I nakon više od deset godina od demokratskih promena, u Srbiji korupcija cveta, a u podsticanju ove štetne pojave neretko učestvuju i državni organi, koji po zakonu imaju obavezu da je suzbijaju.

Do novih registarskih tablica u Srbiji nije lako doći, a kada se odlučite na taj poduhvat u, recimo, Novom Sadu unapred morate žrtvovati jedan radni dan kako biste predali potrebnu dokumentaciju. A i kada dođete do novih registarskih tablica, na saobraćajnu dozvolu ćete morati čekati narednih mesec dana i za to vreme vozićete automobil po Srbiji sa pismenom potvrdom. Ta potvrda, međutim, ograničava vašu slobodu kretanja,  jer s njom ne možete otputovati van granica Srbije.

Korupcija ponižava građane

Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da je reč o primeru kada jedan državni organ, poput policije, podstiče korupciju umesto da je suzbija, na šta je zakonski obavezna. Prema njegovim rečima, korupcija se rađa u čekaonicama u ambulantama i bolnicama, u čekaonicama u policiji, u čekaonicama u geodetskom zavodu… „Gde god kročite imate redove, koji od ovih ljudi stvaraju poniženu kastu koja se navikava na taj poniženi status, pristaje na to i još uvek se ne buni a trebalo bi da se buni. A ne buni se možda zbog toga što neki jednostavno nemaju druga posla nego da stoje u redovima, a drugi imaju novca pa mogu da podmite i da ne stoje u redu”, smatra Beljanski. 

Kulturni ambijent pogoduje korupciji

Prema njegovi rečima, u Srbiji i dalje dominiraju loši zakoni, premoć političke volje nad pravom, zatim vrlo složene procedure čak i tamo gde su zakoni prihvatljivi, siromaštvo koje prisiljava ljude da se dovijaju. On kao poseban problem ističe kulturni ambijent, pošto je, kako ocenjuje, propušteno deset godina da se pojava korupcije suzbija i kažnjava a da se nove generacije vaspitavaju na drugačije načine. „To je kulturni ambijent u kome su odomaćene stvari da neko ima privilegije, neko ostvaruje ambicije koje prevazilaze njegove sposobnosti, u kome je normalna stvar da se prekoredno dolazi do nekih prava, a ako može i mimo zakona, i da se do nekih prava dolazi nezasluženo”, navodi Beljanski. 

Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja-Hajnrih kaže da se u prošloj godini ovoj instituciji nijedan građanin nije obratio kako bi prijavio slučaj korupcije i ocenjuje da je to posledica činjenice da građani nisu sigurni kome uopšte mogu da se obrate kako bi prijavili korupciju. „Želim da podsetim građane da se mogu obratiti Pokrajinskom ombudsmanu i u slučaju kada uoče primere korupcije, odnosno traženja i primanja mita jer je svakako to pojava koja direktno utiče na kršenje ljudskih prava”, ističe Muškinja-Hajnrih. 

Nakon svega izrečenog, verovatno nikoga ne treba da čudi što je Srbija na 78. mestu na lestvici država kada je u pitanju indeks prisutnosti korupcije u društvu.

(Deutsche Welle)