Od rekonstruisane vlade ne treba očekivati da će da uradi bilo šta kako bi popravila stanje u srpskoj privredi. „Nova energija“ je za dvadesetak dana uspela da nas uveri u to demonstrirajući, zabranom izvoza brašna i pšenice, politiku Mirka Marjanovića. Za kratko vreme uspela je i da nam pokaže koliko je konfuzna i dezorijentisana ukidanjem jedne od tih svojih besmislenih uredbi svega nekoliko dana pošto je spustila rampu. A onda je, valjda još pod uticajem posete Putina, na čiji povik cene u ruskim marketima istog momenta padaju, krenula u ozbiljan obračun s pekarima, opasnim državnim neprijateljima, i limitirala cenu hleba u Srbiji. Ko veknu proda skuplje – ima da plati kaznu, i to do dva miliona dinara!
Sve su prilike, neće tu biti kraj maestralnom dirigovanjem tržištem, jer je u najavi i regulacija cena u mobilnoj telefoniji. Još je mudrosti rekonstruisana vlada najavila, ali sve se svode na puko zamajavanje naroda. Suštinskih reformi nema, neće ih ni biti i ne treba ih ni očekivati u godini pred izbore. Pitanje je, zapravo, šta možemo da očekujemo od sledeće vlade.
– Vreme je da političke partije koje se vide u budućoj vlasti izađu sa ekonomskim programima i kažu šta kane uraditi do izbora i nakon njih. Trebalo bi naterati i one što sede na stiroporu i one u kancelarijama da kažu šta planiraju. Nijedna ozbiljna stranka ne izjašnjava se o tome i nema program s kojim bi izašla pred birače – poručio je, nedavno, s panela o srpskoj privredi, koji je organizovala Asocijacija malih i srednjih preduzeća, Vladimir Gligorov sa bečkog institituta za međunarodne ekonomske studije.

Kvazimenadžeri i kvazifirme

Gligorov je ocenio da bi sledeća vlada trebalo da krene u radikalne promene. Kao prvo, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti, valjalo bi da inflatorna očekivanja smanje ili eliminišu iz privrede, a kada je reč o okolnostima u kojima posluje privreda neophodno je da se obave strukturne reforme svih tržišta, kako finansijskog, tako i tržišta rada, proizvoda… Takođe, naglasio je Gligorov, potrebna je i uverenost da je privatan sektor ključ, kao i da je privatizacija ključna za rešavanje problema.
Uz ocenu da se katastrofalna politika ove, kao i pređašnjih vlada svodi na krpljenje i otklanjanju uzroka, saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović naglasio je da je na prvom mestu depatrizacija privrede, jer u ovom trenutku imamo „kvazimenadžere koje delegiraju partije i koji u kvazifirmama, koje se zovu javna preduzeća, maksimiziraju sve osim osnovnih ekonomskih postulata“. Departizacija se obavlja privatizacijom, koliko god to bila omražena reč, ali bez toga nema dobrih menadžera, poričio je on.
– Drugo je demonopolizacija. Sada imamo u mnogim sektorima igrače koji mogu da ne plaćaju robu, da finansiraju svoje investicione aktivnosti tako što im se valuta neće meriti danima već mesecima. Ali, najveći problem su zakonski javni monopli koji se ponašaju kako im padne na pamet prema svojim dobavljačima – upozorio je Stevanović podsećajući da je Vlada imala dobar predlog koji se zvao SRP (Sveobuhvatna reforma propisa), od kojeg nije bilo ništa. Ali, treba napraviti pravi „srp“ ili neku oštriju alatku, koja će da skloni more besmislenih propisa, počev od toga da se mora imati određen stepen stručne spreme da bi se pravio burek, pa zaključno sa reketaškim propisima na carini, poručio je on.
– Niko neće sada da rado kaže da su glavni problem u srpskom budžetu svete krave, a ima ih četiri. To su zdravstveni i penzioni sistem, obrazovanje i javna preduzeća – naglasio je Stevanović. – E to nije lepo sad da se kaže – hajde da to reformišemo, a ako vlada ne bude našla snage da počne reforme te četiri svete krave – džaba joj sve. Jer, ako krenete od toga, kada kompomujete budžet, da vam je 80 odsto stavki u njemu dato, nema prostora da se smanji budžetska potrošnja i da se oslobađaju sredstva za privredu.
Pomenimo, u javnom sektoru u Srbiji danas radi pola miliona građana, a u Centru za slobodno tržište vele da ih je zapravo 250.000 višak.

Srbija je kvazisocijalna

Stevanović nije protiv toga da država bude socijalna, ali samo za one koji su socijalni slučajevi, međutim, u ovom trenutku se socijalna politika svodi na to da se daju socijalni transferi isključivo onima koji nisu socijalni slučajevi.
– Onima kojima zaista trebaju socijalni transferi žive kao najveći bednici jer, zaboga, oni nikoga ne zanimaju, jer, zaboga, oni nisu bitni na izborima, oni ne izlaze na izbore i vrlo često ne znaju da govore ni srpski jezik – ukazuje on.
Za svaku vladu njegova je poruka da se mane toga da je konkurencija preduzetnicima i konkurencija bankama. U ovom trenutku imamo situaciju da se banke otimaju da daju pare državi, jer znaju da će im ona to kad tad vratiti. Država se zapravo postavlja kao neko ko istiskuje sredstva, koja bi mogla otići privredi, da bi se finansirali neki projekti koji se bave posledicama, a ne uzrocima problema u Srbiji.
Govoreći o porezima, on je kazao da ne treba da budu ovako veliki kao što su danas. A kada ih snizimo na razumnu meru, treba sistem urediti tako da svi mogu biti sigurni da u Srbiji ne mogu izbeći samo smrt i porez, kazao je on. U tom bi se slučaju izbegla situacija da neki ne plaćaju ništa, a drugi daju za sve ostale.
– Elem, ako se bilo šta od ovih desetak stvari uradi, država će biti na dobrom putu, ali bojim se da bez jakog, svakodnevnog pritiska ljudi koji prave pare u ovoj zemlji, to neće ići – naglašava Stevanović.

Ljubica Blitva-Trošić