Kako se zove to kad jedan ministar bude raskrinkan u pokušaju malverzacije? U nekoj uređenoj zemlji to bi se zvalo ”razlog za ostavku”, u našoj bi se zvalo ”uhvaćen sa prstima u pekmezu” samo kad bi on bio član neke druge, a ne ove koalicije. A kako se zove to kad posle kompletna vlada usvoji ministrovu nezakonitu odluku o prenameni para iz budžeta? Pa, opet zavisi od toga u kojoj zemlji se dešava. U nekoj uređenoj to bi se zvalo ”saučešće u nezakonitim radnjama”, u našoj bi se zvalo – saučešće građanima i građankama, samo kad bi imao ko da nam izjavi to saučešće. Ovako, ostaje nam samo da ga izjavimo sami sebi. Ako će nam od toga biti lakše.
A ako nam od toga neće biti lakše, možemo se tešiti time da ova vlast bar nije krenula stopama turske vlasti koja uveliko hapsi novinare, producente, direktore medija zbog navodnog kovanja zavere protiv vlasti. Kod nas takvih hapšenja nema. Doduše, ne zato što vlast nije voljna da hapsi neistomišljenike, već zato što, ako je verovati baš ministru iz prethodnog pasusa, kod nas zavere kuju inostrane sile koje jednog dana puste dron, drugog puste Šešelja, trećeg ne puste Južni tok, a sve u nameri da destabilizuju ovu vlast kojoj niko nije ravan.
Ma šta ravan, niko joj nije ni do kolena! Posle dosadašnjeg ubeđivanja javnosti da je ova vlast u svemu mnogo, mnogo bolja od Tadićeve, Koštunicine, Đinđićeve, pa i od same sebe iz devedestih, sad je na delu ubeđivanje da je bolja i od Tita (neka se spreme dinastije Karađorđević, Obrenović, Nemanjić…). Najnoviji ”dokaz” predstavlja takozvani kineski samit koji će, prema najavama ministarke saobraćaja, biti najbrojniji međunarodni skup još od samita nesvrstanih potkraj sedamdesetih. Dobro, ako su već prevideli činjenicu da je Tito osamdesete i mrtav uspeo da okupi mnogo više svetskih lidera i to na neprofitnoj sahrani, a ne nekakvom biznis sastanku, kako je moguće da su, kad se već porede sa samitom nesvrstanih, zaboravili onaj beogradski iz 2011. godine? Tako što je tada na vlasti bila Demokratska stranka pa se to ne računa ili tako što je stotinak lidera iz sveta u zbiru radikalno manje od petnaestak premijera iz centralne i južne Evrope? Ili tako što misle da, ako je već ministru iz prvog pasusa moglo ono da prođe, što ne bi sad i ministarki iz poslednjeg prošlo ovo?
(Peščanik)