Potpredsednica Skupštine Vojvodine Maja Sedlarević ocenila je danas da Srbija još uvek ne prepoznaje manjine kao potencijal društva.
“Glavni problemi su što dijalog između institucija i manjiskih zajednica nije dovoljno dobar i što Srbija ne prepoznaje manjine kao potencijal ovog društva, a zakonska rešenja nisu dovoljno implementirana u život ljudi”, rekla je Sedlarevićeva na okruglom stolu “Etničke zajednice između zakonske potvrde i životne nevidljivosti”.
Potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova Makanova rekla je da komunikacija između institucija i manjina postoji, ali da i dalje postoji stalna potreba da se javnost podseća na multietničku strukturu i nasleđena prava nacionalnih zajednica.
“Korišćenje jezika i očuvanje kulture su prvenstveno posao manjinskih zajednica, ali to ipak treba zajedno da čini cela država, jer pojedine manjiske zajednice ovde žive 300 godina i imaju svoja nasleđena prava”, rekla je Makanova Tomanova.
Ona je rekla da se na poslednjem popisu stanovništva 34 odsto ljudi izjasnilo kao pripadnici manjinskih zajednica, te da ljudi treba da imaju tu slobodu, da nemaju strah i da mogu slobodno da traže da im se ispune prava zagarantovana Ustavom.
Vojvodjanski sekretar za upravu propise i nacionalne zajednice Vojvodine Andor Deli rekao je da je “Vojvođanski model” primamljiv zbog toga što se gradi, funkcioniše i daje znake napretka još od vremena Socializma i da su njegovi rezultati dobri jer je “na vreme počeo da se primenjuje”.
Direktor Uprave za ljudska i manjinska prava Nenad Đurđević rekao je da je bilo pokušaja da se Vojvođanski model primeni i na druge delove Srbije, ali da su uslovi i kontekst u njima drugačiji, pa je teško održiv.
“Zakonska regulativa u oblasti manjina je dobra i ona se može još usavršavati, ali država mora uvek govoriti o različitosima kao o nečemu dobrom jer je to onda politička poruka koja ođekne jače”, rekao je Đurđević.
Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih rekla da najviše pritužbi građana dobija na kršenje manjinskih prava na obrazovanje, kulturu i upotrebu jezika i pisama.
“Ne postoji razumevanje da pripadnici manjinskih zajednica imaju pravo zagarantovano Ustavom da se bilo kojoj instituciji obrate na svom jeziku i formalni poslovi se i dalje obavljaju na ćirilici”, rekla je Muškinja Hajnrih.
Pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Goran Bašić rekao je da Vojvođanski model, po njegovom mišljenju, ne postoji i da je u pitanju rešenost i odgovornost Pokrajinske vlasti da postojeće Zakone sprovodi na pravi način.
“Imamo Ustav, Zakone i podzakonske akte koje Vojvođanska vlada odgovorno sprovodi, dok državana vlast to još uvek ne čini u dovoljnom obimu. Još uvek ne postoji jasan odogovor o tome da li Srbija želi integraciju, jer interkulturalno društvo i dalje ne postoji”, rekao je Bašić.
On je dodao da je potrebno usavršiti Zakone o nacionalnim savetima jer pitanja njihove decentralizacije nisu dobro rešena i uticaj političkih partija na rad manjinskih samouprava je još uvek veliki.
Poverenik za ravnopravnost Republike Srbije Milovan Batak kazao je da u Srbiji još uvek 64 odsto građana ne bi želeo Albanca za supružnika, 52 odsto građana to isto kaže za Rome, a čak je 79 odsto mišljenja da su “Romi dobri čistači ulica ali ne bi bili dobri učitelji”.
“Tema manjina treba da bude prioritet. Danas su prioriteti na primer ekonomska kriza, ali ljudi ne razumeju da ni ona ne može biti rešena sa “pola tima”, donosno bez uključivanja celog društva u problem”, rekao je Batak.
Okrugli sto “Etničke zajednice između zakonske potvrde i životne nevidljivosti” organizovala je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u saradnji sa Nezavisnim društvom novinara Vojvodine.

(Autonomija)