„Budite sumnjičavi prema NVO“, najavljuje “Politika”, na naslovnoj strani, intervuju sa – kako su ga predstavile „najstarije dnevne novine na Balkanu“ – američkim „alternativnim“ novinarom Vilijamom Blumom. Da niste pomislili da je iz arhiva izvučen neki broj „Politike“ iz devedesetih kad su nevladine organizacije tretirane kao legla stranih agentura (“soroševci”)? Kad su sumnjičene da su instalirani centri Zapada, prvenstveno SAD, koji ne žale novce da ponositu Srbiju – koju je jelda branio Milošević – uteraju u „novi svetski poredak“. Ne, izdanje „Politike“ sa denuncijantskim naslovom, pa i pogromaškim, nije iz devedesetih, nego od pre neki dan, od 17. novembra 2014. U istom krugu manipulacija i besmislica vrtimo se dakle i danas.
Na nevladine organizacije koje primaju strane donacije – a ko se ovde usudi da pomaže NVO koje ne pristaju da ih uslovljavaju ili korumpiraju centri moći – ne huška se doduše više baš tako direktno nego malo suptilnije, ali ne inovativnije. Evo, kroz usta ko zna gde iščačkanog američkog „alternativnog“ novinara, nekoga poput svojevremenih Remzija Klarka, Handkea, Šifera i sličnih „prijatelja“ Srbije, koji su kuražili Srbe da pod Miloševićevim vođstvom istraju u borbi protiv „novog svetskog poretka“.
Denuncijacijom NVO kojima na transparentan način – po konkretnim projektima razvoja demokratske kulture, ekologije, obrazovanja, informisanja, lokalnih razvojnih planova… – pomažu strani donatori, „najstarije dnevne novine na Balkanu“ nas vesele u istom danu kada u Srbiju dolazi vicekancelar i ministar privrede Nemačke Zigmar Gabrijel. O čemu na naslovnoj strani „najstarijih dnevnih novina na Balkanu“ nije bilo ni reči. Poseta možda budućeg kancelara najmoćnije evropske zemlje – predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke – gura se kao štura agencijska vest na četvrtu stranu. Daje joj se višestruko manje prostora od raspisanog intervjua sa anonimnim „alternativnim“ novinarem.
Ne bismo se bavili „najstarijim dnevnim novinama na Balkanu“, njenoj staro-novoj uređivačkoj politici, novinarima i glavnom urednicom neskrivenih simpatija prema najdoslednijim baštinicima devedesetih –patriotsko-slavskoj inteligenciji – da se ne radi o novinama u kojima država ima značajan vlasnički udeo. Dakle, ne radi se o isključivo privatnom nego dobrim delom i javnom medijskom resursu. Drugi razlog zašto se treba osvrnuti na denuncijatorska posla je očigledna najava da će se – pored disciplinovanja medija – ovaj javni resurs, pored drugih javnih i privatnih resursa, koristititi i za disciplinovanje NVO. Nešto poput onoga što u Rusiji sprovodi Putin, a sa čim se urednica duboko slaže i podržava i poziva nas da se na to ugledamo.
Po ko zna koji put „najstarije dnevne novine na Balkanu“ udaraju ispod pojasa. Ko je u nedoumici a ima jak stomak, neka pročita navedeni intervju pa prosudi o čemu je reč. Na to treba kritički reagovati, na to obavezuje elementarna građanska savest bez obzira da li je neko član ili ne sumnjičenih NVO. Inače će – kao i u Putinovoj Rusiji – NVO kao nesporan element demokratske strukture društva biti stavljene pod policijsku kontrolu.
A onda će i mnogi drugi doći na red.
(Autonomija)