Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Opština Apatin je učestvovala u svega četiri međunarodna projekta, od kojih su dva finansirana iz fondova Evropske unije – IPA i SNET. Kao nosilac opština Apatin je realizovala projekat “Tradicija za budućnost – ruralni turizam”, za čiju je realizaciju i pohvaljena od strane Delegacije Evropske unije u Beogradu. To iskustvo je značajno doprinelo da u opštinskoj upravi iskreno sagledaju situaciju i sopstvene mogućnosti. Zaključak je da ljudski faktor predstavlja najveću prepreku za nastup pred evropskim partnerima. Apatinci ističu i da dodatni pritisak stvara i loše upravljanje države konkursnim ciklusima. Prioriteti nisu definisani, pa su projektni predlozi često u nesaglasju sa potrebama, požalili su se iz apatinske samouprave.

Zakasneli sa konkursnim prijavama

Apatin je prilično nespremno dočekao početak prekogranične saradnje. Prvih konkursnih godina nisu čak ni nastupali pred potencijalnim finansijerima. Tada se lokalna samouprava uglavnom oslanjala na sopstvene izvore i poneku kapitalnu investiciju mahom iz pokrajinskog budžeta. Započeti su “mega projekti”, koji nažalost do danas nisu zaživeli. Početne faze svetske finansijske krize, praćena vrtoglavim rastom nemoći društva, primorali su Apatince da potraže alternativne izvore finansiranja. Tek tada zapravo nastaju ozbiljni problemi. Konstatovano je da su zaposleni u javnom sektoru potpuno neobučeni za nastup na inostranim konkursima, i da u većini slučajeva slabo znaju engleski. U budžetu opštine nije postojalo razdvajanje sredstava za sufinansiranje međunarodne saradnje, dok projektna dokumentacija nije zadovoljavala tražene standarde.

Angažovanjem koordinatora za LER početkom 2009. godine u Kabinetu predsednika opštine, a formiranjem Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, četiri godine kasnije, sa zadatkom stvaranja strateškog i operativnog okvira za privlačenje domaćih i stranih investicija, Apatinci su napravili prve ozbiljnije korake ka fondovima EU. Ideju evropskog puta nisu napuštali ni nakon što su u prvim pokušajima bili bez uspeha. Nagrada za upornost stigla je nakon dve godine, u vidu projekta “Tradicija za budućnost”, urađenog u partnerstvu sa civilnim organizacijama Osijeka i Sombora. Od tada, iz godine u godinu popravljaju sopstveni bilans uspešnosti, bez obzira što imaju zaista ograničene kapacitete, koji po sopstvenoj oceni, predstavljaju najveći izazov u narednim konkursnim pozivima.

Trening za projekte

Apatinski KLER odnedavno ima samo tri zaposlena, ali i zavidnu listu obaveza, pa je teško verovati da će se nastup pred evropskim fondovima značajnije menjati u nadolazećim fazama. Ozbiljan projektni predlog sa realizacijom, ono je što aktuelna lokalna uprava, po konkursu, može “podneti”. Ipak, kako bi u budućnosti zaposleni u lokalnoj samoupravi bili spremni za realizaciju međunarodnih projekata, rukovodstvo namerava preduzeti racionalne korake, i poslala osobe koje će se baviti EU-saradnjom na kurseve engleskog jezika različitih nivoa. Slična pomoć biće obezbeđena i zainteresovanim članovima civilnih organizacija, što pokazuje razumevanje značaja korišćenja evropskih fondova.

– Prepoznali smo da je i nemotivisanost zaposlenih prepreka uspešnom korišćenju bespovratnih sredstava, jer realizacija projekata, koji se detaljno prate i kontrolišu, zahteva dodatno angažovanje poslovično “uspavanih” javnih službenika. Zbog toga se razmatra odluka da zaposleni koji rade na pripremi i realizaciji projekata dobiju za određeni procenat uvećane zarade – naveli su iz Opštinske uprave Apatina.

Razvijali planove i strategije

U odnosu na ostale samouprave Zapadnobačkog okruga, Opština Apatin je vodila računa o izradi strateških dokumenata. Tako su u prethodnom periodu “složili” najbitnije, Opštu strategiju održivog razvoja 2009-2019, lokalni ekonomski i prostorni plan, kao i plan razvoja turizma. Pokazali su se i u oblasti socijalne politike. Uz opšte odrednice razvoja socijalnih usluga, odvojenih akcionim planovima obuhvaćeni su Romi, mladi, unapređenje rodne ravnopravnosti, “dizajn za sve”, kao i LAP za izbeglice i interno raseljena lica. Većina ovih dokumenata sigurno bi mogla biti apatinska prednost u novim pozivima pretpristupnih fondova.
Opština je definisala i plan upravljanja otpadom, međutim, njegova primena zavisi pre svega od ustanovljavanja buduće regionalne deponije u Somboru. Plan za zbrinjavanje otpada svih naseljih mesta opština Apatin, Odžaci, Bač, te grada Sombora već nekoliko godina postoji u delu državne strategije sa nepreciznim akcionim planom i nepotpunom projektnom dokumentacijom.

Da su ozbiljno shvatili potrebu unapređenja sopstvenih znanja i veština, pokazali su i kroz priključenje projektima koji nisu imali direktne finansijske benefite, ali su omogućavali dodatne obuke, planiranja ili upoznavanje sa sistemima rada. Tokom 2013. godine uspostavili su saradnju sa NALED-om, Gradom Novim Sadom, Ministarstvom građevinarstva… Dobra saradnja sa domaćim partnerima, u slučaju Apatina, nije se prelila u pouzdano prijateljstvo sa druge strane granice. Regionalni centri, bez obzira da li u Hrvatskoj ili Mađarskoj, uglavnom ne nalaze interes za saradnju sa malom dunavskom opštinom, dok sa druge strane, male samouprave, baš kao i Apatin, nemaju dovoljno znanja i kapaciteta da se nose sa obavezama koje nameću evropski fondovi. Perspektiva se nazire u formiranju mikro-regije, koja će se pružati na teritoriji tri zemlje. Novoosnovani region čini šest lokalnih samouprava iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, koje su pristupile kreiranju zajedničke platforme za pripremu regionalnih projekata. Očekuje se da će na predstojećoj konferenciji u Osijeku biti predstavljena skica budućih prioriteta i konkretnih pripremnih obaveza članica mikroregije.

(Re)definisanje prioriteta ili realni planovi

Opština Apatin je u poslednjoj fazi prekograničnih nastupa pokazala veliko interesovanje za razvoj industrije. Konkretno, kroz projekte su se bavili promocijom investicija, zatim razradom sistema upravljanja javnom imovinom, da bi na kraju pristupili zahtevnom procesu izrade studije izvodljivosti za industrijsku zonu Apatin. Industrijska zona je deo kompleksnog investicionog projekta koji predstavlja prostornu i logističko-tehnološku celinu. Prva faza ovog projekta je već ostvarena formiranjem Slobodne zone u zaleđu lučkog područja, ali se dalje planira efikasna međunarodna luka sa bitnim usmerenjem na kontejnere – odnosno za luke Evropskog kontinenta. Ključni element projekta je nasipanje peskom lokacije privredne zone za prvu i treću kasetu, čija bi vrednost iznosila preko 6.600.000 evra. U narednoj fazi neophodna je obnova priključne pruge dužine 12,5 km za koju je potrebna rekonstrukcija postojeće trase.

– Kompletno opremanje industrijske zone u Apatinu treba da omogući korišćenje potencijala najveće lokacije za investiranje u opštini koja je u javnoj svojini. Za ostvarenje ovog projekta opština Apatin ulaže kontinuirani napor uz podršku Pokrajine i države Srbije – naglasio je Živorad Smiljanić, predsednik Opštine Apatin, ističući da završetak industrijske zone ima izuzetan značaj i za okolne samoprave. On je podsetio da se Slobodna zona prostire na 122 hektara, a da je s kraja 2014. godine proširena i na opštinu Odžaci. Tamošnja industrijska zona od četrdeset hektara postala je ogranak apatinske Slobodne zone u kojoj će imati 25 odsto vlasničkog udela.

Spisak “malih” apatinskih projektnih prioriteta bi se uglavnom odnosio na komunalnu oblast, pre svega tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom. Tome bi se mogle dodati i lepe perspektive za razvoj turizma i zaštitu životne sredine, koje su u direktnoj vezi sa implementacijom Dunavske strategije. Svoje prilike Apatinci će sigurno potražiti i u oblasti zdravstvene zaštite. Proširenje postojećih kapaciteta Banje Junaković “predugo stoji”, pa se kao takvo nameće sa etiketom “hitno”. Dodatnu vrednost tom projektu sigurno daju i dobri rezultati banjskih centara u susednoj Mađarskoj.

Tivadar Farago i Sava Majstorov

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)