Novosadski Teatar „Džep“ preselio se na novu lokaciju – u svoje prostorije, svečano otvorene 30. avgusta kolažom arija i plesova iz mjuzikla i Diznijevih filmova.

Nova adresa je, posle oko osam godina traženja odgovarajućeg prostora, rada u neadekvatnim uslovima, iznenadnih iseljenja i drugih iskušenja, Temerinska 76.

Repertoar za septembar obećava: čak dvanaest predstava, od toga tri premijere. Uz poznate mjuzikle „Devojka iz mora“ i „Džekil i Hajd“ te vodvilj „Kokoška“ po tekstu Nikolaja Koljade, novost su drame „Naša priča“ u režiji Nikole Dobrijevića, „Bunar – drama za lažljivu decu“ u režiji i prema tekstu Nine Sibinović i mjuzikl „Josifov šareni plašt“ koji režira Tomislav Čeleketić (muzika: Andrew Lloyd Webber).

Zanimljivo je da je ekipa Teatra „Džep“ – sama finansirala i osposobila svoj prostor adaptacijom jednog socrealističkog magacina u inspirativan i udoban prostor za veliki zamah dramskog stvaralaštva.

– Hvala svima koji su nam pomogli, počevši od inostranih donatora, dobrih ljudi iz Londona, do onih koji su večeras i uvek uz nas. Radili smo celog leta: članstvo Teatra „Džep“ je okrečilo ceo prostor, postavilo nove konstrukcije, laminat i pločice, farbalo inventar, osposobilo sanitarije, tapaciralo nameštaj, ovde smo i noćili. Ovde nije bilo ničeg, samo stotinak kvadrata betonskog poda i zidovi; svima nama kolena su bila modra i crna dok smo ribali i osposobljavali ovaj prostor da u njemu stvorimo nešto lepo i dobro za sve – rekao je Čeleketić koji je izveo ariju iz Diznijevog filma „Frozen“ (kod nas preveden kao „Zaleđeno kraljevstvo“).

Teatar „Džep“ osmišljen je kao antički teatar: nema bine u klasičnom smislu, glumci su i fizički blizu publici, samo se odjednom pojavljuju iza zavesa. Teatar raspolaže sa oko stotinu sedišta, nalazi se nedaleko od centra Novog Sada, a ima i odgovarajući parking. Veče useljenja okončano je puštanjem tradicionalnih kineskih „balona želja“ i druženjem glumaca i publike u kojoj su najbrojniji bili poznavaoci i poštovaoci rada Teatra „Džep“.

Na novoj lokaciji i u ekipi „Džepa“ okupili su se mladi ljudi željni novog dramskog, rediteljskog i glumačkog izraza s namerom da njihov teatar postane sklonište, skrovište i ohrabrenje za slobodne ličnosti i umetnost.

U vremenima opšteg užasa i sunovrata – ovakva mesta i ekipe lako postaju rasadnici nade.

(G. P. F., Autonomija)