Većina Novosađana u avgustu je dobila rešenje za porez na imovinu. Zgranuti povećanjem poreza u odnosu na prošlu godinu, mnogi su požurili na šaltere gradske poreske uprave da traže objašnjenje. Pomislili su da je reč o grešci u obračunu. Na šalterima redovi. Ne bi li se gužva i neraspoloženje građana nekako smirili, povećan je broj šaltera na kojima su građanima objašnjavana dostavljena rešenja. Šalterske službenice su kao automati ponavljale pravni osnov povećanja poreza, upućujući građane na republičke zakone i gradske odluke, njihove izmene i dopune, na republičke i gradske službene listove. Ko razume, razume, ko ne razume – razumeće. ‘Ajmo sledeći! Građani negoduju, žele da objasne, pokazuju nekakav papire. Na kraju se i najuporniji poraženi povlače i uz rezignaciju, poneko uz psovke, napuštaju prenatrpanu šalter salu novosadske Gradske kuće. S tim je valjda i računala gradska vlast koja razrezuje poreze. I gradske takse. Blagoslovljene takse, govori svaka vlast, jer se bez puno buke povećanjem taksi namiču budžetski prihodi. Dakle malo buke i besa, i građani će leći na rudu. Kao i onomad, kad je Novosađanima nametnuto plaćanje dimnjačarine, iako stanari koji imaju centralno grejanje sa dimnjačarima nemaju veze. Koliko god para raspištoljena vlast potroši, na ovaj ili onaj način namakne od građana. Šta je briga za njihove platežne mogućnosti. Neka građani štede na hrani, odeći, obući, a njihova deca na školskoj opremi. Ili nečem drugom, na lekovima na primer. Ako ne plate razrezani harač, zaprećena je kazna od minimum 50.000 dinara. Lepo bogami.

Ogorčeni građani periferijskog naselja Sremske Kamenice, na RTV objašnjavaju da su im porezi povećani duplo. „Po osnovu prekategorizacije“, objašnjeno im je u gradskoj poreskoj upravi. Bez završene komunalne infrastrukture svrstani su u kategoriju kao i komunalno sređeno novosadsko Novo Naselje. Zgodna domišljatost vlasti, nema šta. Prekategorizacija imovine i povećanje gradskih taksi više su nego zgodni za punjenje budžeta. Koji se arči kao Alajbegova slama.

Autonomija.info objavljuje podatke kako se u lokalnim zajednicama troše budžeti. Ne škrtari se na reprezentaciji i nabavkama automobila – na terevenkama i vozikanju nomenklature o trošku građana. Ne škrtari se u donacijama koječega („Veseli se, kućni domaćine“; Dinara-Drina-Dunav). Kako pokriti rasipništvo, ako ne izvrtanjem džepova građana.

Raskalašna vlast, od lokalne do državne, žarište je propadanja društva. Svaljivanje rasipništva na teret građana ima granice. Kad se granice pređu, kad se vlast na njih ne obazire, građani pribegavaju neplaćanju računa. Finansijska neposlušnost se širi i kad postane masovna, kad postane model života, urušava se građanski red i širi nepoštovanje zakona. Urušava se država. Tamo gde rastu „interna dugovanja“ ne funkcionišu ni zakoni ni sudstvo, niti bilo šta. Bolesni provizorijum održava se politikanstkom demagogijom (ovi ili oni „viši nacionalni ciljevi“) i spoljnim zaduživanjem. Dokle? Dok strani kreditori ne zavrnu slavine. I provizorij dramatično ne pukne, sa posledicama koje se ne mogu ni predvideti.

Danas u Srbiji stotine hiljada građana ne plaća struju, komunalije, poreze, javne usluge, prevoz… Ne plaćaju mnoga javna i privatna preduzeća, preduzeća u restruktuiranju, lokalne i vlasti višeg nivoa. Sistem javnih finansija je pred kolapsom, a bolesni društveni provizorij pred pucanjem. Vlast, htela ne htela, u ogledalu vidi svoje i lica svojih prethodnika. Društvo sluđivano opasnim ideološkim opsenana suočava se sa propalim stanjem. Misle li o tome rasipničke kaste na svim nivoima vlasti, koje čine ove ili one političke stranke? Teško. Teško nama.

(Autonomija)