Sve do današnjih vesti (24.03. 2015) imao sam naivnu nadu pokrajinski sekretaru/pokrajinski ministre (u daljem tekstu: ps/pm) APV g.dine Njilaši da ćete se zaustaviti u Vašem krstaškom pohodu na direktorku jedne od najčuvenijih srpskih gimnazija “Branko Radičevič” u Sr. Karlovcima. Mislio sam da će Vas biti stid da Vi, sa Vaše sićušne funkcije ps/pm i sa nikakvim predstavama šta je to obrazovanje, uručujete rešenje direktorki gimnazije koja je u hijerarhiji civilizacijskih vrednosti u odnosu na Vas i Vaš “posao” u daleko višem “činu” i neuporedivo značajnijoj funkciji.
Zašto Vam to kažem?
Prvo, zbog toga, što ste Vi sa iskustvom službenika u drvnoj industriji, pa kasnije sa iskustvom parničnog sudije i još kasnije advokata, imali malo susreta sa problematikom obrazovanja, zapravo gotovo nikakvog.
Drugo, na ovu sadašnju poziciju došli ste isključivo, ali isključivo na “krilima politike” i članstvom u SVM. Dakle, nikakva posvećenost, nikakvo “poznavanje” obrazovanja, nikakvo iskustvo u bavljenju obrazovanjem Vas na to mesto nije preporučilo.
Treće, Vi nikakav rad iz materije obrazovanja, posebno specifičnosti obrazovanja u multikulturnoj Vojvodini nemate! Vi ste se tu ulogorili privremeno dok Vas Orban na signal Vašeg šefa SVM ne pozove u Strazbur ili tako negde u lepu Evropu.
Četvrto, Vi ne pokazujete nikakvo zanimanje za resor na čijem ste čelu. Vi se ne bavite nivoima obrazovanja u Vojvodini, o prirodi i postojanju sistema obrazovanja u Srbiji, o izuzetnim specifikama multi kulturne, multi konfesionalne, multi lingvalne a time i multi obrazovne dimenzije u ovoj današnjoj Vojvodini. Gde su Vam o tome temeljne analize, gde izveštaji, gde istraživanja….? Vi imate pred sobom takav multietnički kolorit iz kojeg bi i Evropa mogla da uči, ali Vi i Vaš sekretarijat ste tabula rasa. Nemate, nisu ih imali ni Vaši prethodnici, pa nemate ni Vi…. Inercija nezainteresovanosti za posao na kojem primate pristojnu platu i živite u mentalnoj hibernaciji se nastavlja…
Dozvolite mi da Vas pitam zašto se, kad već postojite kao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, ne bavite suštinskim problemom obrazovanja danas u Vojvodini? Zašto ne istražite šta je to obrazovanje u Vojvodini, pa i u Srbiji, izgubilo od raspada Savezne države 1990? Zašto raspad države vodi direktno u raspad sistema obrazovanja? Šta JE potrebno da se sistem obrazovanja reintegriše, tj. uspostavi u novom, modernom državnom kontekstu?
Evo još jednog pitanja za Vas ps/pm g.dine Njilaši: Zašto se niste ozbiljno zainteresovali i zapitali, kako usred školske sezone rektor Univerziteta u NS može da spakuje kofere i ode u Brisel za “boljim životom”? Kako može prvi čovek najviše obrazovne institucije u Vojvodini da bez objašnjenja, bez saglasnosti onih koji su ga birali, potvrđivali, verovali u njegove priče, da ode kao da je bio “hausmajstor” ili sezonski radnik na univerzi? To ne samo što je neodgovorno, to je neoprostivo neuljudno i nedopušteno. Vas to g.dine Njilaši kao ps/pm ne dotiče?
Zašto ps/pm Njilaši niste “otvorili” naučni projekat koji bi odgovorio na pitanje zašto je bolonjski proces u Srbiji i Vojvodini doživeo potpuni debakl? Zašto čak i najvatreniji zagovornici “bolonje” danas okreću glavu od ovog modela visokoškolskog obrazovanje? Itd.
Ja sam, dozvolite mi da usput samo kažem, u jednom svom radu, na naučnom skupu dokazivao da Srbija a naravno i Vojvodina NEMA SISTEM obrazovanja. Ovde je onom što se zove “sistem” davno odzvonilo, bilo da je reč o državi kao sistemu, političkom sistemu, ustavno pravnom sistemu, privrednom sistemu, ili sistemu obrazovanja… Pa šta onda ovde od obrazovanja uopšte postoji, šta je onda ovo hic et nunc?
To što sada imamo su privremeni servisi obrazovanja na osnovnom, srednjem i visokom nivou. Zato se ovakav konstrukt obrazovanja ruši, obrazovanje ne radi, jadno se plaća, država koja je sistemski nedovršena nema potrebu za obrazovanjem. Ni sama sa sobom ne zna šta će a kamoli sa obrazovanjem. A tek u Vojvodini je stvar složena i komplikovana. Vi to morate videti, Vi to obrazovanje morate učiniti koliko toliko održivim, ali Vaši prioriteti su uručivanje rešenja o razrešenju direktora itd…
Ono što ostavlja posebno gorak ukus u ustima g.dine Njilaši je što Vi preko sredstava javnog informisanja najpre “stavljate u izgled” sankcije koje čekaju one koji ne urade ono što Vi očekujete, dakle Vi pretite, pa to saopštavate bez ikakve argumentacije i sve to radite otužno bez ikakvog ličnog stila i ukusa u javnom obraćanju. Vi rušite tuđ autoritet misleći da ćete tako uspostaviti svoj. Pogrešno, g.dine Njilaši. Vi ste naprosto pogrešan čovek, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, sa pogrešnim shvatanjima posla koji radite…
Skrećem Vam pažnju da Vi i Vaša služba nemate pravo ni po pozitivnim ni po prirodnim zakonima da razrešavate direktore gimnazija. Vi te direktore niste ni postavljali pa ne možete ni da ih razrešavate. To ostavite školama. Škole mnogo bolje znaju šta je njihov interes nego što vi uobražavate da to znate. Vi kao Sekretarijat, potsećam Vas, NEMATE NIKAKVA PRAVA. Vi počivate na nekakvom restlu od prenetih ovlašćenja. Izvorno nemate nikakva prava. I ako to tako shvatite, biće Vam jasno i zašto cela ta karikaturalna pokrajinska uprava ovakva kakva je i postoji. Zato je Vaše rešenje o razrešenju nevažeće! Ono je sramota i za Vas i za Vašu službu i za obrazovanje.
Na kraju, neću Vas pitati da li mi možete barem grosso modo odgovoriti šta je obrazovanje? Šta je obrazovanje bilo u Antici, kakvo je ono bilo u Medium Aevumu, šta je u građanskom društvu, šta u socijalizmu…. Da li mi možete reći šta je gimnasium? Vidim Vi gimnaziju niste završili. Ali možete bar javnosti reći šta gimnazija dobija Vašim rešenjem o razrešenju direktorke, šta učenici, šta Vi time dobijate, šta se time rešava i poboljšava….?
Na kraju, nadam se da će common sense – zdrav razum pobediti i da rešenje koje ste možda napisali nikada, ali nikada neće biti aktivirano.
(Autonomija)