuti kakvi su, sastave veliku koaliciju – ili novi izbori. Treća opcija – velika koalicija – smatra se u Hrvatskoj za nemoguću i samoubilačku po obe velike stranke, tako da Most ostaje usamljen pred hamletovskom dilemom, u Banatu poznatom kao „e, sad, popo budi čovek“. Do danas (sreda popodne) Most se drži čvrsto svoje osnovne ideje: nećemo ni sa jednima, ni sa drugima, hoćemo tačno definisane reforme iz našeg programa, pa vi vidite… Te su reforme dosta bolne za postojeći establišment u Hrvata, ali nisu neizvodive; štaviše, procenjuju se kao korisne, ali teško prihvatljive klijentelistički ustrojenim institucijama.

Naravno da je noć između nedelje i ponedeljka – kad je sve bilo jasno i glasovi prebrojani – protekla u telefoniranjima, kao i naredni dani; to još traje. Znajući nas – jebali vi nas – tu su počele da padaju sablažnjive ponude sa obe strane, SDP i HDZ. Most se herojski odupire – do sada. Nuđena su im mesta u izvršnoj vlasti; pominjalo se premijersko mesto, jer oni neće ni Karamarka, ni Milanovića; oni hoće reforme, pa to ti je. Za sada je stav Mosta da će sedeti u Saboru i nadzirati reforme bilo koje buduće vlade, pa će je, ako ne budu zadovoljni – srušiti. I tako od jednog do drugog zakonskog predloga, što je naporno i opasno za politički establišment Hrvatske. „Bolji su i novi izbori od loše vlade“, kratko je objasnio Božo Petrov.

Sve ovo izgleda lepo i osvežavajuće: značajan deo hrvatskih birača očito je podjednako zgađen obema velikim strankama, čim je glasao za Most. Uzgred: lako je njima sa dve podjednako jake stranke; šta ćemo sa samo jednom? Tu se sad postavlja ključno pitanje: dokle će Most odolevati iskušenjima i sablažnjivim ponudama? Već se javljaju pretpostavke da će prvi potezi obe velike stranke biti pokušaji kupovine nekih od 19 saborskih zastupnika Mosta i razbijanje koalicije iznutra. Tu sad treba biti strpljiv – dok njih iz Mosta strpljenje ne izda, a iskušenje ne savlada. Čovek je kvarljiva roba, kao što znamo. Uz dužno uzdanje u vrlinu svakog od tih 19 saborskih zastupnika Mosta, valja nam se plašiti da svako ima cenu. Pitanje je samo koliko para i obećanih položaja SDP i HDZ neće žaliti da pridobiju potrebnu većinu od 76 mandata. Sudeći po trenutnoj panici u obe stranke, Most bi mogao svoju vrlinu skupo da proda – ako ne izdrži.

(Autonomija)