Nevladina organizacija Vojvođanski klub iz Novog Sada uputila je danas, 19. godinu za redom, pitanje nadležnim državnim organima zašto pred domaćim pravosuđem još uvek niko nije odgovarao za progon nesrpskog stanovništva iz Srema.
“Inspiratori zla i njihovi izvršioci, kao i organizatori ‘humanog’ preseljenja naroda nisu kažnjeni”, naveo je Vojvođanski klub u saopštenju za javnost, povodom sećanja na 6. maj 1992. godine, kada su u mestu Hrtkovci javno čitani spiskovi “nepodobnih” stanovnika kojima je zaprećeno da se isele u Hrvatsku.
Vojvođanski klub je zatražio od Skupštine Srbije da deklaracijom osudi proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine i da se izvini svim građanima koji su pre 19 godina pretpreli torturu.
Ta nevladina organizacija je zatražila od domaćeg pravosuđa da pokrene procese protiv odgovornih, jer zločin proterivanja stanovništva nikada ne zastareva.
Vojvođanski klub je ocenio da nije dovoljno to što se samo lideru radikala Vojislavu Šešelju sudi za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Srema, pred Hasksim tribunalom, već i domaće pravosuđe mora da utvrdi odgovornost za taj zločin.
„Srbija se sprema za pridruživanje evropskom društvu i mora se suočiti sa svim aspektima svoje ružne prošlosti. Jedan od njih je i proterivanje ljudu zbog različitog mišljenja, nacije ili vere”, piše u saopštenju.
Na zboru građana u Hrtkovcima, na Đurđevdan 1992. godine, u prisustvu Šešelja, pročitan je spisak 17 „nepodobnih” građana hrvatske nacionalnosti, koji su pod pretnjama ubrzo morali da se isele, a 20  porodica hrvatske nacionalnosti nasilno je izbačeno iz svojih domova.
Pretilo se telefonom: „Ustašo, seli se ili biraj dete koje ti je draže!”, meštani su nalazili  zaklanog psa sa porukom: „Seli se, šta čekaš?”, nož zaboden u vrata sa sličnom porukom, maltretiran je lokalni župnik, a meštanin Mijat Štefanac pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca.
Mesna vlast na čelu sa Ostojom Sibinčićem, koji je umro 2008. godine, bila je promenila naziv sela u „Srbislavci”.
Proterivanje Hrvata iz Srema desilo se i u Slankamenu, Golubincima i još nekim mestima u Sremu. Jedno vreme je u crkvi u Kukujevcima, koja je jedna od najvećih i najlepših katoličkih crkava u Vojvodini, bila smeštena privatna stolarska radionica.

(Autonomija)